B92 Blog

Ako zenamarimo putovanje započeto Leninom temperaturicom, vijugave užarene automobliske zmije na auto putu, zaustavljene u više navrata iz nepoznatog razloga, pogrešno skretanje u Rijeku i panoramski obilazak iste, dulje traženje i ćaskanje sa meštanima o izlazu za Učku i drugim prijatnim temama, te samog ulaska u Pulu koji nas je koštao dodatnih sat vremena, dve onemoćale bešike i dosta živaca, letovanje u Istri bilo je divno.
Jednogodišnji zamor učauren u ramenim i leđnim kvrgama otopili su so i sunce, a oni oštri mirisi i napete boje kao na platnu još uvek su ispred mene kada kroz prozor pogledam u prašnjavi bagrem preko puta. Žao mi je i nos da izduvam. Ne računajući preteran strah od razbijenih kola, psovanja i drugih nacionalnih incidenata koje, lično, nikada tamo nisam doživela, Istra ima nekoliko osobina koje većinu turista iz Srbije odbija, a mene naprosto očarava: n

Poslednji radni dan. Šetam po kancelarijama usporena, sumanuta, uzdišem, nije mi nešto dobro, i stalno gledam na sat: 9:43...9:49.....10:07.....10:23..... A vreme teško, širi se kao Svemir, beskonačno, i oteže, što bi moj pokojni ćale rekao „ko gladan srati". Do kraja dana na ovoj stolici ispred računara curim iz sebe kao Dalijev sat i jedino što me natera da ucurim u sandale i iscurim iz kancelarije je pomisao da za dva dana idemo na more.

Postoji nekoliko svetlih trenutaka u mome zivotu, a vecina je zabelezena negde u ovo vreme, u aprilu i maju, oko prolecnih praznika, drzavnih i bozijih.

Malo je duhova koji se brinu oko toga da ispitaju pitanje pre nego pribave odgovor...

                                                                                                Paul Valery

Od kada pamtim pitala sam se nekoliko stvari:  

Da li autori prvo pisu reci ili muziku? Evo, ja sada kada razmisljam, nekako mi se cini kada prvo napises tekst, kao da si ukalupio melodiju i ne ogranicavas je svojom neogranicenoscu vec te ogranici tekst, njegov ritam, koji je, ako se srpski pise, bas gadan neki ritam. Ajd, da je na srpskoslovenskom, .., pa ajd jos nekako...Siju knjigu napisa Vlasta jekoze jest vedomo vsem....Nije li Italijanima lakse da uklope muziku uz reci, kada su reci same vec na pola puta da naprave melodiju? Da li sam u pravu ili potpuno gresim?

Da li je prvo nastala kokoska ili jaje? ...Dobro, na ovo ne morate odgovarati, u medjuvremenu sam se raspitala, cula nesto, ali majke mi, ni posle svih tih petica iz poznavanj

Skroz sam se polupala večeras i sad mi je drago što jesam. Trebali smo da idemo na super party, drugarica se porodila, veselje beskonačno, ali nisam skontala da je poziv stigao na drugi, zaboravljeni mobilni. Žmu - što bi rekla gradžanka Greganovič - ode na preferans u ulicu Bolmansku, a ja pored solo gajbe sela za kompjuter.
I baš kažem malopre kod Srdžana na blogu, toksinirala sam se blago i shvatila da mi treba dobra priča, muzika i đuskanje. Kako je to standardna definicija za žurku na svim poznatim svetskim jezicima, a na žurku nisam na vreme pozvala još koga, ostaje mi žurka na blogu. Ne znam ni sama da li mi je sada dobro što ste tako daleko od mene, što za vas većinu ne znam ko ste, kako izgledate, koliko imate godina i kakve su vame priče, ili mi je žao što nedostaje to fizičko prisustvo? Znate onaj osećaj kada se sami u subotu veče, slušate nešto poput Electric Light Orchestra, a super vam je uz čašu dobrog vina i uživate u svojoj samoći...
Upravo sam pustila video Bouvijeg

Ovo je sa Facebook-a. Grupa. Ne tako mala.

MRZIM CIGANE
Basic Info
Type: Organisations - Political Organisation

Description: ONI SMRDE NISTA NE RADE KORISNO ONI SU ODVRATNI I TREBA IH UKLONI

U grupi ih je za sada 388.

Pošto su se već sami deklarisali i svoje fotografije i potpise stavili na ovu stranicu Facebook-a, smatrala sam da im ugled neće narušiti još jedno pojavljivanje na Internetu.

Nemojte dizati frku što ponavljam napisano, ni slučajno! Ako samo napišem da ima govora mržnje, verujte, mala je šansa da neko shvati koliko je ozbiljna stvar. Kada na vestima ide prilog o sličnim grafitima, možda se ne izgovara naglas ono napisano na zidu, ali i ne treba, televizija to pokaže slikom i ne sećam se da je neka grafite prekrila crnom trakom.

Ovi su, mahom mladi ljudi, odlučili da se upišu u grupu u čijem desnom uglu, vrlo blizu onog naslova, stoji fotografija malog Roma od nekih sedam godina, u plavom sportskom dresu.

U g

Blato, pa šta? Po staroj japanskoj priči postanja, u početku je Svet i bio samo blatnjava kaljuga. Vrhovni nebeski komandant Kamui ga je stvorio kao okrugli okean, postavivši ga na velike pastrmku...tako nešto...Kada riba u sebe uvuče vodu, nastaje oseka, a kada je izbaci iz sebe, nastaje plima, a kada se pomeri, nastaju zemljotresi...Jednoga dana, Kamui vidi svet ispod sebe, ono silno blato, te pošalje svoju pticu, vodenu plisku, da učini nešto ...Sirota ptica nije znala odakle da krene...Sve okolo blato i voda...I onda je počela da gazi blato, da leprša krilima I udara repom, načinivši prvobitna ostrvca suve zemlje..

Kada se nagneš nad ogradu mostića, ispod nogu se otvori duboko zagasito zeleno okno. Priče kažu da se mnogim ljudima u prošlosti otvaralo bukvalno - nekoliko puta zbog neuzvraćene ljubavi, a više puta iz nepoznatog razloga, jer istraga nije uspevala da sazna ko je nesrećnicima „pomagao".  

"im 46 .. i laughed .. i cried.. i sang along .. this is of the best of the best .. best musical.. best comedy.. best dramady.. you name it .. this is the gift of gifts .. thank you."

Ovo je jedan od komentara na sajtu Young at Heart, masačusetskog hora koji okuplja 25 ljudi od 70 do 90 godina, koji izvode a capella obrade "Sonic Yout-a", "Clash-a" i "Ramones-a, "Coldplay-a" i "Jimi Hendrix-a"...
Verovatno ne postoji osoba bez iste strune, koja ne bi reagovala isto, ili slično, nako što pogleda istoimeni dokumentarac, koji potpisuje reditelj Stephen Walker, koji je ovu čudesnu skupinu pratio na turneji. Young@Heart zvuči kao ono čemu se nadate. Kao ono što želite roditeljima, i baki i deki. Kao prilično dobar kraj jedn