Istorija| Ljudska prava| Politika| Porodica| Život

„Али...“

docsumann RSS / 04.10.2020. u 17:21

 gost autor: shmo

 

Или: Предање о Станивуковићима

Упутство за коришћење:

Ова прича се преноси усменим путем. Првенствено је томе намењена.

То што је неко решио да буде у једном тренутку записана не би требало да поремети њену првобитну намену.

Sveti_Georgije1.jpg

„Италија је оно што би, на пример, Јужни Балкан био после сто година неометеног развоја: никада суперразвијен, али релативно функционалан и шармантан.“

(Лазар Џамић)

 

Први Станивуковић, Станојло, којем је усмено породично предање успело да до дана данашњег запамти име родио се негде половином 19. века. На трону Србије тада је седела једна од две српске аутохтоне династије, а која баш тачно није утврђено јербо су се те две владарске породице још увек смењивале пошто је кандидата за то радно место било тада у обема лозама.

Елем, Станојло се родио, живео, спремао се за трговца као и отац што му је, али...

Не лези враже, тек почео неки рат. Ништа ново на овим просторима на којима су Станивуковићи од давнина, од времена која се и не памте.

Оде Станојло у рат, па врло брзо у још један рат. Па мало касније у још један. Вратио се кући, носио из та три рата неке ожиљке, но наставио је свој посао трговца и, хвала богу, лепо се и срећно оженио и изродио дечицу.

Време је пролазило после тих три „али“ на неких четврт века пре почетка новог 20. по реду века човечанства и првог века после много времена у којем је Србија опет постала Србија јер је та Србија после тих „али“ у Станојловом животу добила и међународно признање као држава што је и био циљ када је све отпочело 70 година раније, почетом 19. века, са Станивуковићима чија имена породично предање није запамтило.

Ту негде у том периоду је и Србија од кнежевине постала краљевина.

Један од Станојлових синова, Станиша, растао је, учио школе... И он се спремао за трговца. Све је слутило да макар Станиша неће носити никакве „али“ ожиљке у свом животу.

Али...

Док је Станиша растао, школовао се, женио се и добијао децу, неки официри у Београду су српског краља и краљицу исекли сабљама и бацили њихова тела са балкона дворца, па пошто тај краљевски пар који су на тај начин послали у историју није имао свога порода и наследника, Србија је као краљевина спала само на једну од оне две поменуте краљевске лозе.

Баш је лепо био почео тај нови 20. век у Србији. Како ваља и требује, уз јахање и пуцање.

А та једина преостала лоза на краљевском трону Србије била је прилично амбициозна и имала је велике замисли у оставривању вековног сна свих Срба на Балкану о уједињењу у једну државу.

Па је тако полако почела припрема и за почетне кораке у остварењу тог сна, полако се спремало истеривање једног од два трула царства са Балкана у којима се много Срба тада гушило. И то истеривање оног царства које је у том тренутку било више иструлило и самим тим било и склоније паду. Рачунало се тада, а тако су Србима и говорили они упућени, овај 20. век је век укидања царстава... Време је.

И куд ће, шта ће, не може ни Станиша мимо свога национа и државе. Придружио се и он четама које су сваког лета одлазиле помало преко границе у оно поменуто труло царство, трулије од оног другог трулог царства, да тим својим „печалбарењем“ полако и помало припремају терен сваког лета за почетак остваривања вишевековног сна. Станиша се већ био помало и навикао да од Митровдана до „Ђурђовдана“, како је он то изговарао, буде трговац у Ниш, а од пролећа до јесени да се батрга по планинама и шумама Старе и Јужне Србије тражећи успут униформисане типове са обријаним главама да се са њима питује, опет како би он то рекао, помало за здравље. И он је из тих својих печалбарских дана доносио кући ту и тамо понеки ожиљак као и отац му из оних „али“ у претходном веку.

Но, то печалбарење није спречило Станишу да у паузама када је код куће уз своју трговину и децу прави, па му се тако између тих печалбарења родише два сина, Станимир и Станоје. Деца новог 20. века.

После вишегодишње припреме терена, отпоче коначно и то званично истеривање оног трулијег царства са Балкана. Врло успешно се и завршило. Таман Станиша помислио: „Е, фала богу, оде и то „али“, неће га више бити задуго.“

Али...

Испоставило се да је тај испраћај са Балкана оног другог побратима у трулежи много наљутило...

Ма ко се то само усуђује да нарушава равнотежу на овом полуострву где се сусрећу Исток и Запад! И још да нам у лице каже да смо трули!

Па тако од оне Станишине првобитне наде да ће се зауек вратити кући јер више неће бити никаквог „али“ задуго не остаде ништа.

И потрајало је то следеће Станишино „али“. Он се тек после много година вратио својој кући, наравно носећи ожиљке и из тог „али“.

А код куће жену није затекао, упокојила се док је трајало то „али“. Она два сина у међувремену стасала таман да се школују, за трговце наравно, и да крену својим путем уз наду да неће и они имати своје „али“ у животу.

Елем, један од њих, Станимир, упутио се за престоницу јер је тамо било после Великог рата посла за свакога.

И тако, Станимир у престоници трговао, живео мирно и срећно оженивши се и добивши једног сина, Станка.

Али...

Увек то „али“. На сваких 20-30 година.

Неки народи и државе у тој великој мајци свих нас, Европи, никако нису могли да се помире са тим стањем какво је успостављено после Великог рата па су тако и Станимир и син му Станко добили своју историјску прилику која се не пропушта да и они зараде своје „али“ ожиљке носећи их и као успомену и као опомену за будућност.

Заврши се и тај други велики рат.  Србија после њега више није била краљевина, постала је република.

Двадесетак година касније Станко је добио свог сина јединца као и отац што му је имао само сина јединца. И решио је, када је већ тако, да му онда да и дедино име. Станимир. Станимир, други међу Станивуковићима модерног доба.

И тај други Станимир у том низу поколења Станивуковића је растао у миру, учио неке школе... Додуше, није учио за трговца као сви његови преци, али то очигледно и није било толико битно на овим просторима имајући у виду оно „али“ које се на просторима на којима вековима живе Станивуковићи појављује на сваких 20-30 година, па тако испада да се овде сви школују само за своја споредна занимања у животу.

Углавном, мислите да се то „али“ није појавило опет?

Варате се.

Ето га, дошло је...Опет. Додуше, не баш 20-30 година касније, мало више, но дошло је.

Па је тако и тај Станимир, име дедино, добио своју историјску прилику за стицање ожиљака. Што по телу, што  у души као и преци му.

Углавном, када је то „али“, последње по реду до сада, коначно било завршено што наравно не значи и да је заувек нестало и да неће бити неког новог „али“ (или можда истог оног старог „али“ само у неком новом руху?), сео Станимир млађи са својим оцем Станком (деда Станимир старији се упокојио 5-6 година пре тога) као што су увек и седели генерацијама за кухињским столом једући хлеб који су зарађивали својим споредним занимањима између оних „али“ и у једном моменту Станимир примети да његов отац плаче... Било му је необично колико и непријатно. Није често виђао током свог живота сузе свога оца.

 

„Па добро, шта ти је сад? Што плачеш? Видиш да је све у реду. И даље смо живи, и даље смо Станивуковићи...“

 

Кроз сузе, тешке као она тешка киша из једне познате популарне мелодије, Станимиров отац само процеди:

 

„Мислио сам да макар ти нећеш морати.“

 

И тако...

 

У ишчекивању неког новог „али“ почео је и тај 21. век човечанства и трећи век те Србије које дуго није било па се опет појавила у освит Новог доба, Србије због које сви Станивуковићи, ама баш свако поколење ове породице, мора да понесе неке своје ожиљке. Што на телу, што на души.



Komentari (40)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

docsumann docsumann 17:22 04.10.2020

neće klip u post


shmoo shmoo 17:26 04.10.2020

Re: neće klip u post

docsumann







Хвала, Доксе!

shmoo shmoo 17:23 04.10.2020

Поговор

Дубоко верујем да би свако могао да исприча овакво или слично породично предање.
solo solo 17:34 04.10.2020

Re: Žao mi muškatli bolan

nask nask 19:46 04.10.2020

Re: Поговор

да би свако могао да исприча

Nije to samo kod nas tako, evo ovde je svaka promena linija i/ili boja posledica nekakvog krvoprolića tj. nekog "ali".
shmoo shmoo 20:16 04.10.2020

Re: Поговор

nask
да би свако могао да исприча

Nije to samo kod nas tako, evo ovde je svaka promena linija i/ili boja posledica nekakvog krvoprolića tj. nekog "ali".



То баш и рекох... Свако би могао да исприча исто овакво или слично породично предање.

Нешто чега нема у уџбеницима историје.

А видео сам ово што си окачио.

Одлично је за часове историје у школи.

Јеси приметио, иначе, колико су ти графички прикази за све и свашта на Јућубету популарни?

И баш се фино могу користити на часовима у школи. К'о да су нас наставнике разних предмета питали шта нам треба...

Ја се баш синоћ заблендекао у овај:







Па смо се још нас четворица на вибер групи питали која је разлика између кантрија и фолка. (ЛИНК)



Да бисмо на крају констатовали како је џез данас постао врло врло широк и растегљив појам.

Шта да ти кажем, колега, то је ваљда одлика овог времена које је све млађе, а ми све старији.







(Here’s What Happens Every Minute on the Internet in 2020 )(ЛИНК)


shmoo shmoo 20:43 04.10.2020

Re: Žao mi muškatli bolan

solo


Ти, бре, к'о баба Зора из Церовац код Паланке када ми је причала како је њеном мужу позлило, па каже: "Уст'о мој Драгољуб јутрос, па изаш'о напоље и заврљ'о, заврљ'о и са терасе ми пао право на мушкатле! Све ми мушкатле изломио!"






nask nask 21:05 04.10.2020

Re: Žao mi muškatli bolan

Pa kad smo vizuelna bića.

Narodna vs trubači, mislim da je to dobra analogija, c je podskup f.

Volimo da stavljamo stvari u fijoke, valjda nam je tako lakše.

Pričao sam već na par blogova kako su me letos, za rođendan, deca častila sa gramofonom. Sin sada sluša ploče ko mi nekada, zavrti ploču, sedne i sluša. Neverovatno, mislio sam da je to izumrla zanimacija, aktivno slušanje muzike. Izbor ploča mu je ko da je odrastao kod Docsa, Metalika i Megaded se slušaju svaki dan i da ga jebem uopšte nije loša mjuza, imao sam pogrešne predrasude. Pored ovih pomenutih tu je između ostalih i Kendrik Lamar koji je zvanično u fijoci Hip Hop ali kad čujemo (žena i ja) ovu stvar, e onda pošaljemo decu da se igraju napolju. Na tekst ne obraćamo pažnju.

shmoo shmoo 21:10 04.10.2020

Re: Žao mi muškatli bolan

nask

Volimo da stavljamo stvari u fijoke, valjda nam je tako lakše.



Јесте. Тако ваљда ми људи учимо.

Него не ваља када преучимо па почнемо поред ствари и људе око себе да трпамо у те исте фиоке.

То већ онда није добро.

loader loader 21:18 05.10.2020

Re: Поговор

shmoo
Дубоко верујем да би свако могао да исприча овакво или слично породично предање.


Dobra procena
amika amika 19:34 04.10.2020

100 година развоја

„Италија је оно што би, на пример, Јужни Балкан био после сто година неометеног развоја: никада суперразвијен, али релативно функционалан и шармантан.“


И то је то... Остало су усмена предања.
shmoo shmoo 19:40 04.10.2020

Re: 100 година развоја

amika

Остало су усмена предања.



Управо о њима и јесте овај блог.

Не о "то".

"То" је већ записано у историјским уџбеницима.



gedza.73 gedza.73 22:23 04.10.2020

Re: 100 година развоја

„Италија је оно што би, на пример, Јужни Балкан био после сто година неометеног развоја: никада суперразвијен, али релативно функционалан и шармантан.“

Đuzepe Mazini, vrlo bitna ličnost u italijanskoj istoriji demokrata i republikanac, je pisao o Srbiji kao najnaprednijoj civilizaciji u otomanskom carstvu, da će Srbi verovatno krenuti u akciju ne samo protiv Turske nego i protiv Austrougarske kao i da dosta sličnosti ima Srbija, Vojvodina sa Italijom.


njegove ideje su preuzeli liberali od kojih je jedan bio otac Slobodana Jovanovića Vladimir (čije su knjige za Slobodana Miloševića bile nacionalističke i antidržavne).
Jedan od najvećih italijanskih lingvista (koga neki od njih smatraju Srbinom) Nikolo Tomaseo je u Veneciji osnovao katedru za srpski jezik. NJegovim delovanjem je u Italiji bila popularna srpska poezija
(po nekim pričama njegov spomenik je srušila omladina Šibenika po naredbi Vladimira Nazora a spomenik je pretopljen)


Na jednom mestu pišu o Srbiji pred I svetski rat kao o mladoj državi u brzom razvoju.
Što se tiče tog rata na par mesta su prosto začuđeni zašto su Srbi bili protiv Londonsokog sporazuma jer su Hrvatima najveći dometi bili nacionalna autonomija u okviru KuK.

Ode alla nazione serba

Su, Giorgio di Pietro, bovaro
di Tòpola, su, guardiano
di porci, riscuotiti e chiama!
Prenditi al tuo fianco i tuoi fidi;
Ianco il savio e Vasso il furente.
Prenditi con teco gli aiduchi
che danzano sopra le vette
degli aceri. Vèlico, or ecco,
all’anguinaia il torace
rappicca come prima era,
e dentrovi il fegato ardente.
Su, su, porcaro di Dio!
Il turbo di Mìsara, or ecco,
pei gioghi della Sumàdia
raggira l’antica vittoria,
sparpaglia la nova semente.
Altre mandrie tu caccerai
dinanzi a te, altri branchi
più irti, altro bestiame
più tetro, altro sagginato
coiame, altra sordida gente

Хајде Петровићу Ђорђе, говедару
од Тополе, хајде пробуди се и позови!
Поведи са собом своје јунаке:
мудрог Јанка и беснога Васу.
Поведи са собом своје хајдуке
што играју над врховима
мачева. Вељко, ево сада,
бедара и прса се лаћа
и спаја их као некада,
а унутра јетру жучну враћа.
Хајде, хајде свињари Божји !
Мишарска олуја, ево сада,
кроз јармове Шумадије
стару победу вије,
сеје ново семе.
Нека друга стада ћеш гонити
пред собом, друге дивљије
чопоре, другу још гору
стоку, друга утовљена
крда, гадна људска племена.
prevod
Milutin Bojić

shmoo shmoo 07:53 05.10.2020

Re: 100 година развоја

gedza.73

Đuzepe Mazini, vrlo bitna ličnost u italijanskoj istoriji demokrata i republikanac, je pisao o Srbiji kao najnaprednijoj civilizaciji u otomanskom carstvu, da će Srbi verovatno krenuti u akciju ne samo protiv Turske nego i protiv Austrougarske kao i da dosta sličnosti ima Srbija, Vojvodina sa Italijom.




Па ту смо се негде формално-правно и конституисали као државе и стекли државни суверенитет и међународно признање. И Немачка такође. Они малкице раније, ми само 6-7 година касније.

Што би рекао Гарибалди:"Последњег цара обесићемо цревима последњег папе."

То нам западноевропска папоцезарија никада није опростила. Ни до дана данашњег.

А то што смо ми свој државни суверенитет и међународно признање касније олако распродавали за разлику од Италије и Немачке па ни до данас не знамо тачно границе државе Србије, то је већ нека друга прича. И наш проблем.

"Али".

loader loader 21:22 05.10.2020

Re: 100 година развоја

А то што смо ми свој државни суверенитет и међународно признање касније олако распродавали за разлику од Италије и Немачке па ни до данас не знамо тачно границе државе Србије, то је већ нека друга прича. И наш проблем.


Malo ono širokogrudo prihvatanje gostiju i braće od stričeva, malo za spas zapadnih Srba, a malo i zbog želje da se vlada širim prostorom nego što je bio pre početka I sv. rata.

No, šta god da je bio razlog našeg državnog rasipništva, papstvo se ni jednog časa nije smirilo.
shmoo shmoo 21:38 05.10.2020

Re: 100 година развоја

loader

No, šta god da je bio razlog našeg državnog rasipništva, papstvo se ni jednog časa nije smirilo.



Све док на крају српски жандарм и српски војник није почео насред улице да лема српске попове што је после у Републици довело до тога да неке демократе и јашу попове.

Svoje nezadovoljstvo što ugovor nije ratifikovan Vatikan je izrazio 16. decembra 1937. godine kroz reči pape Pija XI, koji je na svečanom konzistorijumu povodom ustoličenja novih kardinala rekao: "Doći će dan, a voleo bih da to ne moram kazati, ali sam duboko uveren, doći će dan kada neće biti malen broj duša koje će zažaliti što nisu širokogrudo, velikodušno i aktivno primile tako veliko dobro kao što je ono koje je zastupnik Isusa Hrista nudio njihovoj zemlji, i to ne samo radi crkvenog i verskog mira nacije, no i radi njenog socijalnog i političkog mira" ("Oservatore Romano" od 17. decembra 1937. godine).

Dan kada su letele kamilavke (ЛИНК)

Титићи су се после само шалили када су после од СПЦ направили филијалу ОЗНЕ, УДБЕ, БИЕ или како се већ све то зове у последњих 75 година...


U noći između 23 i 24 jula 1937. godine, posle kraće bolesti, preminuo je u Beogradu u svojoj kući, poglavar srpske prvoslavne crkve, VARNAVA, Petar Đ. Rosić (Pljevlja 1880). Smrt ovog velikog, umnog čoveka, duhovnika, rodoljuba, humaniste, kao i njegove braće Alekse Leksa i Uroša za nepun mesec dana vezane su za teške političke prilike koje su se oburvale na Kraljevinu Jugoslaviju posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju 09. oktobra 1934. godine. Protivljenje blaženopočivšeg patrijarha usvajanju Konkordata ( Ugovora kojim se daju veća prava drugim verskim zajednicama, posebno katoličkoj, nego srpskoj pravoslavnoj crkvi ) učinili su situaciju u državi napadnutoj sa svih strana, još težim. Vlada Milana Stojadinovića htela je usvajanjem ovog crnog ugovora da se kako tako održi na vlasti. Svetosavska crkva i njen poglavar su se tome odlučno suprostavili. Prvi na braniku otadžbine , svog naroda i napaćene svetosavske crkve našao se njen poglavar. U novogodišnjoj poruci i obraćanju vernicima i narodu 1937. godine ( a koju je vlast zabranila da se bilo gde objavljuje) između ostalog je rekao:

– Kako mogu reći srećna Vam Nova godina, i kako će nam ona biti srećna kada nas je nesreća stegla svojim kandžama sa svih strana.

– Jredna je nesreća naša u degeneraciji razuma a druga u degeneraciji morala. Naši vlastodršci izgubili su i pamet i poštenje. Zovu se nacionalistima – i to bi zaista trebali i da budu kao i svi građani ove zemlje – međutim , prave pakt sa crnom internacionalom i puštaju ovu da do srži zatruje naš zdravi svetosavski nacionalizam. Tako su naši vlastodržci i nacionalisti i internacionalsti u isto vreme. Može li to biti ?

– Tim ugovorom oni hoće da dovedu do trijumfa tog poglavara na Balkanu, za kojim oni teže hiljadu godina. Protiv tog crnog poglavara i njegove jezuitske vojske borili su se najpre vizantijski patrijarsi i carevi. Kada je njihovo oružje malaksalo, borbu su prihvatili naši slavni Nemanjići na čelu sa Svetim Savom. Kada je carstvo palo na Kosovu i sami su se Turci borili protiv latinske najezde na Balkan. Znali su Turci razorno dejstvo njeno unutar u državi, znali su da ta internacionala ne preza ni od kakvih spletaka i intriga, pa nisu ulazili ni u kakve kompromise sa njom. Pravoslavnu veru Osmanlije su ponekad i gonile, ali su je smatrali za veru i poštovali kao veru. Na crnu internacionalu gledali su ne kao na veru, nego kao na politiku.

Dana 19. jula 1937. godine, Srpska pravoslavna crkva je organizovala molepstvije za ozdravljenje patrijarha Varnave. Povorka, litija je krenula od Saborne crkve, današnjom ulicom Kralja Petra, pa Knez Mihajlovom, ali je žandarmerija koju je ministar policije Korošec doveo iz drugih delova države , surovo intervenisala. Bio je to dan kada su ulicom letele kamilavke i mitre, a episkop šabački Simeon teško povređen i prenesen u bolnicu, kao i veliki broj drugih učesnika litije.

Dana 23. jula, tesnom većinom Konkordat je usvojen u Skupštini, ali nikada nije došao pred Senat. Jasno je bilo Stojadinoviću i njegovim nalogodavcima, da je bitka za Konkordat izgubljena i pored tesne pobede u Skupštini.

Smrt partijarha Varnave odjeknula je kao najsnažnija bomba , vlast se plašila novih nemira, ali su oni umireni intervencijama spolja.



ЛИНК

loader loader 23:16 06.10.2020

Re: 100 година развоја


Све док на крају српски жандарм и српски војник није почео насред улице да лема српске попове што је после у Републици довело до тога да неке демократе и јашу попове.


Da. Lemaše da ne uvrede papstvo.
Najposle otrovaše patrijarha koji se do kraja borio protiv konkordata i drugih akcija papstva.


Sve u svemu, trebalo je nekako odobrovoljiti guju u nedrima, šarku, šahovnički dizajn.

Inače, seljačka Slovenija se najviše razvila tokom kraljevine. Hrvatska takođe. Svaki peti stanovnik Srbije je nakon I sv. rata imao celu obuću. Ipak, taj i takav seljak je plaćao porez državi, a ova je gurala sredstva na zapadnu braću, kako bi ih odobrovoljila. Na kraju su slovenački junaci ustrelili nekoliko golobradih vojnika na odsluženju roka i postali slobodarski i kulturan narod koji se teško izborio za svoju državu, slobodu... Ne znam kako će to opstati. A o croatskoj junačiji da i ne govorimo. Sve u svemu, 5. oktobar je svetao čas srpske istorije. Prekinut krvavi pir crveno-crnog režima, uspostavljeni pošteni izbori, isposlovan otpis ogromnog dela još ogromnijih dugova, stabilizovana privreda i dostignut najviši standard u poslenjih 30-ak godina, ostvarene medijske slobode...
A onda je 2012. došlo "isto".
Auh, braleee...


gedza.73 gedza.73 19:28 07.10.2020

Re: 100 година развоја

Bio j3e blog o majsteru. Čini mi se da tada nije pomenut, za njega mislim da ne znaju ni u Topoli, Stevan Švabić (rodom od Oplenca) koji je na molbu Slovenaca sprečio pljačkanje Lubljane. Privremeni organi su hteli da puste italijanske jedinice, čak su savetovali Švabiću da ih smesti u kasarnu dok je Švabić poslao ulitmatum italijanskoj vojsci da će upotrebiti silu ukoliko nastave sa napredovanjem nakon čega su se povukli.

Za razliku od Rijeke koju je osvojio gore pomenuti italijanski pesnik.

Samo godinu, dve nakon toga stanovništvo Koruške se opredelilo referendumom za ostanak u Austriji (ako se ne varam tokom II svetskog rata iz jednog dela su SLovenci bili proterani pa su bili izbeglice koje su prihvatili Šumadinci)

Još jedna trivija za nostalgičare koji se pozivaju na Jugoslovenski odbor. Italijanski izvori tvrde da je postojao i hrvatsko-slovenski odbor koji poslao zahtev italijanskoj vladi da prizna slovenačku, hrvatsku i crnogorsku nezavisnost.



O 'herojima' i 'uzorima'. Oficir koj je sabotirao odbranu Beograda naredbom da avioni ne polete sa kragujevačkog aerodroma, koji je izdao naredbu da se unište na zemlji predao se folksdojčerima (onim istim koji su opljačkali Beograd, kako navodi jedna izveštaj iz tog vremena, da su žena i deca domaćih Švaba krali sve što su mogli i odnosili pa je izgledalo 'kao da se Beograd seli preko Save i Dunava'), bio u NDH vazdoplohovstvu nakon rata je bio visoko pozicioniran u komuističkom sistemu, bio ambasador i živeo u Beogradu.


To bi trebalo da je oficir kome se na fotografiji obraća Tito. U pozadini Koča Popović, porednj njega najverovatnije Đilas i zaboravljeni (pretpostavljam) Mileta Protić, Bačvanin.





kamilo_emericki kamilo_emericki 22:33 04.10.2020

Stani...

Interesantna su imena a i prezime u ovoj prici.
Sva su u nadi nekog zaustavljanja.
U mom kraju zenskoj djeci su nekad davali ime Stanka najcesce u dva slucaja. Poslije vise slucajeva umiranja djece u porodici ili kad se vise puta radjaju zenska djeca. Davanjem imena Stanka zeljio se zaustaviti nezeljeni tok dogadjaja.
Muska djeca su u slucajevim poslije serije smrtnih slucajeva dobijali ime Stanko ili Ostoja.
Nadam se da ce tvoj Stanimir mladji promijeniti prezime u Vladimirovic ili ga bar dodati sadasnjem, Stanivukovic.

shmoo shmoo 23:53 04.10.2020

Re: Stani...

kamilo_emericki

Interesantna su imena a i prezime u ovoj prici.




Nadam se da ce tvoj Stanimir mladji promijeniti prezime


Да од њега Станивуковићи промене презиме у Станимировићи, па да већ једном отпочне Ново доба и за ту породицу?

Да то је тренутно основна идеја водиља. И у главном и у споредном занимању Станивуковића.









Черевићан Черевићан 03:59 05.10.2020

трагом ожиљака

време је пролазило

историја на Балкану баш се поиграла
ретким миром ....прошараним ратом,
бежанијом затечен ...и пород је стиз'о
а сваки означен... својим коловратом
49 41 49 41 11:16 05.10.2020

Ali ...

https://youtu.be/VgDBtsE36ro




49 41 49 41 11:28 05.10.2020

Re: Ali ...i neka me daleko od Balkana

49 41
https://youtu.be/VgDBtsE36ro




https://youtu.be/9u7AhsMv1mo
shmoo shmoo 15:45 05.10.2020

Re: Ali ...

49 41
https://youtu.be/VgDBtsE36ro








shmoo shmoo 15:47 05.10.2020

Re: Ali ...i neka me daleko od Balkana

49 41
49 41
https://youtu.be/VgDBtsE36ro




https://youtu.be/9u7AhsMv1mo





shmoo shmoo 15:50 05.10.2020

Re: Ali ...i neka me daleko od Balkana

49 41



Мислим да мораш да избациш s из https да би се клип појавио у коментару, а не само адреса клипа.

Ако ти је уопште и била намера да се појављују ови клипови у коментарима?

Можда се мешам тамо где не треба?

У том случају извини.

И хвала за ову сасвим сасвим присталу музику на овом блогу.


П.С. - Мислиш да је негде тамо далеко од Балкана боље и сигурније по здравље и у крајњем случају и живот него на Балкану по овим питањима која покреће овај блог?

Из приложених доказа кроз историју ја уопште нисам стекао тај утисак.

49 41 49 41 08:40 07.10.2020

Re: Ali ...i neka me daleko od Balkana

Pokusao bezbroj puta, ne ide; ne zbog neznanja vec...ko hoce da otvara, moze al' ne mora.
Citajuci svojevremeno Na Drini cuprija kao mlad; osetio sam se ponosan na tu istoriju.
Sadasnjeg osvta nazad-ne.
Narocito poslednjim boravkom tamo; iako sam imao silnu zelju da to ucinim, koju sm dugo odlagao.
Boravak se uduplao od planiranog. Ne sto nisam hteo, nisam mogao pored svog silnog truda.
Sto sam navikao ovdasnjim boravkom, tamo su zidovi lavirinta i za banalnu stvar.


ephemeris ephemeris 13:12 05.10.2020

Inspiracija

Stanimir, Stanojlo, Staniša, Stanko - da li je kao inspiracija poslužio Aureliano Buendía iz "Sto godina samoće"?
shmoo shmoo 15:51 05.10.2020

Re: Inspiracija

ephemeris
Stanimir, Stanojlo, Staniša, Stanko - da li je kao inspiracija poslužio Aureliano Buendía iz "Sto godina samoće"?



Морам признати да ми није био он на памети док сам писао.

Али што да не.

Не бих имао ништа против и да јесте.

solo solo 19:43 05.10.2020

Re: Vidoje,Stanoje - tako je!

Stanimir, Stanojlo, Staniša, Stanko - da li je kao inspiracija poslužio Aureliano Buendía iz "Sto godina samoće"?


Jok, u pitanju je Vidoje.




shmoo shmoo 21:48 05.10.2020

Re: Vidoje,Stanoje - tako je!

solo
Stanimir, Stanojlo, Staniša, Stanko - da li je kao inspiracija poslužio Aureliano Buendía iz "Sto godina samoće"?


Jok, u pitanju je Vidoje.



Јеси ти то, матори, иш'о до баба Видане да је обиђеш?






- Станоје!

- Видоје!

- Радоје!










Стварно мислим да је крајње време да престанемо да једемо говна и да се сложимо.

Макар око нечега најважнијег за све нас Србе тренутно - опстанка.








Видимо се, матори, код Новковића на блогу.

solo solo 23:11 05.10.2020

Re: Vidoje,Stanoje - tako je!

Стварно мислим да је крајње време да престанемо да једемо говна и да се сложимо.

Макар око нечега најважнијег за све нас Србе тренутно - опстанка.



Kad velike kere jebu male kere gledu.



Nema više ljudi tog štofa ako ih je ikada i bilo osim u ,,bajkama,,

Mnogo se bre laže.



Poštujem tvoj optimizam ali mu nisam sklon.

A možemo da se složimo - sve je otišlo u qrac sa tendencijom da teško ima nazad.


Ko misli drugačije - samo napred.

Sutra je 6 oktobar koji se nikada nije dogodio - eto prilike
shmoo shmoo 07:40 06.10.2020

Re: Vidoje,Stanoje - tako je!

solo
Стварно мислим да је крајње време да престанемо да једемо говна и да се сложимо.

Макар око нечега најважнијег за све нас Србе тренутно - опстанка.



Kad velike kere jebu male kere gledu.



Nema više ljudi tog štofa ako ih je ikada i bilo osim u ,,bajkama,,

Mnogo se bre laže.



Poštujem tvoj optimizam ali mu nisam sklon.

A možemo da se složimo - sve je otišlo u qrac sa tendencijom da teško ima nazad.


Ko misli drugačije - samo napred.

Sutra je 6 oktobar koji se nikada nije dogodio - eto prilike



Овде у мом крају има један чопор паса луталица који су се скоро одомаћили, сви из околних зграда их хране. У чопору их има 6-7, једна женка и све остало мужјаци. И сви мужјаци су отприлике исте висине и тежине као женка, има само један малиша који осталима није ни до "колена".

Када иду улицом, напред иде женка, сви мужјаци иза ње по један у колони као омађијани иза њеног дупета (поређани ваљда по хијерархијској лествици чопора), а на крају колоне последњи иде тај малиша који би могао да је дохвати само ако му неко придржава шамлицу.

Сви у комшилуку тог малишу у чопору зовемо Оптимиста. То му је званично име.

Ваљда је и он чуо за ону народну мудрост да не добије онај који је леп него онај који је упоран.









shmoo shmoo 08:19 06.10.2020

П.С. -

solo

Mnogo se bre laže.



Много.

А тек што се просерава! За све паре! (Молим, узети у обзир да просеравање није исто што и лагање.)







То је постало свеопшти манир и сматра се сасвим нормалним, чак и пожељним, понашањем у циљу остваривања сопствених интереса. Чак се узима и као доказ интелигенције јер они који не лажу и не просеравају се сигурно су много глупи, па зато не лажу и не просеравају се. Не умеју, јадни. То је тако сложена ментална операција... Само они изабрани и одабрани су у стању да је изведу.

Јер, Профит је бог који је заузео место свих других богова на почетку 21. века.

А мени све то изгледа као да таквима, лажовима и булшитерима, нико до сада још увек није рекао да интелигенција није исто што и мудрост.

Неко негде на Блогу баш недавно помену Марка Аурелија... Он је писао о врлини.











Али и он је то писао ваљда тек пре него што је умро, а не пре тога, док је ратовао и освајао територије и покоравао варварска племена...




solo solo 09:11 06.10.2020

Re: Vidoje,Stanoje - tako je!

Ваљда је и он чуо за ону народну мудрост да не добије онај који је леп него онај који је упоран.


A nije ti palo na pamet da su to izmislili oni ružni da bi se tešili? Kao ono da je bolja i mala kita ako je tehničar. Pusti te ,,komunjarske,, demagogije.
Lep, sa velikim urcem pa još i uporan a član biblioteke. Šta veliš na tu kombinaciju?

Lažu ovi mali,ružni,prljavi,zli. Kad ti kažem.

p.s. Znaš kad će nam biti bolje?
Kad se pomirimo sa tim da nam nikada neće biti bolje.
I kad se preselimo kod velikog Manitua naravno.
I kad Chane dočeka onog lepog što ga čeka na drugom blogu i vrati se u zavičaj da jede jabuke.
j_grandson j_grandson 09:35 06.10.2020

Re: Vidoje,Stanoje - tako je!

solo
Ваљда је и он чуо за ону народну мудрост да не добије онај који је леп него онај који је упоран.


A nije ti palo na pamet da su to izmislili oni ružni da bi se tešili? Kao ono da je bolja i mala kita ako je tehničar. Pusti te ,,komunjarske,, demagogije.
Lep, sa velikim urcem pa još i uporan a član biblioteke. Šta veliš na tu kombinaciju?

Lažu ovi mali,ružni,prljavi,zli. Kad ti kažem.

p.s. Znaš kad će nam biti bolje?
Kad se pomirimo sa tim da nam nikada neće biti bolje.
I kad se preselimo kod velikog Manitua naravno.
I kad Chane dočeka onog lepog što ga čeka na drugom blogu i vrati se u zavičaj da jede jabuke.

Ja se s ovim ne bih zajebavao.
shmoo shmoo 10:05 06.10.2020

Re: Vidoje,Stanoje - tako je!

solo

A nije ti palo na pamet da su to izmislili oni ružni da bi se tešili? Kao ono da je bolja i mala kita ako je tehničar. Pusti te ,,komunjarske,, demagogije.



Ћути, немој то да кажеш Оптимисти!

Да му не опадне морал, брате. Гре'ота.

solo solo 10:38 06.10.2020

Re: Vidoje,Stanoje - tako je!

Ja se s ovim ne bih zajebavao.


Kojim?

I kad pereš ili ti peru gaće nemoj nikad da stavljaš omekšivač. Mnogo zaebana stvar. Za gaće naravno.
shmoo shmoo 08:11 06.10.2020

Демографски EDIT

kamilo_emericki

U mom kraju zenskoj djeci su nekad davali ime Stanka najcesce u dva slucaja. Poslije vise slucajeva umiranja djece u porodici ili kad se vise puta radjaju zenska djeca. Davanjem imena Stanka zeljio se zaustaviti nezeljeni tok dogadjaja.



То је било доба када су људи још увек веровали у јединство речи и дела. То јест, речено-учињено. Магијска моћ језика.

Има и оно женско име Доста.

Што би рекао онај берберин из Фелинијевог Амаркорда:"Ја сам се родио као тринаесто дете у оца и мајке па ми је отац дао име Дефинитиво."

П.С. - Од шесторо деце моје бабе и деде (то јест петоро, један ујак је погинуо на Сремском фронту са 19 година па није ни стигао до женидбе и деце) која су се рађала у првој половини 20. века, добијено је седморо унучади у другој половини 20. века.

Од то седморо унучади, добијено је деветоро праунучади. Просек вадила моја сестра од ујака са четворо деце.

Захваљујући тој сестри од ујака, то је још увек био одрживи развој, што би рекли модерним речником.

А од тих деветоро праунучади сада на почетку 21. века родило се, за сада, само једно чукунунуче.

Јесу млади, имају још времена... Ипак, тренутна слика не обећава баш нешто много...

loader loader 23:18 06.10.2020

Re: Демографски EDIT

Магијска моћ језика.



Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana