Ali, nisam samo to htela da vam kazem. Elem, kada sam odlucila da odvedem psa u Hrvatsku i prosla

gedza.73

Šumadija ima sve ppreduslove da postane Narodna Republika Šumadija.
Istorjsko nasleđe je vrlo bogato i dugo. Geografski zaokružena i omeđena.
Ima svoj jezik, svoje institucije ( njih i previše) raznorazne industrrije, poljoprivredu...
Rakiju i slivovicu da ne zaboravimo.
Ima par miliona ljudi koji ne žele da žive sa Beogradom i da ih on izrabljuje.

Danas mi bila komšinica, plače i pokazuje rane od pada na lopaticama i laktovima. Ja joj napravila čaj od kamilice i tešila "da je dobro prošla", ništa mi pametnije nije palo na pamet.

Moja komšinica je udovica, ima četrdeset i neku, mršava je, skromna i tiha osoba. Jedini luksuz koji ima je debeli zlatan lanac s priveskom na kome je bogorodica. Lanac uvek nosi oko vrata, uspomena je na pokojnog muža i obično ga pokrije nekim šalom.

Juče nije, pa misli da je kriva. Kažem da nije.

- E ćuti, gde god izašli ti jedva dočekaš da šepuriš svoj ljubavni tepih. I nema šutiranja piva u ljude!

- Pa ne bih ja to u stanu...

- I nema odvaljivanja! Ne mogu posle da te nosim kući. A i

Posle, teške, poslednje decenije 20. veka građani Srbije su sve više zaokupljeni dnevnim ekonomskim temama, koje ''život znače''. Sve je više interesovanja za stopu inflacije, kretanje kursa dinara, veličinu prosečnih zarada i penzija, a u skorije vreme raste zanimanje i za akcije, budući da većina nas očekuje da dobije obećanih 1000 evra od korporatizacije šest velikih državnih preduzeća. Mnogi, naravno, ne mogu da uoče da u mnogim društvenim pojavama leže ekonomski uzroci, dok se, s druge strane, često daje preteran značaj novcu u determinisanju političkih i

autor teksta: doc. dr Davor Džalto

Izjava Angele Merkel, nemačke kancelarke, od 17. oktobra 2010. o „neuspehu multikulturalizma u Nemačkoj“ naišla je na veliki odjek u svetskoj štampi. Usled niza, što stvarnih što fabrikovanih domaćih događaja i novosti kojima je naša javnost gotovo svakodnevno zatrpana, ova izjava nemačke kancelarke nije naišla na dovoljnu pažnju i detaljniju analizu. A elementata za diskusiju i analizu itekako ima.

Podsećanja radi, Merkel je istakla da u Frankfurtu (na Majni) dvoje od troje dece do pet godina imaju imigrantsko poreklo

Tokom 20. veka prosečno radno vreme opalo je skoro duplo, pre svega zbog dramatičnog rasta produktivnosti, ali i usled pritiska sindikata, kao i progresivnog zakonodavstva. Radna nedelja, u većem delu industrijalizovanog sveta, kontinuirano je padala, na oko četrdeset sati posle Drugog svetskog rata. Već 1926. Henri Ford je počeo da zatvara svoje fabrike automobila subotom i nedeljom. Tri godine kasnije sindikat radnika u proizvodnji odeće u SAD izborio se za petodnevnu radnu nedelju. Federalna vlada SAD ozakonila je 1946. četrdeset-časovnu radnu sedmicu za državne funkcionere, ali

Svakodnevno se u Beogradu dogodi između 60 i 110 saobraćajnih nezgoda, a u 70 odsto slučajeva žrtve su pešaci.

Građani koji izvan pešačkog prelaza pretrčavaju ulice odgovorni su čak za polovinu ovih incidenata u centru prestonice.

Pasarela košta manje nego jedan ljudski život!!!

Zrenjaninski put je magistralni put koji ima četiri trake i potpuno je nebezbedan

Odavno nije iznaneđenje kada u Evroligi Partizan pobedi mnogo skuplje ekipe jer Partizan ove godine nema oscilacija. Pojedini igrači osciliraju, ali tim ne. U poslednjih 10 godina nismo igrali ovako lepu košarku, iako je bilo trenutaka kada smo stvarno blistali. Zato ove godine i možemo da pobedimo svakoga, a i vreme je da se vrate oni porazi u poslednjim napadima (Efes, CSKA, Real ..).

Hvala igračima i

Velike dileme oko toga kako da se brendira Srbija, kako da se uradi repozicioniranje, kako da komuniciramo ime Srbija i sa čime da je povezujemo: rakijom, Gučom, Exitom, netaknutom prirodom, ludim noćnim životom, seoskim turizmom, banjama..... Ma jok! Imamo nešto bolje, nešto rasprostranjenije, nešto što je na svakom koraku i dovoljno je uporno da vam ne može promaći. Čak i kad ne vidite, osetićete njihov dodir, ujed... Imaju i veliku tradiciju jer su nastali pre 170 miliona godina

Ratne priče sam čitao kao obavezan dio lektire u osnovnoj školi.
Čitava plejada pisaca je brinula o tome da dogodovštine partizana ne ostanu zaboravljene.
Pisac vas je, najčešće,  već na samom početku ubacivao u sred žestoke bitke u kojoj grupa partizana na naročito duhovit i dovitljiv način razbija omanji „švapski“ bataljon zahvaljujući svojoj natprosječnoj inteligenciji, superiornosti i fizičkoj pripremljenosti. Priča je bilo mnogo pa su se

Imao sam tu sreću da upoznam veći broj sjajnih ljudi iz Otpora. Imao sam i tu nesreću da upoznam i one manje sjajne. No to nije tema....Za jedan od poslednjih brojeva štampanog izdanja Buke moj prijatelj Miloš Gagić je napisao tekst o svojoj motivaciji da bude u Otporu, mislim da je vrijedno ponovo ga pročitati pred izbore, ima tu par dobrih....

 Za šta si se borio?

Kada mi ljudi kažu: "Za šta si se borio. Vidiš da su svi isti. Sta si za to dobio?", ja uglavnom ćutim i pomislim da li bi' to činio i sada.
Pre osam godina jedna generacija

U BiH svako slavi svoje praznike, pa i državne. U RS se  obilježava godišnjica potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu. Kada je prije 13 godina potpisan većina srpskih političara u BiH, pa i šire ga je smatrala izdajom.

BiH danas nije mnogo odmakla od tog novembarskog popodneva, ma kako ga dežurni tumači  stanja predstavljali drugačijim. Strah od drugih je državotvorni obrazac. 

Ako mislite da vas neko od drugih naroda u Bosni i Hercegovini zajebava posežete za Vitalnim nacionalnim interesom.  Šta je to ?

Kad niste sigurni kako započeti razmišljanje

Da bi čovjek volio BiH, recimo u Sarajevu, mora mrziti 49% BiH, onaj koji se zove RS. Da bi čovjek u RS-u volio RS, mora mrziti 51% BiH. Da, bio je rat. Zato se stanovnici ove dvije skoro polovine, mrze. Ili se mrze, pa je zato bio rat? Što je bilo prvo, koka ili jaje? Da bi čovjek volio Hrvatsku, čini se da treba mrziti Srbiju. I obratno. Da bi volio Hrvatsku i BiH, mrziš RS i Srbiju. Da bi volio Srbiju, mrziš Federaciju i Hrvatsku. Da bi volio Srbe, mrziš Hrvate i Bošnjake. Da bi volio Bošnjački narod, trebaš stalno dokazivati kako su ova dva druga zločesti. Ako voliš

Naš pokret se razlikuje od ranijih anti-globalizacijskih protesta. Da bismo promijenili društvene vrijednosti moramo se zajedno boriti godinama.

Ako išta znam, onda je to da onih 1% vole krizu. Kada su ljudi u panici i kada su očajni, to je idealno vrijeme da ovi proguraju politiku koja ide u prilog korporacijama: privatizacija obrazovanja i socijalne zaštite, ukidanje javnih usluga, uklanjanje posljednjih prepreka korporativnoj moći. Usred ekonomske krize, ovo se dešava širom svijeta.