Gvozdena buba

Nisam ja bio loš košarkaš. Na protiv. Bio sam među boljima. Tamo neke sezone devedesetih godina, imao sam preko 30 poena u proseku po utakmici. Ne radi se o tome. U teretanu sam počeo da odlazim sa idejom da malo ojačam da bih mogao da budem još bolji košarkaš, da budem čvršći u duelu i da se zaštitim od eventualnih povreda. Čemu kriti? Sviđalo mi se kako je igrao a još više kako je izgledao Karl Meloun, jedno od najboljih NBA krila svih vremena. Vukao sam, dizao i gurao svašta nešto po teretani bez ikakvog plana samo sam tražio onaj osećaj napumpanosti mišića i slatkog zamora. Dva treninga sa loptom i jedan sa gvožđem su vrlo brzo postali moja dnevna rutina. Jednog dana, par nekih mojih ortaka, za mene u to vreme, naprednih bildera, su na osnovu mojih kvadricepsa zaključili da mogu punio da podignem iz čučnja i počeli da me nagovaraju da probam po prvi put u životu da uradim čučanj sa tegovima. I ako me je bilo strah da se ne povredim pristao sam. 60 kg nisam ni osetio. 80 je bilo isto lako pa smo skočili na 110. Bez problema. Da ne davim alio tog dana sam čučnuo 185 što je postalo novi rekord teretane. I to je to.

Tada, te 1998 godine, me je ujela "gvozdena buba" i ja sam postao zavisnik od gvožđa. Neizlečiv. Jednostavno organizam mi traži tegove, šipke, ploče, ... Telo traži gvožđe.

Do kraja 1998 sam podigao telesnu težinu sa 100 na 110 i odlučio da pored košarke zvanično počnem da treniram powerlifting. Na prvom takmičenju u Smederevskoj Palanci osvojim bronzanu medalju a već krajem godine u Nišu na Gala Kupu osvojim zlato i budem definitivno inficiran ujedom železne bube.

Već iduće godine sam trajno okačio o klin košarkaške patike sa vazdušnim đonom i zamenio ih adidaskama stabil sa tvrdim gazištem. 2000 odlazim u Ameriku na WPA svetsko prvenstvo u Lankasteru u Pensilvaniji. Uprkos teškoj grupi i jakoj konkuranciji obaram sve svoje lične rekorde i postajem prvak sveta. 2003 u Beču ponavljam uspeh u WPC federaciji sa svetskim rekordom u čučnju od 430 kg. U to vreme niko još nije imao čučlanj preko 500 ni na treningu.

Kao zavisnik od gvožđa treniram nekoliko puta nedeljno, bez obzira da li sam ispavan ili imam temperaturu. Trening mora da se odradi. Ne retko krijem povrede od porodice kako ne bi prolazili kroz razgovore u kojima neko plače a neko je tvrdoglav.

Godine prolaze ja počinjem uz powerlifting da treniram i strongman sport i uspevam da budem u top 4 u svetskoj "United strongman" ligi. Putujem na egzotične destinacije all inclusive sa snagatorima, snimaju nas televizije, ... Zapostavljam powerlifting takmičenja na uštrb dinamičnijeg strongmana.

2007 na treningu log lifta snažno zabacujem glavu unazad da bi napravio bolju putanju za dizanje. Oštar bol u leđima, rapidan gubitak snage i koordinacije je za mesec dva pokazali su na magnetnoj rezonanci da sam polomio disk u vratnim delu kičme čiji je sadržaj pritisao kičmenu moždinu i sveo je na jednom mestu na 25% svojih normalnih dimenzija. Što je najgore vrlo je moguć totalni prekid i kvadriplegija.

Rizična i zahtevna operacija izvedena od strane dvoje najboljih hirurga na svetu i srećna okolnost da sam jedan od 10 000 000 koji prohodaju me za par nedelja vraćaju u teretanu uz lekarsku preporuku da ne prelazim 50%. Tako je i bilo... barem 6 meseci dok nisam sreo na jednom koktelu doktorku koja me je operisala. Kaže žena da je ta metalna pločica koju su mi ugradili u vratu sada, definitivno, moj najjači deo tela i da mogu da počnem da vežbam ali da ne opterećujem vrat i da osluškujem svoje telo. Svega 8 meseci kasnije sam uradio na benču 5 x 307 kg. Gvozdena buba me ponovno ujeda. Šest treninga nedeljno i velike težine ponovo pune moj notes u kome vodim dnevnik treninga.

Opet suze najbližih i ja omekšam obećam da neću više i celih godinu dana prestanem da dižem. Smanjim se sa 140 na 120 kilograma, nosim fensi odeću ponovo, hodam sa lakoćom, ... Tuširam se i po 5 - 6 puta dnevno i osećam se prljavo. Gvozdena buba me žvaće iznutra. tera me da vežbam, svrbi me celo telo. Koliko god se opirem noću kad se uspavam, guram benč, vučem mrtvo i radim serije čučnja na 360 kg. Ubeđujem sebe da je to prolazno i samo se češem.

"Tata a je l si ti bio stvarno prvak sveta?". "Jesam naravno." "Ono baš baš pravi?". "Jesam bre. 100%". "Ali to kad si bio mlađi?"

Tu više nisam mogao da trpim gvozdenu bubu. Obećao sam klincu da ću za 3 meseca da se spremim i izađem na svetsko prvenstvo.

11. septembra 2010 osvajam WPC raw svetsko prvenstvo i definitivno se predajem uticaju gvozdene bube i izlazim iz sportske penzije.

Sad se spremam za neko drugarsko takmičenje u Sloveniji krajem marta, pa nastavljam pripreme za evropsko krajem juna u Mađarskoj. Ako me posluži zdravlje (je l da da zvuči ofucano) planiram da osvojim svetsko prvenstvo novembra i Irskoj.

Nastavljja se...

Izvor: pansport.rs

Autor: Strongman