Povodom 10 godina od 5. oktobra, TV B92 će emitovati emisije iz tog perioda, dok će na našem sajtu biti pokrenut specijal posvećen tom događaju.

Najava

Za ovu priliku, pozivamo sve autore, da ukoliko to žele, napišu blog, svoja razmišljanja i osvrt na 5. oktobar 2000. godine, iz današnje perspektive. Ovo ne isključuje i autentična sećanja na događaje 5. oktobra 2000.

Takođe, pozvali smo i učesnke 5. oktobra, koji nisu članovi B92 VIP Bloga, da kao gosti-autori napišu blog, odnosno, pošalju nam svoje tekstove koje ćemo objaviti, ali to nije uslovljeno prihvatanjem autorske opcije niti učešćem u komentarisanju.

Upravo se završio jedan od najuzbudljivijih teniskih mečeva koji sam gledao, svakako najuzbudljiviji meč u poslednje vreme u kome je akter neko od naših tenisera. Janko Tipsarević je ostvario svoj najveći uspeh, plasirao se u osminu finala Wimbledona i prvi put pobedio nekog tenisera iz Top 10 - petog nosioca Fernanda Gonzalesa. Treći put u tri meča Janko igra meč u 5 setova i nije ni čudo što su ga novinari u Engleskoj prozvali Marathon Man.

Nisam gledao redovno ceo meč zato što je bio za vreme radnog vremena, samo sam pomno posmatrao peti set i zaista svaka čast Janku

(Kliknite na slike za veću rezoluciju)

Danas ima jako puno firmi koje se bave marketingom i advertajzingom. Zapravo, najveći broj registrovanih firmi

ovo je pocetak knjige koju zavrsavam ovih dana...ja je zovem laznom autobiografijom...

Iako sam ovo napisala  pre deset godina , iako nisam futuristkinja, iako nisam pesimistkinja, nisam ocekivala ovakav rasplet dogadjaja: da posle ovoliko vremena, ovakvog iskustva, istorija na zalost ne napreduje krupnim koracima, kako se nadao Djindjic...govorim pre svega o nama i nasoj zemlji zato sto me ta istorija kosta vec dvadeset godina prezivljavanja umesto zivota.

na srpskom

La vitta e bella

26. mart '99. 17 sati

Nadam se da ćemo svi preživeti ovaj rat. Srbi, Albanci, dobri i loši momci, oni koji su uzeli oružje, oni koji su dezertirali, kosovske

Ovih dana se sve svodi na granice. Čim su shvatili da proglašenje nezavisnosti nije bajka nego realnost, predstavnici „napaćenog srpskog naroda sa Kosmeta“ su digli u vazduh i zapalili dva granična prelaza. Ne žele ljudi granice. Ni meni se nije svidelo uvođenje viza za Mađarsku, pa nisam organizovao paljenje graničnog prelaza. Nemojte mi reći da je granica sa Kosvom drugačija jer već 9 godina funkcioniše kao prava državna granica. Ko je išao, vrlo dobro zna.

Ranije je ovakve „incidente“ kreirala Srbija sa napaćenim srpskim narodom u Hrvatskoj/Bosni, ali se Milošević makar pravio lud i govorio da sa tim nema nikakve veze, već to spontano organizuje „goloruki narod“. Sada se granica pomerila. Ministar Samardžić nam je rekao da je paljenje graničnih prelaza u skladu sa „politikom Vlade Srbije“ i da je to legitimno – „iako možda nije lepo“. Ja mislim da je ovakva izjava doživotna sramota za jednog profesora, iako to možda nije lepo.

Postoje u slengu srpskog jezika dve reči/fraze koje možda nikada do kraja nisu objašnjene „zvanično" a za koje svi znamo šta znače. Prva je LOŽENJE, koju upotrebljavamo kada se neko do iracionalnosti veruje u neku stvar/akciju/tezu (sleng: prima se) ne posmatrajući je kritički i/ili racionalno. Uglavnom se koristi u frazi „šta

Eto, prošlo je i prvo polufinale.Šta drugo reći nego da su rezultati očekivani. Kako većina nas ovde zaključuje, izvesnije je bilo ko NEĆE proći i to se i desilo. Prvo polufinale je zaista bilo neka vrsta filtera. Takođe, svi se slažu da su možda još dve zemlje mogle u finale - Andora i Crna Gora. Međutim, sve procene i kladionice su bile 100% u pravu što se tiče prve večeri.

Mogao bih se kladiti da će napadači na profesorku geografije Vilmu Grebenarević (XII beogradska Gimnazija, napad u večernjim časovima, na parkingu ispred škole) biti na kraju pronađeni i privedeni. Mogu da pretpostavim (iz ranijih iskustava) da će zgražavanje nad napadom da utihne, a počeće da se javlja čitava plejada ljudi sa izjavama „to su naša deca“ ili drugara sa „nemoguće da su oni to uradili“. Kazna će verovatno biti simbolična i/ili smešna (npr. slučaj napada na Teofila Pančića). Profesorka Grebenarević će verovatno imati sreće i to samo zato što je njen slučaj u medijima bio duže od 3 dana. Ogroman broj profesora tu sreću nema i stvar je otišla predaleko. Poverenik Šabić je u svom blogu odlično opisao kako izgledaju školski dani profesora u srednjim školama u Beogradu i Srbiji. Slažem se sa njim da puko proglašavanje profesora „službenim licima“ neće ama baš ništa promeniti i da je jedini recept koktel raznih mera. Što se mene tiče, smatram da prva mera u slučaju bilo koje vrste nasilja mora biti puna i brza primena zakona. Dakle, svaki nasilnik (u školi, na ulici, u porodici) mora biti siguran da će ga zadesiti adekvatna zatvorska kazna u veoma brzom postupku. Samo to će ga odvratiti od nasilja i ostaviti prostor društvu da mnogim drugim merama (edukativnim pre svega) pokuša da deluje preventivno.

Ukoliko zivite u USA, zanima vas pomalo fizika i zelite da saznate nesto o najvecem eksperimentu na svetu,
a pritom nemate sta pametnije da radite u nedelju uvece, prebacite TV na History kanal. Bice prikazana emisija
o velikom hadronskom kolajderu (Large Hadron Collider, LHC). Ukoliko gledanost bude
dovoljno velika mozda ce ici i ceo serijal. Dole u pismu ima malo vise detalja.LHC treba da pocne da radi tokom ovog leta, ali prvi meseci bice iskorisceni za testiranje i kalibrisanje masina. Potom
bi trebalo izmeriti i videti one procese koje smo vec videli na drugim mestima.

После учесталих прозивки девојака које су се икада дрзнуле да своју слику у купаћем костиму поставе на интернет, а после покушале да се запосле у државној служби, на ред је стигла и државни тужилац Крима. Наслов вести на Блицу гласи: ”Потерница власти из Кијева за кримском секси тужитељком”.

Наслови: ”Гола саветница”,

Napravio sam mali test, evo kako: odem na Google News i ukucam ime zemlje, a onda ubležim koji mi se link prvi pojavi i tako redom. Rezultati su više nego zanimljivi. Evo recimo, ukucao sam "Serbia" i pojavilo mi se "USA to meet Serbia in volleyball quarters". Dosadno. Onda sam ukucao "Georgia" i dobio "Russian forces slow to withdraw from Georgia". Zanimljivo. Lepo je videti da polako postajemo dosadna zemlja. Doduše kad se malo skroluje dobije se link "Serbia Faces 'Tough Kosovo Battle' at UN", ali uskoro će morati malo više da se skroluje, pa posle ni skrolovanje neće da pomogne.

Idu vođe sindikata, OKU pod mišku, sutra kod predsednika da traže 3.5 milijardi evra. I još jednom slovima: 3.5 milijardi evra.  Šta zna dete ... I usput traže i službene automobile, službene prostorjie, fond od 60 miliona evra ... Ako ne dobiju, biće štrajkovi. Kažu. I niko ništa. Novine, ništa. TV, ništa. Ne znam za vas, ali po meni ona "oprostite im ljudi ne znaju šta ..." ne može da se primeni. Mene bi bilo sramota.

Krajem ove sedmice, 9. i 10. jula, se u Sava Centru održava Internacionalna konferencija mladih lidera iz dijaspore 2009. Ne volim ni reč lider ni reč dijaspora. Ali volim reči preduzetnik i preduzimljiv, kao i činjenicu da ima mnogo mladih ljudi koji su mnogo što šta naučili u raznim mestima van Srbije i koji žele da Srbija bude deo njihove budućnosti. Zbog toga podržavam i ovu i svaku drugu inicijativu koja pomaže u spajanju Srbije sa svim tim mladim ljudima.

Srbiji je očajnički potreban nov izborni zakon. Zakon koji podstiče pozitivnu selekciju. Koji podstiče konkurenciju i otvara mogućnost novim idejama da dopru do građana. Kojim građani biraju konkretne ljude koji su onda odgovorni građanima svojim imenom i prezimenom.

Nalazimo se u zagrljaju smrti bezidejne partokratije i njihovih nesposobnih kadrova koji rade samo u sopstvenom interesu. U situaciji smo: ili društvo ili oni. Bojim se samo da će predlagači od svega na kraju samo napraviti još jedno grbavo čudovište. Zato ovaj tekst. Šta građanima zapravo treba?