.

Jutros vest i na b92, (kao i na drugim mestima) sa najavom da vlada US vrši pritisak na EU da belgijska centrala "udruženja za globalne međubankarske finansijske telekomunikacije" (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication, SWIFT) blokira pristup svojoj mreži iranskim bankama, uključujući i centralnu banku Irana - navodno sa ciljem da se iranska vlada prisili na pregovore oko njihovog nuklearnog programa (koji je, koliko znam, pod strogom kontrolom međunarodne agencije za atomsku energiju i onako - Bojan Budimac svakako detaljnije prati ovu temu od mene pa će me ispraviti ako grešim).

Neveseo povod, ružan presedan, politička, a s obzirom na efekat, moglo bi se mirne duše reći borbena/vojna, zloupotreba međunarodnih bankarskih telekomunikacija (iako je SWIFT već video zloupotreba, npr. upad US obaveštajnih službi posle 9/11), ali kada život posluži limun, da napravimo bar malo "limunade" - za one koje zanima zašto je taj SWIFT tako bitan.

Svetski mediji ovih dana bruje o dva uljeza, dva tipa ugrožavanja sigurnosti i privatnosti koji su odavno poznati, ali su, nažalost, počeli vrlo uspešno da se materijalizuju i ostvaruju u vrlo neugodnom obliku. Prvi je uljez u Web čitač ili „Man in the Browser" koji je napravljen sa zlom namerom da se umetne u sesiju korisnika sa bankom ili Internet prodavnicom i preuzme podatke klijenta, a onda mu najčešće isprazni bankovni račun. Drugi je posledica greške u softveru za kamere za video nadzor i mogućnost da se pristupi hiljadama takvih kamera i pogledaju ili preuzmu njihovi snimci, što je vrlo ozbiljan udar na privatnost.

U ovom tekstu ću ukratko opisati pomenute uljeze i dati neke preporuke kako ih se čuvati.

Isto što i grimzle samo malo manje.

Ako ne znate probajte sa ovim:

spinoklice sa diklamferima, lakše je."

Pa makar i ovakav odgovor ( ili sličan ) bi bio bolji nego nikakav., kao objašnjenje za ovo što se dešava već ne znam koliko dugo:

Internal Server Error

 

 

Zima 2012. je nemilosrdna, snežni nameti su paralisali život u Srbiji. I dok ljudi uglavnom čekaju da im neko očisti ulice i puteve, proklinjući klimatske prilike i nadležne komunalne službe, Nune TV emituje primer ličnog i nehonorisanog doprinosa građanina-pojedinca u borbi protiv smetova u Beogradu. U akciji osvešćivanja javnosti promovisan je i specijalni model lopate za efikasno čišćenje snega.

Danas sam na Twitteru video vest da je u toku javna rasprava povodom Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti. Pretpostavljam da je vest ranije objavljena i u domaćim medijima, ali sam bio na putu pa nisam redovno pratio i otuda malo zakašnjenje.

U vesti na sajtu Digitalne agende se kaže: „Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva pokreće javnu raspravu radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti o Nacrtu zakona o informacionoj bezbednosti."

Prema tekstu na sajtu, javna rasprava će trajati od 25. januara do 6. februara 2012. godine (tj. već traje). Nacrt zakona se nalazi ovde. Na sajtu Digitalne agende se nalaze kontakt podaci na koje možete poslati komentare i sugestije.

.

Da li poznajete nekoga ko ne koristi mobilni telefon? Verovatno ne ili veoma mali broj njih. Ali zato sigurno poznajete mnoge koji sobom nose i po dva (jedan privatni, drugi službeni), pa čak i tri telefona. Sprava koja se masovno pojavila u našim životima pre 10, 15 ili najviše 20 godina, postala je toliko neizostavna, da se ponekad zapitamo: Kako smo mogli da živimo bez mobilnog telefona?

Mogu se videti različite, često zanimljive situacije, a anegdote su brojne. Da izdvojim jednu staru: neki kažu da je jedno vreme Crna Gora važila za zemlju sa najvećom penetracijom mobilnih telefona na tržištu (skoro duplo više mobilnih telefona nego stanovnika). Stvar ponosa i statusa je bila imati barem jedan mobilni telefon. Ali i konfiguracija terena je doprinela tome da mobilni telefon postane vrlo popularan.

Na šta bi mogli ličiti svet i život u vreme kad naša deca i njihovi vršnjaci budu imali unuke?

Zatim, dok njihovo "ja", tj "ja" tih praunuka, bude razmišljalo o sličnim pitanjima šta li će "ostali" u njihovim glavama raditi? U kojoj će njihovoj pop-istorijskoj fijoci stajati brendirani praroditelji? Kako će, emotivno, biti vezani za prošlost?

„Art washes away from the soul the dust of everyday life" - Pablo Picasso

Dok jednog dana i ta prašina ne postane umetnička!?

Naučni časopis Computer Science and Information Systems (ComSIS) je uvršten na SCI listu (Journal Citation Reports by Thomson Reuters) za 2010. godinu sa dvogodišnjim impakt faktorom od 0.324. Ovo više i nije baš tako nova vest, ali je svakako veoma važna za našu nauku, a nisam siguran da je medijski adekvatno propraćena (ako je uopšte neko o tome i pisao). 

Šta je impakt faktor?

Svake godine izračunavaju se faktori uticaja (engl. impact factor) za sve časopise koji se referišu u citiranim bazama (Science Citation Index Expanded i Social Science Citation Index) i za sve časopise koji su bili citirani u njima. Na osnovu dobijenih rezultata biraju se novi časopisi ili isključuju već postojeći. Faktor uticaja časopisa je danas veoma raširen kriterijum za izbor časopisa u bibliotekama, kao i za izbor u kom časopisu objaviti rad. Detaljnije o tome kako se računa impakt faktor pogledajte ovde.