Сваки пут када се деси неко зло цело човечанство се уједини у идеји да то не сме да се понови. Када је свет направио грешку дозволивши једном унутрашњем декоратеру да због његових хирова страда 60 милиона људи почела је одлучна борба против сваке назнаке нацизма. Србија се поносила својим антиципирањем у борби против фашизма. У име народно ослободилачке борбе и искорељавања фашизма се борила целим народним јединством. И данас, дан пре него што ће фашисти шетати Београдом нама је битније што је Црна Гора признала Косово и битнији нам је национални понос него људски понос. Битније нам је да осудимо Црну Гору него зло које тиња и добија своје институционалне оквире. Дозволити једном човеку да јавно промовише идеје засноване на националној, верској и расној нетрпењивости је исто што и дозволити бенигном тумору да се развија. Осванули су слогани пуни љубави према мајчици, родној груди, која ће сутра опет у страним медијима изаћи као држава у чијем су главном граду фашисти тукли размишљајућу омладину. Па питам ја вас, да ли је могуће да вам национални индетитет толико снажно фигурира у личном индетитету да не можете да примети да ово није тренутак за патриотизам. Да ширење патритозма као пожељног ефекта признавања независности Косова од стране Црне Горе значи само чишћење писте неонацистичком маршу. Да ли је свима вама који су своју политичку самосвест одлучили да усмере у правцу патриотизма јасно да људи овде мешају патриотизам са национализмом национализам са нацизмом. Да ли је довољан доказ ретерираности колективне свести то што велика већина гласача у Србији не прави разлику између председника и монарха. Да бисте глумили у позоришту морате бити глумац, да бисте радили у болници морате бити лекар да бисте промовисали политичке ставове те тежине морате сносити одговроност. Ваша одговорност драги политички самосвесни суграђани неће бити ретерирана због стварне заблуде о не знању појмова које сте прегршт користили. Одговрност вам неће бити ни колективна него шта више индивидуална у виду гриже савести ако се неком сутра нешто деси због нациста. Запамтите сав ваш еуфемизам на рачун приватне, смешне и које какаве државе Црне Горе и знајте да сте превидели последицу своје љубави према родној груди. Ако је цена било које љубави смрт, онда се љубав разликује од мржње толико што имају различите мотиве а исту последицу. Прерогатив вашег права да викнете како је срамота то и то признање даје мени за право да поставим хипотетичко питање како мени који не живи ни на Дедињу ни на Сењаку нити има кола, нити везу на факултету, нити визу платинум нити чланску карту политичке партије, него само здраву памет и став који сме да понови пред свима без, да све то делује увредљиво. Ја ћу и даље бити у редовима испред амбасада, понижаван до стране професора, класификован као шачица а ви ћете увек бити у некој умереној странци ако се нешто лоше деси. Субјекција ваших ставова личним недостатцима је тужна политика која има најбољу рефлексију у нашем парламенту. Девастација на општем нивоу настаје када су људи спремни да изнад свог екуменског карктера ставе националност. Националност у рудименталном, девастираном облику која је латентна мржља према другима коју покрива само не познаванје фундаменталних карактеристика потоњег појма. Агенс тако набујале националност је недостатак индивидуалних особености и мирење са унутршњом свешћу да шта год урадили и даље смо сви Срби. Ја нисам такав, и даље тврдим да је битније од моје националности и вере идеја да је људски живот највреднији. Вреднији и од мојих убеђења и од мојих веровања, да је људски живот анимизам светског поретка. ЗАТО НАЈОШТИРЈЕ ОСУЂУЈЕМ МАРШ ФАШИСТА. И ма колико вама било смешно да ко сам то ја да осуђујем било шта, мени није. Јер највећи ми је понос до сада што моји никада нису гласали за Милошевића и што је и мени 90. нестајала струја. То је правилна валоризација онтолошкиј правила услед компетенције зла и добра које нас чини политички релеватним. На крају да вас подсетим да свако има политички став, а само неки право да га изнесу. Сви имају иста права а само неки су упознати са свим. Ја знам да сваки политички став нужно носи и политишку одговорност.. Живела Србија.
