Crtica o jednom francuskom oficiru

"Lieutenant Dary... poručnik Dari!" odgovorio sam bez imalo dvoumljenja na pitanje Žarka T., kapetana JNA, da li je neki od oficira Legije stranaca, zbog svoje izuzetnosti i profesionalnosti, ostavio na mene upečatljiv utisak. I pored toga što je već bilo proteklo desetak godina, sećanja koja nezadrživo naviru bila su nepomućena.

Suvo i sveže mediteransko zimsko jutro sredinom sedamdesetih godina prošlog stoleća. Citadela – srednjevekovno utvrđenje u mestu Korte (Corte) u centralnoj Korzici podseća na orlovsko gnezdo. Tu je smešten centar za osnovnu obuku regruta Legije stranaca u kojem ću provesti četiri nezaboravna meseca. Mlad oficir sportske konstitucije i aristokratskog držanja predstavio nam se kao poručnik Dari koji će nam biti komandir voda za vreme trajanja osnovne obuke. Ubrzo smo saznali da smo i mi njemu prva jedinica čijom obukom komanduje.

Već narednog jutra, na jutarnjem krosu koji će biti nezaobilazni deo naše svakodnevnice, poručnik Dari trčao je ispred nas. Vrsan dugoprugaš, usadio mi je ljubav prema jutarnjem trčanju u prirodi, što ću nastaviti da upražnjavam dugi niz godina po odlasku iz Legije. Dugački i usiljeni marševi, dnevna i noćna gađanja, strojeva i taktička obuka osmišljeni su kao aktivnosti pomoću kojih se od razuzdanih i opuštenih civila oblikuju disciplinovani i odgovorni vojnici. Pod komandom poručnika Darija obuku nisam doživljavao kao depersonalizujući drill, nego pre kao ubrzanu spoznaju i prevladavanje sopstvenih psihofizičkih ograničenja uz ovladavanje novim veštinama i razvoj zdravog agonizma, zahvaljujući kojem ću obuku završiti kao drugi u klasi.

Za vreme marševa voleo je da fotografiše predele kroz koje smo se kretali, a tokom logorovanja, prilikom proslava i u drugim prilikama pokazivao je veliko interesovanje za upražnjavanje rituala koji su tradicionalni u Legiji. Tek mnogo kasnije nastala je njegova knjiga "Les Rites de Table à la Légion trangère" (Rituali za trpezom u Legiji stranaca).

Poručnika Darija sreo sam poslednji put u Kampu Raffalli kada je prekomandovan u Drugi padobranski puk Legije stranaca (2. REP) stacioniran u gradiću Kalvi (Calvi) na severozapadu Korzike, gde sam se nalazio neposredno pre mog definitivnog napuštanja Legije stranaca.

Hajdučija kao nacionalni mit i sklonost ka nezrelom, patetičnom prenaglašavanju i karikiranju životnih okolnosti, predstavljajući deo nasleđa kojeg nisam uspevao da se do kraja oslobodim, naveli su me da napustim instituciju u kojoj je izuzetnost standardizovana. Svest o ovozemaljskoj izuzetnosti ipak je ostala, a etalon je bio poručnik Dari, prirodni pripadnik društvene elite, pri čemu se izuzetnost kao kriterijum pripadnosti eliti definiše prevashodno u ravni kompetentnosti i odgovornosti, a tek u drugoj instanci kao privilegija – quod licet Iovi non licet bovi. Nezrelo i izopačeno ovdašnje poimanje elite kao nečeg što se tek za nijansu razlikuje od fukare sublimirano je u nakaradnom prevođenju poznate Juvenalove poslovice na balkanski način – nije za mačka teleća glava.

Kad se tome doda povlađivanje negativnoj selekciji, dolazimo u situaciju da je moguće predratnog mediokritetskog majorčića Mladića ovenčati slavom generala, vojvode i nacionalnog vojskovođe. Rame uz rame sa raznim Arkanima, Šešeljima, Legijama, Šiptarima...

Pseudonacionalistička kamarila i njen odraz u ogledalu jednoglasni su u povici na skoro dva veka staru francusku instituciju, kvalifikujući je kao stecište kriminalaca i ostalog društvenog taloga.

Poručnik Dari je, napredujući u međuvremenu do zapovednika 2. REP-a (1994-1996), postao stručnjak međunarodnog ranga za upravljanje krizama, pa je u tom svojstvu boravio u Bosni (Operacija "Salamandre" 1995-1996) i Čadu (Operacija "Epervier" 1996), a kasnije u Obali Slonovače (Operacija "Licorne" 2003).

Tek kad sam čuo da je postao general i glavnokomandujući Legije stranaca, saznao sam i njegovo ime – Bruno Dary.

Mada se, kao uostalom ni većina ostalih nekadašnjih pripadnika Legije stranaca, nisam svrstao sa protagonistima balkanske ratne kasapnice i posleratnih događanja u deceniji na prelazu između dva milenijuma, zbog toga se ne osećam ništa manje odgovornim. A za to veoma veliki deo zasluga pripada poručniku Dariju.

Merci mon général.

D. Ilić, Kragujevac
alias
Jacques Curier
155889

Ovaj članak objavljen je u Nedeljnom informativnom listu Svetlost (koji 70 godina izlazi u Kragujevcu), broj 3175 od 08. decembra 2005. godine na strani 31. General korpusa Bruno Dari nalazi se trenutno na mestu vojnog guvernera grada Pariza.