Preko hiljadu i po kilometara po snegu, ledu, vetru, suncu, nocne i dnevne voznje je za nama u proteklih 8 dana; izletanja u zaledjene njive, voznja od 20km/h satima, neverovatni pogledi na planinske vrhove i nepregledno more. Sabac, Zvornik, Han Pijesak, Sarajevo, Jablanica, Mostar, Medjugorje, Split i Sibenik, sto prolazenje, sto ostajanje po par dana. Sve je proslo kao u jednom dahu, pa cu tako pokusati i da napisem ovu neverovatnu avanturu.

јавља ми се зналац тренутно у посети Jерусалиму и помиње чудо невиђено ( додуше о којем смо и ми путем наше штампа информисани) како је голуб бео приликом чинодејства Освештања од стране  патријарха Теофила на реци Јордан слетео на његово жезло којим се ослањао.

Legnem oko ponoći, uzmem da čitam i posle pola sata ugasim lampu i zaspem. Oko dva sata posle ponoći probudi me bešika, odradim šoranje i vratim se u krevet. Pre nego sam ustao iz kreveta, spavao sam na levoj strani tela, sad se okrenem na desnu i pokušam da nastavm da spavam. Jok bre! Budan sam kao u sred podneva! Oči mi se same otvaraju iako mantram

Bob Živković piše priče crtajući. Ponekad, retko ali ipak, Bob se vrati rečima. Ovo je njegova priča koja se, kako to obično biva u svetu koji je često tako mali, dešava upravo u ulici u kojoj sam i ja rasla. Jedino što na Bobovoj mapi našeg kraja još uvek nema moje zgrade, na njenom mestu piše »Gradilište«. Bob i ja se nismo tada poznavali, ali je Bob izgleda u pravu kada tvrdi da smo nas dvoje delili dečiju sobu, a da to nismo ni primetili. I gledali istu, novobeogradsku, na ivici Zemuna, strašnu Šumicu šumetinu, s desne strane puta ka školi...

DVESTOTINEIDVAIPO KORAKA

Nikad mi nećete poverovati, ali ja sam rastao odmah uz divlju, močvarnu šumu.
Moja šuma se zgnječila između dve opštine, nedovoljno ćoškasta da bi bila jedan od parkinga Novog Beograda, a previše divlja za pitome parkove Zemuna. Dunav je probao da je prisvoji i odmah se popišmanio. Ostao je samo trag reke, velika bara, taman tolika da ste je mogli smatrati za jednu malu, takoreći džepnu močvaru. Grad je prezreo tu neplaniranu, mokru i bezobraznu šumetinu, i otišao svojim poslom. Kad već niko drugi nije imao vremena i strpljenja da se bavi njome, prisvojila su je deca prozvala „Šumica“.

Od danas na sajtu imamo prinovu:

putovanja 

Pozivamo sve blogere da pišu putopise, blogove sa svojih putovanja, sećanja na destinacije koje su posetili, putopise sa zimovanja i letovanja, tekstove o zemljama i gradovima u kojima žive.  

Ovi tekstovi će pored prikazivanja na stranicama bloga biti postavljeni na sajt putovanja, a komentatorima koji napišu najbolje putopise biće otvorena autorska opcija.

Stepen razvoja jednog društva se ogleda u tome koliko pridaje važnosti pomoći onima koji su zbog nečega fizički uskraćeni. Često osobe sa invaliditetom mogu da obavljaju poslove isto onako dobro kao osobe bez invaliditeta ali jednostavno ne dobijaju šansu od onih koji tu šansu treba da im daju - od poslodavaca.

Osvajanje Himalaja

aljosa i jesen

Sa sinom Aljošom, a kasnije nam pridužila i mala kcer Tara, proveo sam za vikend  u parku, sakupljajući opalo lišće i praveći veliku gomilu.

Radnja, naizgled banalna i beskorisna, jer vetar će to razvejati ubrzo posle našeg odlaska...

Međutim,

prenosim tekst Dejana Anastasijevica napisan za Vreme

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=516448 

Ove nedelje se navršilo šest meseci otkad je pod prozorom mog stana eksplodirala bomba. Eksplozija je prouzrokovala manju materijalnu štetu u vidu rasturenog prozora i sobe izrešetane šrapnelima, ali je ostavila trajnije posledice na moj život i rad. Uprkos uveravanjima najviših državnih i policijskih funkcionera da rešavanje ovog slučaja ima najviši prioritet, krivac (ili krivci) još nije otkriven.

...I spremila sam sve papire, I osiguranje lepo platila

I stvarno me tamo zovu I lepo hoce da mi plate put I posao da im uradim, I nemam nameru da emigriram, ovde imam nesto prokleto sto me drzi ( a nije Kosovo) I nesto dobro sto me drzi ala drustvo dunav...I zovu bas mene jer im se dopada moj rad, moj umetnicki rad, znaci ne treba im neko koga mogu da najme iza coska, I sve je to super I laskavo I unosno I zanosno jer uopste ne putujem tako cesto... zapravo u poslednje vreme uopste I ne putujem jer me mrzi da se akam za vizu u turisticke svrhe I da dajem pare koje nemam

Saopštenje za javnost
 povodom napada na Sonju Biserko i mirovni karavan Helsinškog odbora

Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova učestali su napadi na braniteljke ljudskih prava, na sve one koji sarađuju sa grupama na Kosovu u cilju postizanja trajnog i pravednog mira.

Dana 21. marta u srpskoj enklavi Štrpce napadnut je mirovni karavan Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, u kome su se nalazile Sonja Biserko, Borka Pavićević, Vera Marković i Obrad Savić.

Ovi napadi imaju za cilj monopolizovanje kosovskog pitanja, manipulisanje kosovskim