Privatizacija borskog kombinata ogledalo rada vlade...

Na današnjoj sednici vlade Srbije, doneta je odluka da se raskine ugovor sa austrijskom firmom ATEK o privatizaciji RTB Bor. Istovremeno je odlučeno da se na pregovore pozove drugoplasirani na tenderu SMR, ruska firma u vlasništvu Olega Deripaske.

Ovo je rezultat drugog tendera. Na prvom je pobedila rumunska firma Kuprom, ali se ispostavilo da se radi o neozbiljnom kupcu koji nije u stanju da ispoštuje preuzete obaveze. Alfa i omega ove privatizacije, bar u javnosti, bio je u oba slučaja, dakako, Mlađan Dinkić.

Objašnjavajući danas zašto je otkazano ATEK-u, Dinkić je rekao nešto što bi ga trebalo kvalifikovati kao velikog ljubitelj i privrženika poštovanja zakona. Kazao je naime, da se ugovori moraju poštovati, striktno i bez ikakvoga zatezanja. Opet u skladu sa tom svojom privrženošću zakonu, dodao je i to da sledi poziv drugoplasiranom, odnosno SMR-u i Deripaski.

I teško bi bilo stavljati prigovor na ovako principijelan stav, da tu nema dva - tri bitna detalja koja ozbiljno dovode u pitanje verodostojnost Dinkića i vlade u ime koje govori.

Naime, kad je propao posao sa Kupromom u prvom pokušaju privatizacije, Dinkić je, onako brz kakvim ga je bog dao, izjavio da bi trebalo pregovarati sa drugoplasiranim, firmom nekadašnjeg DSS-ovca Drakulića, jer je to, bože moj po zakonu. No, kako su Drakulića baš tada kaširali iz DSS-a jer je tamo hteo potpredsedničku funkciju i remetio nebeski mir Vojislava Koštunice, Dinkić je već sledećih dana dobio po prstima, te video šta znači izvorni "legalizam" i umesto pregovora sa drugoplasiranim lepo morao raspisati novi tender. Daleko sam ja od bilo kakve simpatije prema Drakuliću, ali je ovo bilo nemoguće prevideti.

Drugi detalj je čuvena Veljina koncesija. Tamo je mnogo drastičnije prekršen ugovor nego u slučaju ATEK-a pa su partneri u vladi koliko za dan, dva konsultacija i na "telefonskoj sednici" jednoglasno doneli odluku da se konzorcijumu koji je tipovao Velja rastegne rok do kraja godine. Šta tu bi sa principima i vladavinom prava, tako priraslim srcu Dinkićevu..A dogodilo se pre jedva desetak dana.

Treći detalj je iskaz veoma upućenih ljudi ( Vladan Batić, recimo), koji kažu da je Deripaska mimo ikakvih pozitivnih normi prihvaćen na tender. Dakle, samo kvalifikovanje drugoplasiranog je mimo propisa. E, sad to je samo forma. Sadržaj izgleda još katastrofalnije i govori kako se tako krupnim pitanjima, važnim za Srbiju prilazi. I kako eksperti poput Dinkića to praktično rade.

Ugledni ekonomski analitičar Danilo Šuković kaže da je za neuspeh prve privatizacije apsolutno kriva država ( čitaj - Dinkić) jer se nije vodilo računa ko je kupac. Da se vodilo računa, smatra Šuković, onda bi se znalo da Kuprom, firma koja ni u Rumuniji nije na nekoj ceni ne može ispuniti obaveze koje je preuzela. Svrha privatizacije je da preduzeće nađe dobrog vlasnika, pre nego kolika će biti cena.

Konsultant za strana ulaganja i ugledni ekonomista Milan Kovačević smatra da nastavak pregovora sa lošijim ponuđačem ( Deripaskom), nije razumljiva odluka. "Pre svega, ova ponuda Ateka da odmah plati ukupan iznos koji je ponudio drugoplasirani, a da ostatak od blizu 100 miliona plati naknadno, meni izgleda prihvatljivo... Jer, ako oni krenu u pregovore sa SMR-om, teško da će oni ponuditi više", rekao je Kovačević.

Deripaska, opet traži da dobije olakšice oko ispunjavanja ekoloških standarda. Ne sviđa mu se da ga nadzire Ministarstvo za ekologiju, naročito kad je u pitanju topionica, najveći zagađivač od koje umire sve čega se taj otpad dotakne...

A kakv je gazda Deripaska, najbolje svedoči slučaj podgoričkoga aluminijskoga kombinata. To bar nije daleko i može se jasno i razvidno utvrditi.Treba otići do sela u blizini kombinata pa videti kako izgleda površina Marsa...

Dinkić opet kaže da nije problem što Deripaska radi u Crnoj Gori to što radi, jer je u Rusiji dobar. Rusija je inače "šampion u poštovvanju ekoloških stadarda i brige o ljudima"...

Ova situacija govori koliko je naša vlast neodgovorna, koliko je bez ikakve vizijei temeljnog pristupa, koliko joj je javni interes i javno dobro van vidokruga i koliko je partiokratija obuhvatila sve pore države i društva. Nije dovoljno vikati Evropa ili Kosovo ili i Evropa i Kosovo...To su samo grudobrani političke klase na kojima ona brani isplative pozicije, voluntarizam i vlastitu nesposobnost.