...

Pre neki dan sam, verovali ili ne, prvi put skupljao orahe. Bilo je idealnih 25 stepeni, a najveću pomoć pružala je sestričina (4) koja je trčala za svakim plodom koji bi se otkotrljao pri trešenju grana. Sad prebrojavam u glavi broj stabala i ispada da ih je pet, od kojih su dva mlada stabla komšijina,

Жена и ја смо протеклог викенда били два дана у Гучи и било нам је баш забавно. Ви Срби кад се намерачите заиста умете да организујете предивну журку! Кад смо вратили у Београд били смо још увек задивљени вашим гостопримством и везаношћу за своје корене као и са чињеницом да смо успели да преживимо тоне изврсне и укусне хране, стотине литара пива, гужву и музику која је свирала целе ноћи. И још смо после свега били прилично живахни. Једва чекамо следећи август и нову посету овом фестивалу.

Усред грмљавине и обилне кише ових дана мислим о људима чије животе је уништила поплава у мају. А мислим и о Србији и њеној инфраструктури која треба да је штити од поплава. Добар њен део је оштећен у мајским поплавама. Шта ће бити ако киша опет буде падала као овог понедељка поподне? Шта ће бити ако се покаже да су моје колеге

Konkurs za Naj-maminu priču
Koji zajednički realizuju časopis Mama i Bitka za bebe ulazi u završnu fazu meseca decembra.

Danas objavljujemo osam novih priča.

Podržite naše mame.
Čitajete njihove priče i glasajte.

Glasanje se obavlja davanjem preporuke (klikom na oznaku "PREPORUČI" u dnu komentara).

Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici Bloga B92.
Svakoj priči moguće je dati glas u naredna 72 sata od trenutka objavljivanja.

Naslovi su sledeći:
1. Plavi miš
2. Prsten moj
3. Moj anđeo
4. Tri

Nove priče u konkursu za Naj-maminu priču.

Podržite naše mame.
Čitajete njihove priče i glasajte.

Glasanje se obavlja davanjem preporuke (klikom na oznaku "PREPORUČI" u dnu komentara).

Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici Bloga B92.
Svakoj priči moguće je dati glas u naredna 72 sata od trenutka objavljivanja.

Naslovi su sledeći:

1. Slatke muke
2. Mast i šargarepa

Da podsetimo da vaše priče na februarsku temu možete slati do kraja meseca na mejl: maminaprica@bitkazabebe.rs

 Ovo je upravo onaj trenutak kada putnici na "brodu ludaka" ne mogu više zabijati glavu u pesak, odnosno moraju nastaviti sa životom, odvojeni od realnosti, od njihovog okruženja, od situacije. Ovo je mesto bez povratka, kada svako od njih odlučuje da se pobuni, da preduzme nešto, ili da ignoriše trenutak i shodno tome doprinese procesu neizbežne dezintegracije. Kraj ostaje otvoren, kao realna slika sadašnjosti, kao slika srljanja ovog sveta.

Šta znaci pola flaše Vranca,

boca parfema,

i otisak karmina u ogledalu.

Džoni Fejvorit se seća kada ga je prijatelj vozio u urgentni centar u 1 po ponoći jer je Džoniju pozlilo, a 2 idiota u plavim uniformama, oni postpetooktobarski demokratski kljunovi sa dužim demokratskim pendrecima i većim demokratskim stomacima i mudima veličine kikirikija zaustaviše vozilo i naplatiše kaznu jer smo ušli 5 metara u jednosmernu ulicu. I onda su svinjski odugovlačili pisanje kazne. Džoni Fejvorit se seća i doktora koji ga je slušao s osmehom na licu, misleći da se Džoni nagutao eksera pa mu je zato puls 3 u sekundi. Smeškali se i debeli student i splavaruša

toliko puta mi u toku dana 

 ne nisam htela to tako da kažem

hoću da zvuči lepše

da zvuči as deep as love

kad je već svaki sentiment koji osetim u vazduhu

kao blago prelaženje preko obraza

kao pamučna majica ispod kožne jakne

opet je prošla ponoć

štucam

jel to znači da misliš na mene

čini mi se

a sigurno i ti tako misliš

osećaš 

-kasno je da se sada napravi razlika između ta dva

meni se spava a ti već spavaš-

da sve što

Odmah da se razumemo, ovde neće biti reč o onom tvom Novaku, na kojeg, da, ti misliš, nego o novaku, nekom drugom. Zaboravi.

Ponekad, složićeš se, postavljaju nam glupa pitanja, na koja uspevamo da odgovorimo jedino tako što ćemo odgovoriti jednako glupo, možda i još gluplje, nebuloznije. Onaj koji nam postavlja takva pitanja, gledajući sa naučne strane, hoću reći, obično je....... zalutao sam. Izgubio sam osnovnu misao kojom sam hteo da ti, verovatno nešto sasvim nevažno, kažem, jer da je bilo od neke veće važnosti, ovo se sigurno ne

Sedim i gledam je pravo u oči.  I ona mene gleda. Ne skida pogled. Na radiju neka tiha muzika. Ja pijuckam svoje omiljeno piće,rakiju od dunje.

Pravim se da je ne primećujem. Ne vredi. Ona bi da se druži sa mnom. Do trećeg pića bila mi je odvratna. Sad mi je čak i simpatična.

Sleće mi na ruku a onda i na lice.Šta je to što je vuče ljudima?

Pažljivo je gledam.

Sećam se jedne SF priče koju sam čitao kad sam bio mlad.

Prepričana u grubim crtama  glasi ovako.

Genijalni naučnik je napravio vremensku mašinu,teleporter.Ta

З О Р Њ А Ч К А Е Р Г Е Л А

или

дневна историја у неглижеу