Novi Sad ili Beograd..odluka..za njega..

 Nije mir u gradu.. niti je mir na Himalajima..Mir je u tebi!

Tako nekako glasi..izreka koju pročitah negde skoro..Mislim da je izreka kineska, u njihovom stilu ili korejanska. A naći mir..to je tezak posao..i ne dolazi baš tek tako..

Tako ni ja više ne znam gde je moj mir. Kao da smo u svadji i ne razgovaramo vec mesecima. Al danas reših da ga pronadjem i saznam gde je otišao i zašto..i kad bre, on to misli da se vraća! Trudim se da budem pozitivna, jer imam sve izglede da to budem..Ali kao da me muči nesto.. Pa i ne znam da li to dolazi od prevelike količine slobodnog vremena kao studenta, date mogućnosti za puno razmisljanja..Ili me stvarno nesto.duboko..muči.

Novi Sad ili Beograd.. dva grada, a jedan život. Ovaj ili onaj. Poštena devojcica koja zna sta hoće. Ili sponzoruša. Ta neodlučnost će me ubiti..Ta odlučnost da budem neodlučna. Ne umem da se skoncentrišem i pronadjem fokus, već celi dan lutam. Gde? Misli su čudo, pa te mogu odvesti kuda god poželiš. Juče sam sa Sanjom bila u Pragu. Ma da, Sanja i ja stojimo na nekom mostu..Mislim da su bile Karlove Vari, iako nemamo pojma kako izgledaju..Kao lepo je. Lep je osećaj kad ponekad odeš tako daleko. Onda valjda kad se vratiš nema onih starih problema. Nekako su misli sređenije. Lepše. 

Juče sam bila i onom drugom životu. Beogradskom životu. Kao nema ove terase, cveća, nema mene u Novom Sadu, ni njega..tu je sad neki drugi tip. I ja sam sa njim. Kao smejem se, ali ni to nisam ja. I nesto me uhvati..Kao mozda ponovo zelim da budem ona mala..nezrela ja.. Pa onda vise nema ni kuvanja, čišćenja, sređivanja, zajedenickog života. A ima maminih pridika i sestrinih poziva upozorenja. I kritika i dalje sa obe strane. I opet sam nekako klinka i nisam odgovorna i svoja. A ovde..opet mogu da sam sama ja. Zrela i odlučna. Ovde nekako mogu da se vise ponosim sobom, ispitima koje ne spremam, sudovima koji stoje neoprani u sudoperi, ručku koji nije spreman,..Izdaleka..sve je blistavije...

A opet ne znam..sta ću? A da odlučim, a? Da..za ispunjenje ciljeva. Da..za fokus. Da..za mene..urednicu života i organizatorku svemira. Da..za davanje nove sanse njemu. Da..za davanje nove sanse sebi. Da..za njega koji je divna, dobra duša..koji mi kuva najlepšu jutarnju kafu..Da..za njega..koji me držao za ruku dok sam plakala, koji me je trpeo dok sam usled hormonskih poremećaja bacala jogurt po stanu, za njega koji me tera da izlazim i njega koji me ljubi kad dođe sa posla i kad na njega odlazi. Da..za njega koji me ponekad zapostavi zbog posla i njega koji se ne seti da mi donese cveće..Njega koji ne sme da kaze volim te i njega koji pruza najlepše seksualno iskustvo..Da..za njega..sa kojim mastam o kućici na Petrovaradinu..i za njega, koji me podržava u mojim snovima i koji me drži za ruku ne da da poletim..

 Za njega..I zivot sa njim..Hm...I za Novi Sad. I za moj Beograd.

Za moje divne petunije na terasi, za moje ispijanje kafe sa Jecikom u Laze Teleckog, za kupovinu tapeta i zajedničko krečenje stana...za zajednicko buđenje i doručak..I za Frusku Goru i za naš Petrovaradin..za ispunjenje snova.

Ali i za moj jedni i  neponovljivi Beograd. Za najbolju mamu i sestru, kao najboljeg tatu na svetu..Za mene, kao razmaženu devojcicu maminu i mene kao zrelu zenu.. Za izlaske i odgovornost! Za ucenje i romantiku. Za čavrljanje na Konjarniku..Za savetovanje u Dunavskoj.. Za jednu, divnu i nedodirljivu nit koja me povezuje gde god da sam...Za LJUBAV!!! Za moj mir! Odluka je pala!!