Već viđeno

Četinarska Istra. Nisam na tu stranu dugo išla. Čudno je kako mirisi u čoveku probude sećanja, više nego pogled, reč, slika čak. Da umem da crtam, pulsku bih Verudelu naslikala ovako: gore kišobran od četinara, dole tepih od iglica, a u sredini ja sa ogromnim nozdrvama. Hvatala me nesvest od mirisa, u par navrata mi je čak došlo da malo legnem pod auspuh, da dođem sebi.   

Pokušala sam da se setim svog poslednjeg letovanja tamo. Uvek sam išla sa tri drugarice, četiri male žene sa vrećama i šatorima, koje su se uvek u toplesu kupale na Škarabama i uvek završavale u doskoteci Monvi, pijane jedva pronalazile kamp, a sopstveni šator u stvarno retkim situacijama. Ali, sva su mi ta leta nekako slična. Kada je bilo poslednji put? Da li je to bilo onda kada smo se Lena i ja nakon izlaska pristavile na veliki kamen ispred šatora i jele sama pekmeza, pa se Ceca probudila umazana pekmezom i ušinuta, a od kamena ni traga?  

I onda, šetajući Pulom ove godine, počelo je sve da mi miriše na poznato, jedna iglica mi se zabola u taban i kroz rupicu je izašlo zatvoreno sećanje.

Već viđeno.  

Naša prepodnevna plaža pri ferijalnom domu. Na nekada ravnom krovu tog doma spavale smo nas četiri u vrećama. Bilo je to onoga leta kada smo odlučile da stopiramo od Rovinja do Ulcinja, ali smo stigle samo do Pule. Svetlanina mama nam je našila četiri ista šorca, samo različitih šara. Iz jednog dela, sa bluzom, užas.  

I imam još samo jednu sliku od tog leta. Sedim na Pulskom festivalu i počinje film. Mustafa Nadarević, Anica Dobra...Već viđeno. Znači, 1987.

20th fucking century fox života moga.

Jedna mi je iz vreće otišla za Ameriku, druga u Peštu, treća se leči od tumora, tu je, dobra je. Na nju sam prvo pomislila kada je prodavačica rekla: "Vratili se nama naši Vojvođani".

Nisam ja nešto sentimentalna, da me ne shvatite pogrešno. Ali ne može čovek da se otme baš uvek. Meni je sve odjednom doletelo i sada ne mogu da se odbranim. Evo, setila sam se i da sam tada bila druga godina prvog faksa. I da su hitovi te godine bili: "Never let me down" David Bowie; "Big time" Petera Gabriela, letnji hitić "Luka" Suzzane Vega te nešto od Idola, valjda "Mony Mony"; da su albume izdali The Cure -"Kiss me, Kiss me, Kiss me", Pixies - "Come on Pilgrim"; R.E.M. - Document; Prince - "Sign ‘O' the Time", pa onda "Halfway to Sanity" Ramones, "Floodland" The Sisters of Mercy, "The Josua Tree" U2, propali, prodati od onda. Čak se sećam i da je ona lujka Samantha Fox iskakala iz bazena sa grudima koje rastu iz vrata...I nešto su objavili Donosaur Jr, i ako se na varam, poslednji put Husker du...A Michael Jackson je postao stvarno Bad.

Muzika je čudo. Pre se setim šta sam slušala neke godine nego da li je negde besneo rat. I muzika je, ubrzo nakon sukoba, pa čak i tokom njih, prva prelazila granice, i to možda baš prvo one sa Istrom. Išli su naši, a dolazili su i njihovi. Znam da sam Kud Idijote redovno viđala, ne znam da li je to zbog toga što je Tusta oženio Novosađanku, ali ne verujem. Odlazili su i Obojeni program i još neki, mnogo pre političara.

A ja kasnim.

Dobro došla ti sebi Vlasto u Istriu.Bolje se našla.

I sad imamo još jednu snajku, udala mi se garica u Pulu, pa se osećam kao domaća. A njen Puljanin DJ Make, nastupao ove godine na EXITU.Da li je ovaj svet mali or what? Ili mi je ona iglica od četinara probola i mozak? Istarska rakija od koprive mislite?

Everyting is possible and nothing is real...