Ako me ti zaboraviš

Znaš šta? 
Evo pred svima ti kažem, upamti!
Neću te zaboraviti, nikada! 
Ja ne zaboravaljam one koje volim.

A ti?
Ako me ti zaboraviš?!
Ja ću se praviti pred svima da sve je u redu.
Pisaću ti pisma, stavljati ih u koverat.
Lepiću i markicu na njima.
Svi će misliti da ih šaljem .
A ja, ja ću svako oplakivati .
I bacati da ga niko ne pronađe.
Pisaću ti pesme.
Znaš onakve, prave pesme .
Baš za tebe.
Kao ono mi se volimo, a drugi nam se dive.
I svaki dan, pisaću ti novu pesmu.
Nek misle ljudi da je naša ljubav večna. 
A posle svake napisane pesme, ja ću plakati.
Otići ću na visoravan.
I tamo roniti suze, da me niko ne vidi.
Čak ni ona ptica koja tužno peva.
Pa ću onda narednog dana na istoj toj visoravni.
Poneti pesmu koju si napisala meni.
I zalivaću je suzama i njima joj čuvati svežinu.
O da, draga moja. 
Svima ću se hvaliti kako mi pesme pišeš.
Nek misle ljudi da vredim.
Neka mi se zbog toga dive. 

Kad me pitaju za tebe gde si, ja ću lagati.
Reću ću: ona sada putuje i misli na mene.
Kada me pitaju kakva si? 
Ja ih tada neću lagati.
Reći ću im: ona je divna, ona je čarobna. 
Ne postoji bolja, neće se ni roditi.

I onda ću otići negde, u mraku 
I plakati nad svojim jadom.
I opet misliti na tebe!