расклагијаношћу ономад-а а и кад год-а

да укиселимо купус кад му време омете нас минула михољска јесен а и сличан почетак зиме тако да ја ту ономад, оТуцин дану, угодном сунчаном, после ручка, 11 гради било, креснух дунавско ми пловило па ајд за Футог преко реке по купус и тамо (док сам ја са женом му блебето) рођак мој Клица претоваријо пловило па кад сам запловио преко воде ка Селу ми а мотор неки већ дркав томос4, што је помало трокиро, једва дотерах чамац до матичне луке му

јер баш наишла баржа са 2 гурача низдунав од Баноштра ја рачуно да се пре ње провучем преко воде кад ми погон баш тада затрокира па му се наместих да ме прегази но кресну мотор у некоје и за зеру се извукох потапања а и неки ветрићак пристиго са баржом крено да пири па ето и таласића (к'о на Aтлантику) који ми почели запљускивати претоварен чамац с репа некако синусуидно па ја једно 10 лепи главица (неких 13 кг) хитнух у воду да би преостало спасaо непланираног растанка.а и сумрак крено јер рано смркава.малко непромишљено поступих обзиром да  сеоска скела ка бегечкој долми нам оманула већ две недеље па да не идем аутом около нсада ајд' да прекратим.кад оно...

неко вече потом навратио кумицинми кум месар Боошњо (избего у задњем рату Оданде уСрем па се приженијо за нашу овдашњу радан а зајебант брзо се уклопио у живот Села које га прихвати па кад му се родио син реши се за печалбу на пар година да ради ко месар јер је тамо оклен је положио месарски занат), дошо за Празнике иШвице дисе упечалбијо већ пар месеци (ја му направио везу са једном бившом колегиницоми швајцаркињом из малтешког арх.бироа, била гост пројектант једно лето а скојом сам неколицину пута изгледа успешно уклопио компатибилне делове тела нам , те ме упамтила) па задовољан тамошњим пријемом и послом оће да ме части муфте забијачком све до пробе чварака код мене уподруму са гумоналивком ,пун дивана - фини неки људи тамо прихватили ме ја све умем по кући да порадим па ме зову нуде новац али ја то не узимам свирам им у хармонику њину па ме зову наши посебно на славља сад сам дошо по моју Dallapu да увежбам кад тамо имам времена нових песама .видео сам и Гђу Мирку жену Оног Тенисера пар пута наулици и они су у том месту ди сам ја.пар дана касније 2 гицка беху принета као жртва будућим незаситошћима наших бурага.Швицарац Боошњо одради посо до јаја а и справи богме десетак метара кобаја уз већ познати асортиман пратећих забијачкиних холестерол финалних производа .оранију с'чварцима и да не помињем...добро онда нећу ни пекара чије су лепиње и шире познате ,друга кућа од наше.баш се нарољасмо.

него, од како сам у Фрушкој Г. теренац (са смештајем у Селу ми) често обиђем нсадску кућу да видим дал мојима нешто треба па по обичају посетим и поткровље где и данас има (закључан већ 48 г) очев собичак у којем је волео да се осами са пробраним књигама и урамљеним фотосима породичним старим већ и до једног века а и својим антикварним рефрактором за посматрање васионе уз мансардни прозор. наравно и нераздвојне му 3 луле Bruyere од који се пред крај живота пућкајући их није раздвајао .е у то волим да завирим посебно у оне рамове са његовим стрицем Јованом тада успешном трговцу у Бечу код којег је становао током студија на високој нози.наиме судбинском околношћу стриц га је позвао да станује у палати његове жене грофице Ženevjev са којом је венчан живео .објекат је њој припао након погибије мужа Грофа у првом св рату на ратишту Србије .пород нису имали. стриц Јован пријатељ са тренинг мачевања покојника са којим се потом развлачио по елитним куплерајима Беча био позиван и у посете кућне па се након породичне трагедије цим миц завуче он грофици Ž. међноге утехе ради, те надарен , постиже оно што у сновима није сањао, а препоручила јој га је била њена сестра од тетке чије је синове учио мачевању која је на јахању поломила ногу а мој стиц трговац у успону се понудио да јој се нађе јер је и њој муж био на фронту, година је 1916, а слуга стари Франц бупну сјабуке при брању па и он сломљен морао да лежи.стричев задатак је био да је у колицима уз завојите степенице а након бање пред спавање коју су припомагале јој собарице одвуче до њене спаваће собе на први спрат палате што је он олако успевао но се досетио да када је из колица премештао у балдахин кревет да је добро јој уз осмех издрпа сифоне поприличне уз опаску - entschuldigen Sie mich, bitte на шта се она осмехнута није бунила чак му и захваљивала на пажљивости ,а што је убрзо прерасло у пожудне са њене стране јебачине док јој се муж није вратио са фронта, а којих Стриц се већ увелико ожењен са мојој стрином грофицом Ženevjev присећао гладећи се по препонама ,та сестра од Ž. је касније изродила чак пет синова док за првог се причало у породичним дружењима како неодољиво потсећа на стрица мог Јована . Он пак са грофицом Ж.није имао деце (она имала неку гениталну грешку) али су иако осиромашени након рата опуштено у свом стану у Абацији лета проводили у купању и проређеним изласцима на вечере.ено их до даљњег у породичној гробници грофициног мужа на бечком Централном гробљу, сви троје у левом крилу усандучени једно испод другог почивају .мене је увек чудило да ми Отац након успешно збрзаних мед студија посегао дунавском лађом за Ujvidek да по договору кад је одлазио на студије припомогне оцу књиговесцу те своја 2 млађа брата ишколују .посебно је наглашавао да му се декадентност тог крем тада већ олињалог аустроугарског друштва у расулу није дојмила.Черевићанка, мати ми, деценију касније му је очегледно била суђена.успут..... и ја.