Poštovani blogeri, uoči Uskrsa, najvećeg hrišćanskog praznika, smatrao sam prikladnim da podelim sa vama tekst koji govori o čovekovom naznačenju onako kako ga posmatra hrišćanstvo. Molim vas da ovaj tekst ne shvatate kao bilo kakvo nametanje određenih dogmatskih sadržaja, jer svako ima pravo na sopstveno mišljenje i svetonazor, već isključivo kao stav koji je meni najbliži i na najbolji način oslikava lični pogled na ovu temu.

 

Smisao ljudske egzistencije je najvažnije pitanje kojim se filosofija bavi. Sagledavajući ovaj problem u postmodernističkom dobu koje potpuno relativizuje moralne i etičke norme, a duhovne vrednosti interpretira kao subjektivne doživljaje, dodaje mu se novo, „objektivno”, naučno i materijalističko objašnjenje. U društvu koje egzistencijalizam primenjuje u teoriji, a nihizam u praksi, čoveku je zaista teško da se osmisli i objasni sopstvenu egzistenciju. Sve dok želi život autonoman od Boga, postavlja se u središte smisla sopstvene egzistencije.[1] Čovek na ovaj način ostaje bezlična monada, usamljen i bačen u vrtlog ništavila - samo jedna karika u lancu uzroka i posledica u zatvorenom svemiru[2] u kojem Bog, čak iako postoji, samo nemo posmatra. Da li je ovo zaokret u istoriji čovečanstva o kojem je Fojerbah svojevremeno govorio? Ukoliko se svet posmatra isključivo iz materijalističke perspektive, ako se svako pitanje interpretira isključivo racionalistički, ne uzimajući pritom u obzir duhovni aspekt, kako sopstvene prirode, tako sveta uopšte, nalazimo se pred zaokretom u istoriji čovečanstva. Perspektiva iz koje posmatramo svet je drugačija ako ne podrazumeva samo horizontalnu ravan. Čovek nije samo biće koje je od drugih vrsta odvojeno skokom, već mnogo više od toga - on svoju egzistenciju dobija i u vertikalnoj i u horizontalnoj stvarnosti.

 
2008-04-15 14:16:54

"Pozadinska kakofonija zla"

Nikola Knežević RSS / 15.04.2008. u 15:16

 

interreligious3.jpgSmatrao sam interesantnim i korisnim da u seriji tekstova sa čitateljima našeg bloga podelim nekoliko delova iz knjige dr Miroslava Volfa, „Isključenje i zagrljaj“ koja predstavlja teološko promišljanje identiteta, drugosti i pomirenja. Odlomak kojeg ovde prenosim na slikovit način opisuje način na koji se sistematski pripremaju uslovi za kreiranje etničkog konflikta i sukoba. Paralelizam sa situacijom koja je prethodila sukobu u bivšoj Jugoslaviji je očit, pa je samim tim značaj ovog odlomka i veći za sve naše čitatelje.

Miroslav Volf je profesor je teologije na univerzitetu Jejl i direktor je Jejl centra za veru i kulturu (Yale Center for Faith and Culture). Poznat je po radu na poljima sistematske teologije, etike, rešavanja konflikata i pomirenja. Studirao je na Evanđeoskom teološkom fakultetu u Osijeku, Fulerovom teološkom fakultetu (Fuller Theological Seminary) u Pasadeni, Kalifornija i doktorirao je na Univerzitetu u Tibingenu, Nemačka. Danas jedan od najpoznatijih teologa u svetu. Njegovu knjigu Exclusion and Embrace koja je prevedena na hrvatski jezik pod nazivom „Isključenje i zagrljaj“ američki časopis Christianity Today uvrstio je među 100. najboljih verskih knjiga 20. veka. Pre nekoliko godina održao je predavanje na Protestanskom teološkom fakultetu u Novom Sadu.

 

79845319_62d37c8fa9_m.jpgPre šesnaest godina počeo je krvavi ratni sukob u Bosni i Hercegovini. Tog proleća, 1992. godine, Sarajevo se našlo pod opsadom snaga JNA i Srpskih paravojnih formacija. U sledeće četiri godine u konstantom granatiranju i teroru onih čiji je osnovni cilj bio da uništi dušu ovoga grada u kojeg su utkane sve nacionalnosti koje u njemu žive, život će izgubiti više od 11000 ljudi, od toga 1601. dete. Oni koji su preživeli ovaj užas i posle toliko godina teško govore o svojem iskustvu, nažalost sa strahom i strepnjom da se ovako nešto ne ponovi. Jedna osoba koja je bila svedok stravične Sarajevske svakodnevnice, na moju molbu, odlučila je da podeli svoje svedočanstvo sa čitateljima našeg bloga. Njeno ime je Mirela, njena nacionalnost nije važna, jer kako je i sama rekla, ona je Sarajka.

 
2008-04-09 07:20:17

In memoriam - Dietrich Bonhoeffer

Nikola Knežević RSS / 09.04.2008. u 08:20

Dietrich-Bonhoeffer.jpg
Piše: Nikola Knežević


"Koliko je jedno društvo moralno, vidi se po onome što čini njegovoj deci"
Dietrich Bonhoeffer


Na današnji dan 9. Aprila 1945. Godine pogubljen je jedan od najvećih nemačkih oponenata Nacističkog režima, Ditrih Bonhofer. Naučnik, teolog, protestanski sveštenik, borac za ljudska prava i mučenik. Napisao je više knjiga, važno je istaći dela poput „Etike“, „Život zajedno“, njegovih pisama iz zatvora , i jednog od najpoznatijih klasika savremene hrišćanske literature „Cenu učeništva“, delo koje predstavlja njegovu jedinstvenu teološku refleksiju u kojoj raspravlja o odnosu milosti i moralnih vrednosti. Njegove misli i reči osvedočiće sopstvenim delima, bezrezervno se boreći da zaustavi Nacističku mašineriju smrti, a pokoljenjima koje dolaze ostaviće primer ljudske solidarnosti, jedinstva, pravde i pre svega hrišćanske vere i požrtvovanja.

 
2008-04-05 11:13:48

LDP - Teritorija za ravnopravnost i izazovi...

metanoia RSS / 05.04.2008. u 12:13

270px-Kosovo_ethnic_2005.png

Piše: Nikola Knežević (a.k.a. Metanoia)

Ramuša Haradinaja dočekalo je danas na prištinskom aerodromu više hiljada ljudi. Dočeku je prisustvovalo i rukovodstvo njegove stranke - Alijanse za budućnost Kosova. Najavljeno je da će se Haradinaj večeras obratiti naciji, što će direktno prenositi tri televizije sa nacionalnom frekvencijom. Jučerašnja odluka haškog suda da Haradinaj i njegov saborac Idriz Baljaj budu oslobođeni svih optužbi, izazvala je oduševljenje među kosovskim Albancima. Odmah posle saopštavanja odluke suda u rodnom selu Haradinaja Glođanu započelo je veliko narodno slavlje, koje je trajalo do kasnih večernih sati. Privremena skupština Kosova je danas na početku redovne sednice pozdravila oslobađanje Haradinaja. Odluku o oslobađanju Haradinaja pozdravili su i vlada Kosova, a predsednik Fatmir Sejdiju poručio je uoči izricanja presude da je ubeđen da je Haradinaj nevin.

Izvor: Blic: http://www.blic.co.yu/politika.php?id=36692

Ne bih želeo da komentarišem krajnje upitan tok sudskog postupka Haškog suda protiv R. Haradinaja kao i njegov razočaravajući i malo je reći sramotan epilog jer je to pre mene već uradilo nekoliko autora koji pišu na ovom blogu. Ono na što bi se hteo osvrnuti jesu realne mogućnosti u razvijanju dijaloga i međuetničkih odnosa sa kosovskim albancima i da li je on uopšte moguć posle ovakve presude koja budimo realni, ne ide u prilog normalizaciji odnosa, već naprotiv preti da ionako kritičnu situaciju dovede do tačke ključanja i dalje eskalacije nasilja.

 
2008-04-03 13:24:52

"Evropa je jeres"

metanoia RSS / 03.04.2008. u 14:24

200px-Nikolai_Velimirovic.jpgPiše: Nikola Knežević (a.k.a metanoia)

Šta je Evropa? Jeres. To je jeres. Najpre papska arhijeres potom luteranska jeres, pa kalvinska, pa subotaška i tako skoro bez kraja. Konac svih tih jeresi završava se ateizmom, tj. bezbožnicima evropskim, kakvih nije bilo ni po broju niti po jarosti nikad i nigde u istoriji čovečanstva. Dakle: prvenac arhijeretik a mezimac arhibezbožnik. Kako može takav grad opstati? Kako može služiti za ugled taj novi Jerihon? Nikome osim glupacima. Ali otkud da se među glupacima nađu i Srbi?[1]

Vladika Nikolaj Velimirović, iz knjige "Reči srpskom narodu kroz tamnički prozor iz logora Dahau"

 
2008-03-08 19:25:53

Ko je (bio) Zoran Đinđić?

metanoia RSS / 08.03.2008. u 20:25

Zoran_Djindjic.jpgili "Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami“

Piše: Nikola Knežević (a.k.a. metanoia)

Približavajući se petoj godišnjici od njegove smrti, naša zemlja sve se više udaljava od vizije i puta koju je on imao za nju. Nije to više Srbija reformi, promena, čiji je politički kurs jasno trasiran prema evrointegracijama – „na dobrom putu“, već Srbija koja ponovo postaje žrtva gordosti i egocentričnog nacionalnog

 
2008-03-07 14:32:02

Na tragu postmoderne i/ili istine?

metanoia RSS / 07.03.2008. u 15:32

pomo.jpgPiše:  mr Srđan Sremac

Gost bloga je moj prijatelj i kolega Srđan Sremac koji trenutno studira na postdiplomskim studijama u Amsterdamu.

"Kad su temelji uzljuljani što da učini pravednik?“  Ps. 11:3

Od početka ljudskog roda, od trenutka kada je čovek počeo samosvesno da razmišlja o sebi, on pokušava da se odredi, da zauzme stav o svetu, o životu, o svom mestu u univerzumu, o svojoj

 
2008-02-26 14:37:07

Ko je ljudsko biće i kuda ono ide?

metanoia RSS / 26.02.2008. u 15:37

Piše: Nikola Knežević (a.k.a. metanoia) 

(Kratak osvrt na osnovna pitanja kojima se bavi teološka antropologija)  

leonardo.jpgKako na najbolji način rezimirati ono što predstavlja predmet vekovnog naučnog diskursa, centar svih filosofskih čuđenja i bogoslovskih rasprava, osnovu metafizike, početak i kraj svih pitanja. Ko je ljudsko biće i kuda ono ide? “Istinu o čoveku ne možemo iscrpsti nekim znanjem o njemu, to samo možemo da doživimo na osnovu našeg razmišljanja i delovanja. Čovek je u principu, više od onoga što je kadar da zna o sebi.“[1] Uistinu, mera svega nije čovek, kako je to svojevremeno tvrdila  klasična antička misao[2], jer uzimajući u obzir  teološko – antropološku refleksiju i teologiju uopšte, njegova spoznaja može biti potpuna tek u perspektivi eshatona.

Sagledavajući poreklo ljudskog bića u odnosu na teološku antropologiju, dolazimo do zaključka da je čovek mnogo više od karike u lancu evolutivnog poretka prirode, razumne životinje, biološkog egzemplara, kako ga moderna nauka po svojoj redukcionističkoj inerciji definiše, jer takav čovek bi apriorno bio lišen svoga višestrukog značaja i ontoloških dubina. U njegovom životu koji nije slika natprirodnoga tvorca , nego prirodne tvari, nemoguće je otkriti večni Logos. [3]

 
2008-02-23 17:31:19

Pitanje slobode ljudskog bića

metanoia RSS / 23.02.2008. u 18:31

iz perspektive teološke antropologije

Piše: Nikola Knežević (a.k.a. metanoia)

Danas reč sloboda ima gotovo magičan odjek. Postala je čovekova najviša aspiracija, cilj svih društvenih i osobnih nastojanja, postala je simbolom čovekovog potpunog samoostvarenja. Pod samoostvarenjem se ovde podrazumeva, sa jedne strane, oslobođenost od brojnih robovanja i otuđenosti, a, sa druge pak strane, stanje čovekovog istinski ostvarenog samobitstva.[1]

Šta uistinu znači biti slobodan, kolika je zapravo ljudska sloboda, dali je ona apsolutna ili relativna i u kojoj meri sa obzirom na svoju sadašnju prirodu čovek zaista može biti slobodan? Možda je bolje pitanje postaviti ovako: Šta se podrazumeva pod mogućnošću izbora koje ljudsko biće poseduje i kolike su zapravo te mogućnosti? Pitanje slobode volje ljudskog bića uzročno je povezano sa egzistencijalnim prilikama u kome se ono rađa, i živi. Drugim rečima, nije ni moguće govoriti o čovekovoj slobodnoj volji bez evaluiranja objektivnih okolnosti koje ga uslovljavaju.

 

Nikola Knežević

Nikola Knežević
Datum rоđenja:  25.10.1977 Pol:  Muški Član od:  29.11.2007 VIP izbora:  68 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana