IMAO JE  41 GODINU I U BRAKU JE VEĆ 50 GODINA SA ŽENOM KOJA JE IZVRSNA DOMAĆICA I KOJA MU JE MNOGO POMOGLA U NJEGOVOJ BORBI SA OSLABELOM POTENCIJOM KOJA GA MUČI U POSLEDNJE 32 GODINE, TJ, OTKAD JE IZGUBIO NEVINOST BEZ ZAŠTITE SA ŠTITOM.

ŽENA MU JE STARA IZMEDJU 35 I 65 GODINA, PERIODIČNO, LEPOG IZGLEDA, DIVNIH GRUDI I STASITIH NOGU. IAKO U BRAKU NEMAHU DECE, I NJIH JE POGODILA OVA KRIZA, PA SU BILI PRINUĐENI DA UZMU

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu i tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Neki misle kako bi tajkuni trebalo da sagrade most...jer je poznato...da ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji ...

Srk ...

Čitam onda dalje kako pojedini funkcioneri imaju i po šest fotelja ( jedan je čak

U kratkim crtama ...

- U Srbiji je 1,35 miliona nepismenih ...to bi moglo da znači da nam se ne piše dobro.

- Srbija je postala veliko gradilište ...I dok jedni grade ...drugi su se već odavno ugradili.

- Ispred skupštine je održana parada ponosa ...Zna se da su vojska i državni

Zaštitni znak emisije

Tokom proteklih 13 godina u radio emisiji "MUĆNI GLAVOM" gostovalo je mnogo zanimljivih ljudi, najviše satiričara, a potom književnika, umetnika, građanskih aktivista,

Što se tiče predstojećeg finala Vimbldona, ja sam potpuno spremna da istrčim na teren. Već nedeljama radim na fizičkoj kondiciji, galopiram do emisije i nazad, forsiram vračarske uzbrdice, radim na ravnoteži ganjajući Ikara Varvarina i njegovo pseće društvo po nizbrdicama, vučem kesetine sa Kalenića na kome, zahvaljujući kišom poplavljenom kamenju, vežbam proklizavanje na šljaci. Po pitanju psihičke spremnosti, stanje mi je takođe odlično, evo onomad, recimo, nisam izašla da se krvi napijem mrmotu koji je zaspao na trubi, u našem sokačetu, jer mu se onoliko žurilo u NASA-u da konačno razbije Alfa čestice i doprinese troskoku civilizacije. Manijaka koji, na ćošku moje ulice, ima deponiju obraslu džunglom, u kojoj rastu ale i akrepi, i zbog koje moramo trotoarom da se probijamo mačetama, da ne pominjem. Kao ni onog pacijenta koji svoju džipčinu redovno parkira uz kontejnere, tako da ceo kraj skokom uvis baca smećarske kese preko njega.

Bila jednom jedna mala slatka bucmasta devojčica. Svi koji bi je upoznali odmah bi je zavoleli. Dobro, ne baš svi, to se samo tako kaže. Nije se znalo ko je devojčicu više voleo, njen prvi komšija i brat od tetke Boki ili njena baka Plavka. Njen brat od tetke Boki voleo je da odvaja od usta svojih bližnjih i da joj daje razne poklone. Isto tako joj je i baka Plavka, dok je još bila na privremenom radu u Švedskoj, često slala poklone. Jednom joj je poslala divnu malu ručno štrikanu plavu kapicu, kako je ne bi zaboravila. Pošto joj je ta kapica tako lepo stojala i po ceo dan je nosila, postala je poznata kao mala Plavenkapa.

Mala Plavenkapa i njena majka živele su u jednom nestabilnoj i oronuloj kući koju su delile s još nekim ljudima, s kojima nisu bile u dobrim odnosima. Jednog dana reče joj majka, „Dođi mala Plavenkapo. Tvoja baka Plavka je najzad uspela da izradi sebi invalidsku deviznu penziju i da se vrati svojoj kući. Evo ti ovaj kolač i flaša vina. Odnesi to baki. Ona je dugo i naporno radila u tuđini i tamo se razbolela i veoma je slaba, tako da će joj prijati da te vidi i da pojede parče kolača i popije čašu vina. Budi fina i kulturna i nemoj da skrećeš s puta jer bi mogla da padneš i razbiješ flašu, pa će baka, kao i svaki alkos, biti tužna". Mala Plavenkapa obeća majci da će biti dobra.

Baka Plavka je živela u šumi, pola sata hodanja od njihove kuće. Mala Plavenkapa je hodala stazom i pevušila:

Dobro veče, bakice, poslala me mama,
Da te pitam kako si, da ne budeš sama.
Da te pitam kako si, šta ti srce dira,
Došla sam ti sada ja s muzikom što svira.
Kako ti je reuma, boli li te sada?
Ja ću da je oteram da mi budeš mlada.

U jednom trenutku iz žbunja iskoči neka žena u crnom. Mala i naivna Plavenkapa nije znala kakvo je zlo ta žena u crnom i nije bila uplašena od nje.

Blog Voje Radovanovica "Dok srcem prvu jutarnju kafu"
u emisiji "Sta je sporno", Radio Beograd 202, 7. mart 2013. 

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

Listam novine,srkućem kaficu, pa tako jutros naidjoh na sledeću vest ...

Srk ...

Svaka stranka u Maroku na izborima održanim u petak, imala je svoj simbol na glasačkim listićima- golubicu,ružu ili traktor – da bi se olakšalo glasanje nepismenim biračima. Korišćena su ukupno 33 simbola, uključujući lampu,vagu,automobil,delfina,palmu,traktor,sveću i druge,za 31 stranku i dva nezavisna kandidata.

Gost: amika - Milivoj Anđelković, književnik 

Кафић “Вол стрит”, сав у црвеном плишу и бордо кожи, ушушкан у меку атмосферу и снабдевен свим врстама оштрих пића, био је омиљено место бизнисменима различитих профила. Они мали, чија је фирма била ташна-машна-мобилни знали су да је бити у “Вол стриту” ствар престижа – имиџ, бре, ортак, то ти је пола бизниса! Они моћнији, које су пратиле дугоноге секретарице изабране међу запосленима, ту су заказивали састанке, уговарали проценте, рабате и проналазили извршиоце за ситније послове којима нису желели да “прљају” своје пословање. “Видимо се у “Вол стриту”! – била је реченица коју су сви радо изговарали јер је тако пословно и светски звучала.