Malo o srpskoj kinematografiji.

Sinoc sam posetio bioskop Balkan, da bih odlegadao film duplomca sa FDU

Nenada Pavlovica "Sektor". Muziku za film su radili moji prijatelji, pa sam sa

njima dosao na projekciju. Ispred smo saznali da se daju tri kratka filma za redom,

osim naseg, prikazani su filmovi: Vladimira Mancica - "Rakete" 

i Vladimira Petrovica "Miris formalina".

Prvi je bio film Vladimira Petrovica, o kome nemam sta mnogo da kazem.

Film je krajnje nebulozan, kao neka anegdota pijanca koji sa se zavrsava

njegovim halucinacijama dok umire mrtav pijan.

"Rakete" su mozda nesto najgluplje sto sam pogledao u zivotu. Parodija na 

bombardovanje u stilu parodije na "Top Gun", samo ni blizu smesna. I scenarista 

i reditelj (ne znam da li je Mancic pisao i scenario) su potpuno promasili zivot,

a samim tim i profesiju.

Gubio sam strpljenje.

Pocinje nas film! U prvih osam minuta ja sam video tri Hickokova filma. Nisam mogao vise, 

napustio sam salu. Nema talenta, nema maste, nema osecaja, oni nemaju sta da kazu.

Ne moze neko ko nema sta da kaze da snimi film, niti da napise pesmu, naslika nesto...

Svi su oni dobro skolovani, tehnicki potkovani, ali to sve ne vredi nista.

Da li oni treba da obnove nasu, unistenu, kinematografiju?