... zapošljavaju hiljade ljudi i kojima se vrednost meri u milijardama dolara?

Potrebni sastojci:

    1. Jeftina radna snaga

    2. Dovoljno nezaposlenih na raspolaganju

    3. Minimalne investicije

    4. Politička garnitura sa minimalnom pameću

Povod za ovaj blog je planirana  flotacija (prodaja akcija na tržištu) US firme Zynga koja zarađuje 90% novca preko Facebook igara. Ili samo jedne igre, ja nisam upoznat, koja se zove FarmVille. I zarađuje ga tako što u igri prodaje virtuelne stvari, dok je sama igra besplatna.

Vrednost firme je procenjena na 14 milijardi dolara, iako će se akcije prodavati po sniženoj vrednosti firme od oko 9 milijardi.

Ponekad praksa i događaji idu brže od planova i obećanja i pojave se neke naizgled neverovatne stvari, koje mogu da zapanje mnoge od nas. Tako je i sa vešću koja se pojavila na Internetu juče ili prekjuče - Carrier IQ može da prati svako dugme koje Vi pritisnete na svom mobilnom telefonu i da ga pošalje IQ serverima!

Pa da krenem redom.

Smatrate da Madona ima fantastične scenske nastupe? Možda više preferirate U2 performanse, ili su pak Muse live izvođači po vašem ukusu ... well, obratite pažnju na ovog "momka" i ovaj jedinstven spoj tehnologije i umjetnosti.

Vidim da se spremaju izbori i da se na sve strane priča i piše o tome, pa i ovde na blogu. Ja o izborima ne umem i neću, pa ću probati da napišem nešto o teškoćama preduzetništva i startup-ovima, nadajući se da i ova tema nekoga u Srbiji trenutno zanima.

Govoriću o visokotehnološkim startup firmama.
Kako napraviti uspešan startup u Srbiji ili generalno nekoj od zemalja ovog regiona ili trećeg sveta? Najkraći odgovor je: Vrlo teško. A zašto je to tako? Postoje brojni razlozi od kojih ću neke ovde nabrojati.

Ovde se radi o lošem izboru lozinki. Lozinke koristimo svuda. Više i ne znamo gde smo se prijavljivali i sa kojim lozinkama. Negde je loš izbor lozinki  bezazlen i nema teže posledice ako vas neko "provali". Ali ako se radi o pristupu bankama, finansijskim organizacijama i sl. može biti belaja ili frtutme ili čarlame. 

Zato postavljam ovaj tekst sa Yahooa.

Biće dobro ako neko od čitalaca sebe pronađe u spisku i brže bolje promeni opštepoznatu lozinku.

Izvinjavam

Nedavno se desila interesantna „tehnička greška". Rejting agencija Standard & Poor's (skraćeno: S&P) je poslala pogrešnu poruku odnosno upozorenje velikom broju svojih pretplatnika širom sveta sa informacijom da je kreditni rejting Francuske sa trostruko-A (triple-A) snižen na sledeći nivo.

Često se dešavaju različite tehničke greške koje mogu imati visoku cenu. One mogu biti posledica nepažnje, nemara, nepostojanja ili neadekvatnih procedura rada ili provera. Neke greške u prošlosti su mogle da dovedu do ogromnih šteta i drugih dramatičnih posledica. Ovo je otvorilo i pitanje: kako se proverava softver, koliko se detaljno brine o njegovoj tačnosti i preciznosti rada, kao i o sigurnosnom aspektu, kao i odgovornosti.

Imate računar (sa Windows, Ubuntu ili Mac OS X) a želite da vaše dete (u starijim razredima osnovne ili u srednjoj školi) stekne solidne osnove logike programiranja kroz kreativnu igru, bez učenja komplikovane sintakse standardnih programskih jezika, koristeći vizuelne komponente koje se sklapaju slično lego blokovima - i to praveći zanimljive animacije, igrice i crtaće? Probajte:

Gost autor: Dejan Vesić.

Uz  dogovor sa kolegom Dejanom Vesićem, prenosim tekst sa njegovog bloga, jer verujem da će biti vrlo interesantan i za čitaoce bloga B92. Dejan objašnjava kako da se, na pravni način, izborite sa onima koji vas zasipaju neželjenom elektronskom i drugom poštom i porukama, uz citiranje konkretnih članova različitih zakona koji ovu materiju regulišu.

Sledi Dejanov tekst u celini:

----------

Od kada je i kod nas krenulo sa (kakvom / takvom) internet prodajom i (što je još gore) marketingom, neretko nađem 5 - 10 mailova dnevno gde se svašta nešto reklamira, prodaju Dell Boy proizvodi ili neverovatni načini za jednostavnu zaradu.

Da li su kineski hakeri toliko vešti, moćni i opasni? Veliki broj računarskih napada, koji su se odigrali u proteklih par godina su pripisani njima. Neki od njih su izvedeni vrlo pažljivo i vešto, sa primenom vrhunskog znanja i umeća, neki su dugo ostali neotkriveni, neki možda nisu ni objavljeni, a neki možda nikada i neće biti objavljeni ili čak niti otkriveni. Ovih danas se priča ponovo zahuktava. Ponovo se otvaraju brojna pitanja: Da li su Kinezi neopravdano optuživani ili stvarno stoje iza napada? Da li je u pitanju hakerisanje koje je organizovano i sponzorisano od strane velikih firmi ili čak od strane države? Da li je, pak, u pitanju samo rekreativno hakerisanje? Da li se nešto veliko "valja iza brda"?

Imam zadovoljstvo da ugostim Ivana Grujića i Ivana Branisavljevića, koje poznajete sa mojih ranijih blogova o elektronskim narodnim inicijativama - ovaj put sa sjajnom novom e-Inicijativom: uvođenjem elektronskih javnih rasprava zakona (eJavne rasprave) - tj uvođenjem obaveznosti elektronske javne rasprave u proceduri donošenja zakona. Pročitajte njihov tekst - i pridružite nam se u podršci inicijativi!