Autor: dr Davor Džalto

(Tekst predstavlja izvod iz teksta „Fides at Regnvm“, Plus Ultra: izabrani eseji o kulturi, komunikaciji i veri, Beograd, 2011, 65-74).

 U ovom tekstu ću pokušati da na sintetičan način izložim i analiziram glavne argumente, koji se iz perspektive pravoslavne tradicije najčešće navode u prilog monarhije kao oblika vladavine. U tom cilju, u daljem izlaganju ću analizirati dva teksta u kojima je se argumentuje u prilog monarhije, sa željom da se ona opravda i obrazloži na osnovu dogmi Crkve i pravoslavnog predanja. Razlog za pozivanje upravo na ove tekstove, pored velikog broja onih koji se bave vezama monarhije i pravoslavne vere, leži u činjenici da su ova dva teksta međusobno komplementarna, te da je iz njih moguće iščitati, na sažet ali i dovoljno razrađen način, praktično sve važnije aspekte nečega što se krajnje uslovno može okarakterisati kao «(afirmativna) pravoslavna teologija monarhije».

Autor: Davor Džalto

Situacija u Evropi danas je veoma dinamična, složena, zanimljiva i zabrinjavajuća.

Period mira, stabilnosti i prosperiteta, što sve jesu ideje u osnovi Evropske Unije, danas je, čini se, bar privremeno prošlost za najveći broj zemalja kontinenta.

Veoma je teško razaznati tokove i značenje istorijskih događaja u trenutku u kome se dešavaju. Smisao stvari se obično vidi samo iz budućnosti, kada smo u stanju da sagledamo ono do čega su određeni događaji doveli, ukoliko pri tome ne zaboravimo same te događaje i njihov kontekst.

Londonski The Economist se već duže vreme bavi temom kada će ekonomija Kine prestići američku. Dve godine, koje se vide kao moguće, su 2018 i 2021. Naime, u prvom scenariju polazi se od toga da će prosečni rast GDP Kine u sledećoj deceniji biti 7,75% (SAD 2,5%), kineska inflacija (odnosno deflator GDP) 4% (američka 1.5%) i prosečna godišnja apresijacija juana 3%. U drugom scenariju, Kina usporava; realni rast je prosečno 5%, dok sve ostalo ostaje nepromenjeno. U tom slučaju Kina prestiže SAD 2012.
Međutim, nisu nemogući ni drugi scenariji.

Ako je suditi po poslednjim govorima Angele Merkel i Nikole Sarkozija u petak, odnosno četvrtak, koji se praktično svode na poziv na brzu akciju za promene Lisabonskog sporazuma u pravcu ''više Evrope'' sudbina evra postaje manje neizvesna, nego što se to činilo samo par dana ranije. I evropska (i globalna) finansijska tržišta su snažnim rastom poslednjih dana potvrdila tako nešto. Pitanje, koje ipak ostaje je šta ako dogovora ne bude. Izlazak nekih zemalja iz evrozone ili pak raspad iste doveo bi depozitare ili vlasnike evro-keša i situaciju da države koje bi povratile svoje valute, odnosno njihove banke, budu one od kojih će potraživati iznose ispisane na banknotama, sada denominirane u novim, starim valutama (to je inverzna logika, od one 2002, odnosno 1999). Ako logiciramo dalje to znači da bi svaki vlasnik 100 evra nešto preko 2 evra potraživao od centralne banke Grčke, blizu po 2 evra od Portugala i Irske, 17 evra od Italije, 21 evro od Francuske, 27 evra od Nemačke, blizu 7 evra od Holandije, preko 11 evra od Španije....

Author: Dr. Davor Džalto

(Selected  excerpts)

In this essay I analyze one of the recent critiques of Noam Chomsky’s political thought. I focus particularly on this critique since it repeats the most common arguments and views that can be heard from the anti-Chomskian front of intellectuals. Discussing particular topics and arguments I also address broader questions such as what does it mean to be an intellectual today and what kind of responsibility do we need today in the public as well as academic discourse?

Autor: dr Davor Džalto

(Preuzeto iz knjige: Davor Džalto, Plus Ultra: izabrani eseji o kulturi, komunikaciji i veri, Beograd: Otačnik, 2011)

Široko je rаsprostrаnjeno mišljenje dа je prаvoslаvnа crkvа „nаcionаlnа“ po svom kаrаkteru, tj. dа je nаcionаlni ključ kriterijum kojim se rukovodi orgаnizаcijа i funkcionisаnje prаvoslаvne crkve nа lokаlnom nivou.

Ovаkvа percepcijа je prisutnа kаko u zemljаmа u kojimа je prаvoslаvlje dominаntnа i trаdicionаlnа verа tаko i vаn njih, u ostаtku hrišćаnskog i nehrišćаnskog

Autor: dr Davor Džalto

Pre nekoliko dana Noam Čomski, po mnogima najznačajniji živi intelektualac na svetu, održao je još jedno predavanje na Kolumbija (Columbia) univerzitetu u Njujorku. Tema je, čak i za površne poznavaoce opusa ovog mislioca, bila uobičajena: America and Israel-Palestine: War and Peace.

 Iako je većina prisutnih, pretpostavljam, već imala makar okvirnu ideju o tome kako će predavanje izgledati, koje će to biti tačke fokusa kao i konačna poruka, to nije sprečilo više od 500 ljudi da se okupe u Bernard Sali, na Broadway-u, dok je

Puno je pisano o trenutnoj ekonomskoj krizi. Kao glavni uzrok neretko se navodio krah tržišta hipotekarnih kredita u SAD, au poslednje vreme i kriza perifernih zemalja evrozone. Međutim, finansijska i ekonomska kriza dominantno je posledica pogoršanja stanja u realnom sektoru ekonomija razvijenih zemalja, što govori da ona neće lako proći. Treba naglasiti i da su u krizi razvijene zemlje (SAD, većina evropskih država, Japan...), dok zemlje u razvoju beleže dinamičan rast, tek nešto niži nego pre tri godine. Na kraju, nije u krizi evro, već pojedine članice zone evra!

U trećem kvartalu 2011. berze širom sveta su zabeležile snažan pad (vodeći američki indeks, Dow Jones, stropoštao se za šestinu). Na početku oktobra, na Wall Streetu, uprkos demostracijama i pozivima za njegovu okupaciju, situacija se popravila (kao i na ostalim svetskim berzama). Preliminarni podaci ukazuju da GDP u razvijenim ekonomija praktično stagnira, kao i industrijska proizvodnja.

MMF procenjuje privredni rast razvijenih zemalja na samo 1,6% ove i 1,9% 2012, što je značajno ispod 20-godišnjeg trenda rasta u ovim zemljama od 2,3%. Rast u ZUR se procenjuje na 6,4% ove i 6,1% naredne godine (u prethodnih 20 godina prosečno je iznosio 5%).

Američki berzanski indeks S&P 500 stropoštao se za oko 17% od 22. jula zaključno sa 8. avgustom (kada pad dostiže 6%) usled zabrinutost zbog usporavanja privrednog rasta, posebno SAD. I vodeće berze u Evropi i Aziji beleže dramatično stropoštavanje, posebno ubrzano nakon (uspešnog?) kompromisa u Kongresu SAD pre sedam dana. Nešto veća zaposlenost u SAD nego što je bilo očekivano, kao i pad nezaposlenosti prvi put u poslednja četiri meseca, samo su na kratko podigli američke berze u petak 5. avgusta. Pad se intenzivirao u ponedeljak 8. avusta posle odluke S&P da snizi vrhunski