a

 

U proteklih šest meseci sam više puta javno govorio o položaju izbeglica u Srbiji i kritikovao Zakon o izbeglicama koji je skupština Srbije donela pre mesec - dva. Napisao sam nekoliko tekstova, učestovao u raspravi koji je organizovao Dragoljub Mićunović i njegova NVO, a koja je bila emitovana na TV B92, govorio u emisji "Stanje nacije" i oponirao Komesaru za izbeglice Vladimiru Cuciću, raspravljao sa velikim brojem izbegličkih udruženja, i redovno konstatova da država Srbija ne samo da ne vodi nikakvu brigu o izbeglicama nego ih kad god može potkrada:

http://www.politickiforum.org/index.php?vrsta=galerija&kategorija=&tekst=67&naredba=prikaz&br_stranice

Tako

Proleće 2004. godine bilo je baš naporno i razočaravajuće. Vojislav Koštunica je postao premijer, na mesto gen. direktora RTS-a bez konkursa je doveden Aleksandar Tijanić, od lustracije nije bilo ništa, 5. oktobar je sve više ličio na pozorišnu predstavu sa velikim brojem statista, dok je „Naša Krmača“ posle osam godina izlaženja ugašena zbog jakih pritisaka i finansijskih sabotaža, pre svega distributera štampe.

A onda se desilo čudo, nalik onoj čuvenoj sentenci da „Bog nikada ne zatvori vrata, a da ne otvori prozor“.

Ovih dana, od 17. do 21. oktobra, boravio sam u Crnoj Gori i bio neposredni svedok tamošnjih oktobarskih demonstracija. Najviše su me zanimale ispisane parole, njihovi sarkastični i satirični naboji. Ni pet para, tj. centa nisam davao za prepucavanja na relaciji režim-opozicija niti za svakojaka podmetanja, plasirana preko potplaćenih

Zajednička akcija srpske dijapore, Crvenog krsta Srbije i Ministarstva za dijasporu :

Oporavak i letovanje za decu sa Kosova i Metohije

Akcija je pokrenuta na inicijaivu Predsednika Srpskog saveza iz Švedske

gospodina Nikole Janića.

Cilj akcije je da se obezbede finansijska sredstva za oporavak socijalno

17 дана пред убиство

Не делује ми потресено.

 

Сада јесте. Потресен.

 

"Ja bih čak voleo da se ispostavi da to nije tačno. Ali teško. Pošto otprilike znam veze sa tim ljudima... "

 

Хајде Гробару, протреси мало памћење па ми реци да ли си "отприлике" знао везе са тим људима и 23. фебруара 2003. године? 17 дана пред убиство.

koliko ja vidim, srbija ima više prepreka na putu samostalnog i uspešnog državništva, statehood-nosti svojevrsne. ima dosta prepreka sa strane, ono pravoslavna zemlja, pa samim tim i ne previše dobrodošla u Zapadnom Klubu (navedite 1 pravoslavnu zemlju koja je uspešna na zapadu - ne računajući izrael gde su zer jews amongst the founding fathers of USA pa se ne računaju?) - premda ja iz ličnog iskustva tvrdim da onaj koji poštuje sebe stekne poštovanje i drugih, i to p.e. zapadnjaka, pre ili kasnije. izbačen sam iz jedne američke škole svojevremeno jer sam se potukao s nekim glavonjom koji me je nazivao "malim miloševićem" i pričao da smo zasluženo dobili po labrnji. zanimaju me lična podmetanja noge, odnosno unutar nas samih.

 

U čemu se ogleda standard jedne nacije? Kako se  meri   društveno blagostanje jedne države ili sreća njenih gradjanki i gradjana? Po visini nacionalnog dohotka? Po broju televizora ili automobila? Po godišnjoj stopi inflacije ili količini bankarske uštedjevine?

Standard jedne nacije, društveno blagostanje ili sreća pojedinca zavise i od

vavrinka je odigrao danas meč svog života.

 

ali, to nije bilo dovoljno. doduše, verovatno nam je ubio noleta, videćemo od kog materijala je novak sazdan.