Χάρων-oва јавка

- ма како искушење да се догоди човеку, човек треба да се преда вољи Божјој и да призна, да се искушење догодило због греха његових. ако ли се што добро догоди, треба говорити да се догодило по промислу Божјем..... (Свети Сисоје)

неко вече, жене насекле мезе, а у качари нам, почесмо се окупљати да обележимо Преподобног Сисоја Великог од стране нас од гуме зависних (мис'им на локање винских садржаја подрумских ми буради), кад некако преко Дунава, тамо од Бегеча, груну правцата, код нас краткотрајна, салаука названа од стручњака Haron (по сину Ereb-овом, лађаром у Хад-у) суперћелијска олуја, коју нам у ушима најави оранија која се преврнута поче котрљати по комше месара фластерисаној авлији ,копирајући немио звук кад су сељане (за скорашњег рата) прелетали бонбардери (с'намењеним нам бонбама) кад Поштар управо, баш закисо, пристиго указа - ено оде поqrcu дуд пред ковачевом кућом (преко сокака ми на којем ја и исписници одрастасмо), расцепио се уздуж, (а стар преко века...био....јебешга...)

у моменту одјурих гонком до прозора на соскак да се уверим, кад оно, суседа нам Ветеринара Mitsubushi Pajero ту у ладовини крошње, преко дана радно паркиран, задесио се баш под левом расцеплином стабла дудовог би поприлично деблом препеглан до патоса , а десна расцеплина, ено крошњом, ошиша сокачки зид ковачеве куће са новоизграђеним спратом намењеног сеоској стоматолошкој ординацији комплет опремљеној, а сав у стаклу, срче колко нећеш. е сад ,колко се сећам, на том дуду сам први пут додирно сисице једне Верке унуке сеоског Учитеља, а она мени турила шаку угаће да би мог каламћова одмерила и констатовала - мањи ти је од Лукиног, а овамо се фалиш како си најкитастији, спувавши моја исчекивања за похвалу, па ма колко смо лишћем забашурени били, врабци издајице разлепршаше по Селу догађај и ето обома срама јер је за нама дечурлија сокацима викала - муж и жена мачка печена, док не одосмо у други план обзиром да је у недељу потом наш ф.к. Сремац напунио мрежу гостију са 10 голова разлике па пала част судији у Плавом Дунаву ди се банчило потом до касно у ноћ, а ми деца ишли да успут виримо редаљку на баш добродушној новој певаљки Лакој која се решила да на тај начин части фудбалере (наравно уз судију се убацило и пар резервних играча) њих туце и јаче (together) било - па и није нека цифра ,прокоментарисаше две сеоске печалбарке из Мачве које су сеоским ајгирима биле за појебсти ,а едукаторке нама тек вољним да се опробамо у том заметном послу. ја (код старије, имала сисе) био на реду кад доспе од посла у виноградима ,ненајављеним јебцима ,па још онда ноћу баш учестало газдарици помагала са живином, наиме, умакала хлеб у ракију и давала га кокошкама да се успавају, те се не јављају из котарица и једе остале путнике у јутарњем афтобусу за нови сад ди их је гадарица носила на пијацу ... никад јеба дочекати.... па ајд да пробам код Верке ди се обруках .не лак је био сексуални живот нас тинејџера сеоских јер су наше исписнице гледале старије, а оне маторије већ пецале неког да се удају.удате пак ‘теле ал' ту би ти следовала брица мужева ,ако се сазна. а Село мало...а било и врабаца...не ко данас......ниједног.
вест о дуду баш ме жацнула јер га је кад ми се у првој деценија 20. века родила мати, њен Отац мој Деда, посадио пред од тетке му наслеђеног повећег плаца с руинираном кућом баш преко сокака где су живели у новосазиданој на штафиру жене му моје Баке ( где сам и ја сада) . па како је пошироки сокак био без зеленила Деда, као претеча озелењавања сеоских сокака, посади 2 дуда као ознаку будућем стамбеном решењу за своје двоје деце.убрзо поче први св. Рат ,мобилизација ,развлачење по фронтовима и кад се халабука смирила у Село му се досели стричевић му мајстор ковач и он га женика са двоје деце пусти у теткину кућу да би се временом финансијски намирили јер је ковачки посао био дефицитаран .е сад 1 од 2 посађена дуда се није примио. док овај други, мурга, ево дочека Haron-а да га докрајчи ,а до пре неки дан сам се будио ујутру са погледом кроз прозор спаваће собе преко сокака на његову лиснату стогодишњу крошњу и почесто, како старим и Дедин лик ми некако истовремено бивао у својој магловитости меморијом наслућиван.

antrfile
моје блоговске причице могу се читати и као део скупа микринаратива, некаква писатељева Esher - ова петљa, који тееже (надам се) заокруженој целини, а уствари су заправо литерарна спојка ка дочаравања слика у главама читаоца ( јер тако се лакше памте), иако док их пишем не размишљам о томе да угодим иједном читаоцу, поигравајући се чињеницом да поредак приповедања ми може да створи неку врсту праве графичке схематике мене.јер ...ја слика... па шта бисте транспарентније .....о једном скрибоману.