Valjda bi posle ovog naslova maltene bilo suvišno išta objašnjavati. Ko se ne bori za ideologiju, već za principe života, humanosti... njemu će ovakav naslov biti nešto sasvim normalno. Ko se vezao za ideologiju, naročito ukoliko je pod njenim okriljem proveo mladost i zrelo doba, osetiće ovaj naslov maltene kao psovku na svoj račun. Za one druge, odmerene će to biti dobra prilika da se, dakle bez isključivosti kakvu po prirodi stvari podrazumevaju ideologije, podsete nekih postulata normalnosti. Možda je ovo dobra prilika da se prodiskutuje. 

Već dvadeset četvrta izjava da ćemo Srbe na Metohiji i Kosovu braniti ako zatreba. Te izjave duboko potresu zapadni svet, samim tim i albanske, tj. prištinske policajce koji nastave još-dan dva da tuku Srbe, a onda uplašeni zbog upozorenja poslatih sa bezbedno udaljene govornice u Srbiji odustanu, po planu. I tada mi shvatimo da je pobedio mir.

Чим сам га видео на улици, знао сам да са њим хоћу спори секс. Онај секс у коме све иде полако. У коме те пали љубљење и мажење уместо сирова сексуална страст. У коме је пенетрација пропраћења додирима, у коме је фокус на целом телу уместо само на рупи и гимнастици.

Још сам затварао врата кад ме је спопао. Фак. Мене затвори када ствари не иду онако како је мени потребно. Угаси ме. Он је хтео да га натегнем одмах са врата. Ја сам хтео једно сат касније. На тренутак је изгледало да успевам да преотмем игру, да је успорим, да је сензитизујем, али је он био и даље невербално упоран да ово треба да буде јебачина.  Поклекао сам и истрпао га као флеш лајт. Искористио његово тело за мастурбацију.

Његов такав став је аутоматски значио и други пут. Вероватно и трећи да ја тог дана нисам већ имао секс. Када смо се обојица испразнили, испружио се по кревету, а ја сам уграбио шансу да га искористим за оно што је мени потребно.