Kišno jutro nad Hrisohorafom, kraj obala jezera Kerkini, nedaleko tromeđe Grčke – gde se nalazim, Bugarske i Makedonije. Seoske laste i gugutke po žicama... Već sam tu bio u aprilu ove godine, i tada zaključio kako se ovde valja vraćati. Pre puta sam Stiva Milsa, autora ptičarskog vodiča za sever Grčke, pitao za preporuku gde da ptičarim, pa mi je odgovorio da je do sada jezero Koronia verovatno već presušilo (i, otuda, lišeno ptica), da jezero Volvi verovatno nije loše (to su ona dva jezera istočno od Soluna), a da je jezero Kerkini uvek dobro mesto. Magično mesto, kaže za Kerkini u uvodnoj rečenici tog poglavlja u svojoj knjizi.

 Anin mec protiv Marie Sarapove poceo je taman dovoljno kasno da u mraku vise ne mozemo da vidimo tamne oblake koji nam nagovestavaju slabije vremenske uslove za sutra. Veceras je osetno hladnije nego prethodnih noci, vetar duva sa juga i dole na terenu izgleda da za sad ne pravi veliki problem. Ali Maria i Ana jedna drugoj prave dovoljno problema i bez vetra.

Živim u jednom prilično velikom gradu, ne mogu da kažem u kom, mada mnogi moji internet prijatelji znaju njegovo ime. Naravno, u ovoj mojoj metropoli ima više mesta za svirku, a ja imam jedno omiljeno, plus još nekoliko rezervnih (ali koristim ih uglavnom u hladnijem delu godine).

Od 2012. pa naovamo, na 'domaćem terenu' sam svirao jedva desetak puta, a poslednji put tamo negde u oktobru prošle godine. A i tih deset puta je bilo na tim nekim rezervnim pozicijama. Znači na svom omiljenom mestu nisam svirao oko dve godine. Postoje i razlozi za tako dugačku pauzu, ali

Petak:

12:25pm

Distance u ovom gradu su ponekad ogromne, ako je suncano u Brooklynu, mozda pada kisa u Queensu kod teniskog centra. Mozda je u pitanju neka podsvesna prevara mozga, ali je cesto osecaj da kad izadjete iz podzemne zeleznice posle dugacke voznje da je gde god izasli temperatura znatno drugacija od one kad ste usli.

Danas temperatura ne izgleda mnogo problematicna -- jedan obican avgustovski petak, osim sto je sutra praznik pa se vise plasimo velikih guzvi nego velikih temperatura. Uz prognozu je doduse bilo

 Subota:

10:49am 

 Do pre par sati nismo znali ko je Sophia Blackall, ali nam je sada drago da je znamo. Fotografija koju ispod vidite je prva fotografija ovog bloga koja nije licno uslikana negde u Njujoroku. Ova fotografija bi zapravo bila uslikana negde ispod Njujorka, jer je u pitanju crtez koji od pocetka US Opena -- a i ko zna od koliko pre -- krasi vozove podzemne zeleznice. U poredjenju sa napornim reklamama koje vas obicno bombarduju da ulepsate zube, naucite engleski, sredite kozu ili vidite neki novi film, ovakav poster zna da vas

10:23am -- Kafa sa Noletom... Na TV-u

Dok se publika polako krece kroz redove ispred teniskog centra gde ce im pregledati karte ili preturati po torbama, novinarski centar radi punom parom. Juce se zatvorio ubrzo posle Aninog meca, nije bilo prilike zavrsiti radni dan sa tradicionalnom kaficom i Kitkat cokoladom. Jutros je kafa na mestu, pola sata pre pocetka Noletovog meca na Arthur Ashe stadionu, protiv Francuza Dzulijen Benetoa.

Novak se vec malo ranije pojavio u novinarskom centru, u kratkoj epizodi serije Bag Check, u kojoj poznati teniseri otvore svoju torbu sa opremom pred kamerama i opisu sta je unutra. Novak je imao nekoliko Head reketa, nekoliko mini Head reketa, telefon koji su mu poklonila braca, narukvicu sa pravoslavnim simbolima, i razne druge interesantne sitnice. Ovi mini Head reketi su bili pravi hit medju nasim novinarima, raspitivali su se da li mogu zapravo negde da se kupe.

Jeste, bilo je važnijih tema, a i ja sam bila malo u gužvi, ali nije red da one koji prate ovu priču ostavim bez nastavka...  Dakle, vilenjaci i njihovi problemi:

U tom trenutku do njihovog stola dotrča jedan od dežurnih oficira na carskoj krstarici, i uz neizostavno salutiranje javi kako se ceremonija dodeljivanja dijamantske lente neće održati večeras.
- Zar nisam rekao odmah i danas?! - grmnu car na glasnika kao da je ovaj nešto skrivio.

5. dan
Juce je Pacifik divljao, pa je toliko duvalo sa severoistoka, ceono, da su mi ostala samo dva izbora: ili da odustanem od voznje, ili da se sklonim dalje od obale. Izabrala sam drugo, lokalni put broj 197. O njemu mi je i Tajson govorio, preporucujuci ga kao alternativnu rutu ukoliko mi dojadi saobracaj na obali.

I zaista, ovim je bilo neuporedivo manje vozila, ponekad i po petnaestak minuta

Aleksandar Bekan Todorovic - A zasto sam sam? + Intro