Невјероватна је атмосфера линча и нетрпељивости која се ствара према Српској православној цркви, а нарочито према Православној Цркви у Црној Гори (Митрополија црногорско-приморска и Епархије: будимљанско-никшићкс, милешевска и захумско-херцеговачка). Ових дана би човјек могао да закључи да је Православна Црква на овим просторима једна од политичких странака (according to ms/mrs Sonja Biserko) или нека парамилитарна организација (судећи по такозваној ЦПЦ, уствари врло јасно профилисаној псеудорелигиозној политичкој организацији: Стево Вучинић, Балетић). Наравно, није ни једно ни друго, и то је врло лако провјерити. Свакоме ко жели да озбиљно анализира ситуацију у Србији и Црној Гори биће јасно да то није тако.
Теза да су неки јерарси СПЦ непожељне, антиово, антионо личности није истинита. Таква врста дисквалификације читаве групе људи је недопустива. Личности о којима говори дотична г-ђа/ђица Бисерко и Хелсиншки одбор за људска права састају се и цивилизовано разговарају с мноштвом представника и лидера демократских и слободних држава данашњице, без обзира на њихове ставове према актуелним питањима српског народа. Игнорисање таквих чињеница је постао modus vivendi данашњих наводних бранилаца демократије и људских права. Нажалост, њихов лажни напор да бране права свих сведе се на одбрану права жртава које они изаберу (примјер Босне и Херцеговине), права сексуалне оријентације, права феминисткиња (намјерно нисам ставио права жена) и слична. Добар дио човјечанства остане без њихове заштите.
А онда се несхватљиво, у примјеру Црне Горе, забораве права православних хришћана на идентитет, те им се оспоравају права на име, идентитет, назив, насљеђе. У име какве равноправности - равноправности лажи и истине? Таква равноправност не постоји ни у једној правној држави. Онај ко износи такве ставове - изједначује чињенице и измишљотине, себе јасно дисквалификује и не може се даље представљати као непристрасни бранилац универзалних људских правa.
Ова пракса клеветања Цркве у Црној Гори иде дотле, да г. Миодраг Балетић, некакав предсједник некакве псеудоцрквене општине тзв. ЦПЦ у Никшићу, без иједног доказа, оптужује Цркву за паљење његовог џипа. Докле више?! Шта ће најзад бити разлог да државни тужилац Црне Горе, земље која себе представља као правну државу, предузме неке кораке и заштити Православну Цркву у Црној Гори од оваквих клевета? Шта треба да изговори директор маркетинга или како самог себе зове предсједник Одбора за промоцију интереса ЦПЦ (да ли сте икада чули бесмисленију титулу) г. Стево Вучинић и њему слични, па да држава реагује. Зашто просто не провјери ту наводну парамилитарну, терористичку активност Православне Цркве у Црној Гори и не процесуира одговорне? Одговор је прост. Знада неће ништа наћи, а онда би надлежни државни органи били принуђени да демантују клевете те органиѕације која има подршку из одређених структура државне власти.
Не, лакше је одбацити захтјев Митрополије да се г. Стево Вучинић гони због изазивања расне и вјерске мржње и националне нетрпељивости, а онда Православну Цркву теретити да све то она ради, у исто вријеме не имајући ни једне ријечи која би то потврдила.
