-A kanda bi se obradovao da dodju?

- Pa znate šta, bar bi se znao neki red.

Pre nešto manje od četiri godine vratila sam na blog posle malo duže pauze zaista duboko pomerena serijom Krugolinnih tekstova koji su već "lektira" ovog bloga. O onome što je usledilo, akciji i reakciji, mnogo je rečeno. Kako sam nedavno imala prilike da se vratim na mesto dešavanja najsrećnijeg događaja u životu svake žene, imala sam prilike i da uporedim je li se nešto u međuvremenu promenilo. Malo. Ili nije uopšte. Samo sam ja otišla spremnija, manje ranjiva, sposobnija da se oslonim isključivo na sebe (govorim naravno o posleporođajnim danima u porodilištu). No, tema ovog teksta biće starija.

 Ja nemam reč dovoljno široku da obuhvati ovaj gest.

Čekam evo već dva dana da Jelica okači ovaj klip koji sam joj ukrala na FB. Pa rek'o - ja ću. Zato što je ovo nešto što me pomerilo na sunčanu stranu i više od ovog dugo čekanog proleća. Zato što je jedan drugar na FB ispod klipa ostavio komentar – "Ipak ima nade za ovaj svet" ...  a nije neki cveće-ptičice-mala deca-ludi optimizam lik.

 Davno već imam nameru da pišem o "problemu" odevanja muslimanskih žena kod nas  i uopšte. Ranije mi je povod za to obično bivala neka žučna diskusija na blogu, ali ovog puta je u pitanju nešto sasvim drugo:

... ili (ovim tempom i u ovom pravcu) može biti i Srbi – istorija bez naroda

Kako god bilo, tek ovaj narod krasi veoma raznorodan i rekla bih dosta nezdrav odnos prema sopstvenoj istoriji. A  koliko god da smo moderni, liberalni i koliko god mislili o budućnosti taj nas odnos ipak u velikoj meri određuje. Nemam nameru da diskutujem o tome kakva nam je istorija, herojska, sramna, interesantna, tragična, dosadna, veća ili manja od istorije drugih dalekih i (uvek najvažnije) onih najbližih nam naroda. Ali veoma mi je zanimljiv odnos prema njoj,

Kada su me na popisu pitali da se izjasnim o veroispovesti bila sam za trenutak neodlučna jer ... ne znam. 

                                                                                          ili jedna malo preko reda priča.

Iz opravdanih razloga ovaj tekst neće biti dugačak. Više kao jedna zabeleška dok mi je utisak o svemu još svež. Došli smo kući. Porodilište je ostalo za nama ...

Ovo nije retoričko pitanje.

i druge trice i skraćenice

(naknadno utvrđujem da je ovo tekst sa puno zagrada)

Papazjanija kao i obično. I preskakanje. U glavi. Asocijacije koje osim mene niko ne bi mogao da poveže u smislen niz. A ni ja ne garantujem da je smislen. Al' mogu da probam.