Ja, ti, on, ona, ono...

            Kada imamo svoj svet, sve je baš kao što i treba da bude. Imamo svoja shvatanja, svoje navike, svoje ljude, svoja mesta. I svet, naš svet, koliko god da se rotirao, kretao različitim brzinama, u različitim smerovima, navikli smo na njega samog. Navikli smo na sebe. A onda, drugi svet upadne na putanju našeg. Koliko god putovali stabilno i možda i ne želeli takav ishod, desi se... sudar svetova.

            Prvo lom, a onda, neizbežne promene. Ili se delići spoje i nastavimo svojim putem, ili primetimo sjaj onog drugog pre samog sudara, pa dozvolimo da svetovi srastu. Jedan u drugi. I zajedno nastavimo s kretanjem.

            Svetovi nisu više isti. Ne samo u predelu udara, nego uopšte. Vi niste više vi. Stari vi. Vidite u ogledalu istu osobu koja nije ista, ali vam to pričinjava zadovoljstvo. Sva ogledal pucaju, jer vam više i nisu potrebna?

            Ne. Oči vaših ljudi ostaju. Vaši ljudi ostaju, ali je i odnos s njima opet drugačiji. I koliko god želeli da se sve vrati na ranije, da sve bude isto, ništa nije isto, niti će biti isto kao ranije. Stvari se menjaju. Materija se kreće i menja se, ne nestaje. Prijateljstva isto. Samo se transformišu. Uspomene ostaju.

            Mogu vam govoriti da ste drugačiji, možete misliti da su drugačiji... Za vas ništa više nije isto, osim vas. Jer hej, zar mi sami imamo razlog da se menjamo? Ne! Da li oni imaju razlog da se menjaju? Da. Prijatelji vas žele natrag. I nikako da shvate da ste ista osoba. Koja je svako veče izlazila s njima. Ista osoba koja je radila iste gluposti s njima.

            Ništa se u nama nije izmenilo. U njima je. I tešimo sebe. Smatramo da smo u pravu i udaramo granice. Usađujemo se unutar njih. Naš svet je naš. I sve je isto... Osim tih novih granica. I osim tih novih ljudi koji misle da smo mi u stvari novi. I osim osobe koja je uščla u naš svet i i čini da se sve vrti i biva nam lepo...

            Istupimo iz ograđenja, razgovarajmo i objasnimo sebi i drugima situaciju... Dozvolimo sebi da napustimo granice i videćemo, da i taj najmanji, prvi korak koji predstavlja izlazak van granica menja dan...menja život.