"Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da bi Evropska unija trebalo što pre da otvori vrata Srbiji jer će u protivnom Srbija "tražiti druga rešenja s Rusijom". "Ako nas Evropska unija ne prihvati brzo, bićemo primorani da tražimo druga rešenja s Rusima", rekao je Šutanovac u intervjuu današnjem pariskom dnevniku "Figaro". Šutanovac je rekao da Srbija može da bude most između Istoka i Zapada, ali da je Srbiji neophodna Evropa. "Evropa, međutim, usporavajući naše približavanje Briselu, nastavlja da nas kažnjava zbog prošlosti i što još nismo isporučili jednog

"Fali mi samo 6 ocena da budem odličan!"

Moj sin, brat Sava, pošto nam je saopštio da neće na polugodištu nece imati ni jednog keca, od čega smo svi redom danima strepeli

Ovo nije prvi put da se u svetu desava nesto big, ili nešto sto ja smatram da je big, al ovaj ulaz u Gazu je definitivno globalno big, samo što nase TV  stanice i drugi outleti  koje do februara  ne izlaze iz NG i Božić šema i beskonačnih repriza tesko da to vide,  i da češće počnem da svraćam na blog, da vidim sta se na blogu kaže. A ono šutnja, osim naravno Jasmine T, al njen

  Da citiram ja Ms Milić od  letos: jebe mi se s kim će Vučić i isti. Evo šta sam, između ostalog,  tom prilikom napisala:

MISLIM, DA USVAJAM U SKUPŠTINI SSP SA EU SA RADIKALIMA KOJIMA JE RATKO MLADIĆ HEROJ, A DA EU NI PRELAZNI SPORAZUM MOŽDA NECE DA NAM ODMRZNE UPRAVO ŠTO TOG ISTOG MLADIĆA NE HAPSIMO VIŠE. Pa ni  pokojni Jozep Heler ne bi bolje.  Nadam se i da neko iz  EU cita ovaj blog. Svi su isti. I dalje. Radikali, mislim. Danima mi pada roletna na oči od toga što čak i „moj“ Danas i-ili  ljudi koje cenim spekulišu da li je Toma reformator u povoju, potencijal za "pacifikaciju" malte ne za deradikalizaciju Srbije. Na osnovu čega tačno!  Fala bogu Danas dođe sebi danas pa napisa da  sukob u SRS nije  ideološki već oko kasice prasice.

“ Ti heroji koji su branili domovinu su dobili  sto godina, to je sramota.... Slobodan Milošević je heroj nad herojim, istorija će pokazati da je bio u pravu."

Milutin Mrkonjić, MINISTAR U VLADI SRBIJE, juče na TV

Naravno da je Milošević heroj
Burne su reakcije na vašu tvrdnju da je Slobodan Milošević „heroj nad herojima". Da li vi zaista verujete u to?
- Naravno da je Milošević najveći heroj. Sramne su presude Haškog tribunala protiv heroja koji su branili

"Religija  nije opijum za narod.  Dobijaju placebo sve vreme."

Dr House

Da je Ms Milić klijent neke od tradicionalnih verskih zajednica bila bi ovih dana vrlo zadovoljna učinkom angažovanih. Ljudi rade svoj posao. Love duše da ih spasavuju. Imaju stav o svemu i svačemu što je sasvim legitimno. Pokušavaju da isteraju svoje. APP. Legitimno. Što se nisu do sad javili, nego u zadnji čas katolici zovu pravoslavce da zovu Vladu. Može im se. Legitimno. Tokom  fajta oko novog ustava  obe zainteresovane strane, i država koju tradicionalisti izgleda

Bistrim novine i dešavanja razna ovih dana, vidim da  skoro neprimećeno prođe kod nas velika vest  da je Filip Gordon, ex Brookings o kome sam vam na blogu često pisala, čovek koji je bio rajsing star američke spoljne politike a odbio je da učestvuje u Bušovim administracijama, vrlo verovatno novi sef  biroa za Evropu i Evroaziju pri Stejt departmentu. Imala sam čast da ga još pre par godina, prilikom predstavljanja američke spoljne politike

OK, kad već ne slušaju Ms Milić i ne šalju u Srbiju interventnu u sastavu Horejšio Kejn i Geregori Haus ( zna se da Čak Noris u istu ne sme ni da priviri  jer je Mile Kitić jači nego ikad) dobar je i tandem Džozef Bajden i Filip Gordon. Još da se  Bajden bolje ošiša, pogotovu onu loknu pozadi na vratu, i da pusti da se „granice na Kosovu prilagode“ to jest da se Kosovo podeli a da se to psssss nikom tako ne predoči. Da se ta farsa završi na jedini moguć polufunkcionalan način, jer „ocena krivičnog dela“ koja je dovela do bombardovanja, ajde, to je bila Klinton-Bajden politika, od koje je Bušova administracija odustala, a  od nje napravila Frankeštajna zvanog izvoz demokratije nasilnim putem.  Ms Milić nije BTW.  A i EU se pravi luda pa nam tvrdi bolje vam je bez Kosova ekonomski i organizaciono, il prodaje priču o nastavku raspada SFRJ kao glavnom argumentu, koji onda totalno pobija razloge zašto su nas bombardovali, dakle sve to je politiku supremacije ljudskih prava nad državnom teritorijom  ojadilo možda i  za sva vremena verovatno kao legitiman koncept, al ni po toj poltici nikad nije bilo neke usaglašene, normirane,  skale za „presude“. Presudu su Srbiji  još  izrekli x godina kasnije što solidno zbunjuje i daje ogroman prostor satelitu Jeremiću i Co za kamaru zamena teza, previđanja Batajnica,....Al ako uzmete u obzir broj kolatreralnih šteta u Afganistanu, metodoligija dal selo po selo il pojedinac po pojedinac, to jest  i iz kojih razloga se ljudi ubijaju,  počinje da gubi na razlici i značaju, pa ne vidim šta je loše u podeli, pogotovu ako se zna da bi Bajden i Irak podelio.

*Autor teksta je Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku iz Beograda 

"Ja se celog života opredeljujem. Život je, naročito u politici, stalni proces donošenja odluka i preuzimanja odgovornosti. 'Međutim, ljudi to ne žele. Većina ljudi donese mali broj odluka a ostalo ostavi u nedefinisanom stanju. To ne trpim. Tražim da ljudi budu „za“ ili „protiv“. Oni to doživljavaju kao pritisak. Budim ih iz sna, a oni ne vole da ih neko budi iz tog sna."  Zoran Đinđić

novogodišnja

šetnja

parkom koji

noću 

sija  

poklon

Kada će? Ko bi to mogao znati. Možda kada se bude najmanje nadala. 

Do trenutka kada priča počinje pokušala

Pišem sebi priču – sa nadstrešnicom – u koju ću moći da se odvedem kada ne mogu do mesta na kojima me čekaju. Pročitam povremeno one koje sam opremila za druge – svi su još uvek u njima –  

– složićete se da budem dobro i: kod mene 

rasklapam pa gradim

svoju kuću

srednji radovi

više sama

visoki plafoni: gipsani: oni što vise: a kao da su pravi

patos – molovan

i paučina

iz pretprošlog veka

Namestim udobno pozu za naslućivanje; na koju stranu će krenuti.

mesec :: s.

Otvaraju se vrata i ulazim u prostor koji ne poznajem

Boravim u njemu neko vreme. Lagano se privikavam

Strah me je da odem – umislivši da neću umeti da se vratim

Znam. Da treba da sačekam

Boli me leva ruka, ali nastavljam da pišem.

Nemam tačne podatke.

Zapisujem: kao kada sedneš da odmoriš. Sve je dobro.

Samo zapisujem.

Jutarnji susret na kapiji:

Buđenje i pokušaji sećanja. I počinjanja. Svakoga jutra treba se setiti šta je kafa, a šta med. Kako primiti mlaz vode u šake i prebaciti je na lice. Koja boja ide uz koju notu dana: koji se otvara. Kako osloviti vozača koji te ne propušta na semaforu ili pešaka koji je izleteo