Radio sam celu noć, došao umoran u zoru, a od uličnih prodavaca nisam mogao u kuću. Pošto nisu hteli da se sklone ušao sam u raspravu sa jednim od njih da bi onda trojica nasrnula na mene. Udarali su me pesnicama po glavi zbog čega mi je uvo poplavelo. Utrčao sam, u afektu uzeo gitaru i pojačalo i izleteo na terasu, priča Milan Barković (47).

Leonid Sejka je davne 1950 dao jednu od najlepsih definicija umetnosti u njenoj punoj metafizickoj formi.

Nikada nisam bio u Nišu ali ovih dana intenzivno razmisljam da to uskoro ucinim. Zakljucio sam nedavno da je dobro reagovati pisanjem na stvari koje ti se u zivotu simptomaticno ponavljaju. Rezultat toga je bio blog koji sam nedavno napisao i koji je bio posvecen fenomenu uspesnosti dece vojnih lica. 

Ovoga puta blog posvecujem gradu Nišu i ljudima koji tamo zive. Šarajuci po sajber prostorima cesto sam nailazio na nišlije koji su pricali o muzici, politici i ostalim meni interesantnim stvarima i nekako sam uvek zastajao na tim mestima. Imalo je šta da se cuje. Bez pretencioznosti i veoma konkretno ovi ljudi nekako uvek "pogadjaju metu" i to cine bez imalo straha.

Zove me ortak juce koji je pre godinu dana otisao u Bazel.

Ovaj blog naravno nema nikakve veze sa koncertom Prljavog Kazalista koji ce se uskoro desiti u Beogradu.

- A sa cime je onda u vezi? Upita kroz smesak devojka cvrkutavog glasa sa "lepeza" mindjusama i u crnim tajicama.