Kad sam ja bio mali komunizam nam je bio jedina raspoloživa ideologija i on nam se mahom isporučivao u mitovima. Učili smo da smo mi, kao zemlja, u većini stvari prvi u Evropi a treći na svetu. Bilo da su to ekonomski pokazatelji, visina stanovnoištva, rude, šume, ... Pa čak i obala. Beše naša obala razuđena i idealna za turizam a italijanska glatka, a još morske struje nose naša govna direkt drajv kod latina. Jedna od retkih stvari koja je opstala nakon Titove smrti i raspada ideologije je bio mit o nama kao nebeskom narodu glede košarke. Mogu drugi da se trude, dube na glavi, baju, smišljaju taktike, ... ali džaba. Mi smo bogom dani za košarku.

E pa kurac dragi gledaoci. I taj mit je mrtav. Srpska reprezentativna košarka je mrtva baš kao i Vuk Karadžić, čovek koji je zaslužan što su mnoge bajke preživele. I ako sam sve vreme prvenstva razmišljao pozitivno i glasno širio optimizam oko sebe, sada moram da priznam da je naš reprezentativni pacijent mrtav. Kad razmislim, to što sam glasno širio optimizam je sindrom pevanja noću na groblju. Ono kad čovek noću prolazi kroz mračno groblje pa glasno peva "nije me strah, nije me strah". Tako sam se i ja bojao košarkaškog fijska.

Jedan značajan deo svog života sam proveo u teretani trudeći se da saznam što više o razvoju snage i oblikovanju tela. U početku sam pažljivo slušao savete iskusnijih vežbača i raspoloživih trenera a kasnije sam, sa porastom upotrebe interneta, počeo i sam da čitam direktno sa izvora informacija. Ono što me je strahovito zapanjilo je cinjenica da su obične svakodneven doktrine koje se primenjuju u teretani u najmanju ruku diskutabilne, a ako ne i kontradiktorne sa naučnim člancima i sa iskustvima koje su imali priznati bilderi i snagaši. Kako je vreme odmicalo i moje znanje o vežbanju bivalo kompleksnije sve mi se više činilo da veliki broj vežbača koristi sasvim pogrešne polazne premise. Zato i želim da osvetlim nekoliko veoma zastupljenih zabluda koje su zatrovale kolektivno znanje populacije vežbača sa tegovima

Opet MUST WATCH video i opet prvi objavljujem :-)

Šta ti je život. Malopre sam pazario za oko 4 soma dinara u IDEA marketu  koji mi je najbliži i deluje jako uredno i čisto. Malo sam zabušavao dok smo Jovana i ja ređali stavri u frižideru i gvirkao na Facebook. A kad tamo video snimljen pre desetak dana u nekoj od radnji IDEA-e. Na snimku se vid da u rashladnim vitrinama stoje proizvodi na kojima je prelepljena originalna etiketa na kojoj je rok trajanja u pluskvam perfektu, to jest davno istekao. I kao kruna kasirica rutinski pokušava da ukrade,  provlačeći karticu na uvećanu za 1000 dinara.

 Kada sam bio klinac jako teško mi je padalo buđenje za školu. Pogotovo što je moj ćale, nakon godina diskutabilnih pokušaja, otkrio izuzetno efikasnu metodu koja me je bez greške dizala iz kreveta ali me je ostavljala nervoznim par sati. Čoveku dosadila ona igra "još 5 minuta" pa je u vreme kad treba da ustanem, dok on sluša vesti radio Beograda, jednostavno odvrtao radio do daske. Mene je to izluđivalo, odmah sam se drao da utiša, ali on mene, jelte ne čuje od buke, jer je u susednoj sobi, pa sam morao da ustanem da iznesem svoje negodovanje. A kad ustanem - ustao sam.

I ko kaže da u Srbiji nema jedinstva i da nikad ne možemo da se dogovorimo ni o čemu? Eto, ovih dana je postignut konsenzus o gej paradi: NEMA KOMPROMISA!

 Narednih sat vremena gledao sam apsolutno sve vrste pederskih pornića koje postoje. Gledao sam crne, plave, riđe... feminizirane kao devojčice i dlakave nabildovane u svim kombinacijama i pozama. Brkate, emo, bildere, tinejdžere, ćelave... Ovaj njemu puši, onaj drugi ga guzi... sve poze koje mogu da se smisle...

Pristojnost, odmerenost,... to su prve reci kada pomislim na Milana odnosno Micu, kako smo ga zvali. Bio je odgajan u duhu plemenitosti i dobrote, necega sto je skoro iskorenjeno u danasnje vreme. Roditelji intelektualci. Majka Sumadinka, stomatolog, zbog problema sa kukovima, teze pokretna. Divna zena, plemenitih crta lica. Pokojni mu otac Ljubisa, arhitekta cini mi se. Tih, pametan, duhovit covek.

Isli smo u istu osnovnu skolu, "Ucitelj Tasa", najstariju u Nisu.

A politička elita ide u dve kolone, jedni stiču a drugi čuvaju steknuto.

A mi? Nama ostaju samo makete. Maketa potrošačke korpe. Maketa opozicije. Maketa slobode medija. Maketa nestranačkih javnih preduzeća. Maketa Arapa sa parama. Maketa institucija.