ON:

"Kakav divan dan. Izašao sam 42 000 dinara. Kvota bila 21. Pa povedem ovu malu što radi tu pored na piće... Odavno se merkamo. Popijemo po dva, tri tičersa... Taman počnemo da se pipkamo, ona morala da ide na neku slavu, ali mi dala broj. Dođem kući onako napaljen, pripit, zveknem onu moju i odmah se uspavam. Milina..."

 ONA:

"Ma pusti... Onaj moj je ili na poslu, ili u kladionici... Ili u kafani... Jedva da i bude nečeg. Evo juče je došao mrtav pijan.  Dok se skidao razbacao stvari svuda po patosu. Nemaš pojma koliko glupo izgleda go muškarac sa zarozanim čarapama. Pravila sam se da spavam ali nije pomoglo. Nešto ga je napelo pa je legao na mene... Bez ikakve predigre. Ja se taman ponadala da će da bude nešto ozbiljnije... Međutim ništa. Svršio je za dva minuta... Još se uspavao najstrašnije i hrkao kao konj. Nisam mogla da se uspavam do četri ujutru..."

Borislav Pekić:
"Kad su sa svojim ženama, muškarci imaju onaj rasejan pogled, kao da su na groblju."

Wikipedia:

"Разлози због којих неко ступа у брак могу бити различити. Један од разлога може бити и сексуална привлачност, односно квалитетан сексуални однос који одговара обома. Паровима се чини да ако се слажу на том пољу, да ће се слагати и на сваком другом. Сексуалне слободе су довеле до тога да парови и пре брака упражњавају секс, па тако могу на основу тога и да отпочну брачни живот. Са друге стране, дешава се и да се двоје људи воли, али да немају задовољавајући сексуални живот. Могуће је у тим случајевима да њихов брак ипак буде успешан, јер због љубави коју осећају, а и због склада на свим другим пољима, временом науче како да задовоље једно друго, па тиме побољшају и тај аспект брачног живота. Постоје и људи којима сексуални живот није важан колико други аспекти брака, као што су разговор, брига о домаћинству, одгајање деце, путовања..."

Iako sam po prirodi optimista nekako mi se zalomilo da pretežno pišem kritičke tekstove. Ono jeste da sam se navukao na pisanje o politici pa mi je teško da ne budem kritičan.

No imam i nešto lepo da podelim sa vama. U zadnjih 7 dana sam bio svedok učesnik dveju jako pozitivnih stvari koje mogu da budu primer za ugled. Da se ne takmičimo u disciplini "što gore to bolje".

Stvar prva:

Od par prijatelja koji su putovali za Beogradu saznam da je na autoputu Beograd Niš kod naplatne rampe Naiss prava mini humanitarna katastrofa. Kolona vozila od preko 10 kilometara, temperatura u hladu, koga nema, preko 40, vode nema, motori automobila proključali... Iskreno potrešen scenom koja mi je opisana i tom malom decom koja se preznojava u automobilima, moguće je i bez vode, raspalio sam po družtvenim mrežama. Apel za pomoć se solidarno raširio po netu.

Da budem, iskren telefonski poziv i ponuda da idem u Nemačku i Austriju na "BMW test vožnju" me nisu specijalno impresionirali. Jedino mi je malo čudno bilo što se prijatni ženski glas sa druge strane žice zbunio na moje nećkanje:

"Znate ljudi stoje u redu i traže vezu ako mogu ovo da dožive..."
"A do kada mogu da se izjasnim?"

Odavno sam prestao da posećujem sajmove automobila... Čemu da se nerviram i gledam auta koja neću moći da vozim i ženske koje... me ne zanimaju. A i bre omatoreo sam. Bio sam na mnogim mestima, video mnoge stvari, ...

U glavnom, eto, prihvatih. Takav mi karakter. Ipak je to nekoliko dana o tuđem trošku u nekakvoj akciji u bratskoj Njemačkoj i sestrinskoj Austriji. Iskren da budem ni pomislio nisam da bi vožnja mogla da me zainteresuje. Pogotovo što mi taj BMW 118, kao jedan od najmanjih bavasrkih modela, delovao malenim za moje gabarite.

Danima smo u prilici da posmatramo u vestima kako Engleska gori. U plamenu su London, Birmingem, Liverpul, Notingem... Sve svetske stanice prenose da su demonstranti na ulicama i da pale, lome i pljačkaju. Ono što je simptomatično, jeste da niko ne kaže zašto. Koliko god sam osluškivao medije i internet, nigde u javnosti se nisu pojavili zahtevi, protesti nemaju vođe, nijedna politička ili sindikalna organizacija ne stavlja se na čelo protesta. Samo se pali, pljačka i ćuti.

Većina trezvenih izveštača sa ulica punih dima i akcije protest „vatra i ćutanje" analizira u kontekstu

Glasna muzika i stroboskopsko svetlo u poznatom striptiz klubu "Badda Bing" Las Vegasu mi polako, ali sigurno idu na nerv. Kolega prigodnog nadimka Marinac, i ja brinemo da se Celo, gangster pokajnik, sigurno vrati u Srbiju gde ga ceka sudjenje.

Vece tece kako ti vec ide iz sampanjac i striptizete. Ja s mukom mezim neku klopu, Marinca pivo poteralou WC, a Cela uziva sa par riba. Imam grc u stomaku, nesto mi ne daje mira. Osecam se kao da nas neko posmatra. Iznenada u ogledalu vidim siluetu koja nam se priblizava. Mahinalno okrecem glavu i vidim marinca Marinca svog u krvi sa odsecenom rukom. Ne cujem kako vristi od preglasne muzike. Krecem ka njemu medjutim jak udar me zaustavlja. Vidim bljesak i osetim drugi udar . Gledam moju sivu kosulju sivenu po meri kako se natapa krvlju. Treci metak me pogadja u dijafragmu. Ne mogu da disem.

Kako saznajemo iz dobro obavestenih izvora 08.08 2008 godine u 20:08, u okolini Belanovice, uhapsen je mladic R.M. star 22 godine, pod sumnjom da je izvrsio delo teske kradje obijanjem trafike "Vise od autonomije - manje od nezavisnosti".

Za R.M. njegove komsije kazu da je fin momak koje pohadjao vecernju ministarsko/policijsku skolu, dok se preko dana se bavio tihovanjema. Saznajemo, jos, da je R.M. veliki

U javnosti se neko vreme spekuliše da će doći do prevremenih izbora. Nekako je zamrlo ono “vlada je jedinstvena po svim pitanjima” a sve češće se čuje “ne bih smeo da se zakunem da izbora neće biti”. Ako se ne varam neke novine objaviše fotografije Zemuna oblepljenog plakatima Vučića sa naočarama i natpisa “Sigurnost” sugerišući nam da se SNS uveliko sprema za izbore.

Jedno malo mesto pored Beograda i jedna super fensi fabrika. Četrdesetak radnika i menadžment od svega par ljudi. Velike plate i fenomenlna organizacija posla su nametnule radnu etiku kakava postoji samo u Japanu. Svi srećni, svi zadovoljni.  Vlasnik, intelektualac, povratak iz inostranstva kao student patentirao neki vrlo bitan deo u izradi pojačala, sada je partner vrlo poznate kompanije koja proizvodi audio tehniku. Fabrika "namunjena" što kažu Novobeograđani naseljeni po ča-ča-ča mestima u okolini Beograda (Ovča-Borča-Krnjača). Najsavremenija oprema za proizvodnju smeštena u pametnoj zgradi koja koristi toplotu zemlje i solarnu energiju za klimatizaciju i proizvodnju struje. Sve na dugme, sve na senzor, ... Ma namunjeno do bola. Gastarbajter povratnik, radost ministarstva za dijasporu, perfekcionista u svim segmentima,  čak je i taolete sredio po svetskim standardima, kao u najskupljim hotelima. Graniti, italijanska keramika, bidei, fotoćelije u česmama, guz papir na elektro motor, LCD displeji sa national geographics iznad pisoara, ... sve kupljeno u "Akvabutiku".