I, evo nas, čeka nas drugo polufinale.

Pošto sad znamo da smo se kvalifikovali za subotu, moći ćemo večerašnje takmičenje da pratimo mnogo opuštenije.

A ako ćemo pravo, izgleda da će večeras biti i zanimljivije... Bar ako je suditi po onome što videh na dragome nam You Tube-u.

I dalje ostaje poziv da kačite negdašnje i sadašnje evrovizijske, skoroevrovizijske i ine pesme koje vas na istu asociraju, da komentarišete sve - od muzike, preko koreografije, do, naravno, kostima - i generalno, da se opustite i zabavite dok pratimo takmičenje koje, po rečima čuvenog komentatora BBC-a svi vole da mrze.

Što se mene tiče, ja ga samo volim.

Da se ne foliramo - odmah priznajem - volim takmičenje za pesmu Evrovizije!

Valjda mi to ostalo kao navika iz detinjstva - šta li, ali baš mi prija da jednom godišnje posvetim veče uživanju u lažnom sjaju i glamuru!

A tek kad počne omiljeni mi deo - glasanje! (Iako odavno unapred znam koje će komšije kojim komšijama da daju 12 poena)

Mislim, volem i eto...

Stoga, dame i gospodo, pozivam vas da zajedno krenemo na malo putešestvije „down the memory lane", štonobi rekli na engleskom...

Daklem, kao mala igrica.

Kačite svoje omiljene pesme sa bivših takmičenja za pesmu Evrovizije. Da ponovim, sa BIVŠIH - ne zanimaju me kladionice i ovogodišnji učesnici.

Davno, u prošlom veku, u Domu sindikata na Festivalu kratkometražnog filma, gledao sam Mrlja na savjesti, film Dušana Vukotića. Da li je potrebno da napomenem notornjak da je Vukotić bio i ostao (za sada a bogami i duuuugooo za ubuduće) jedini Oskarovac sa ovdašnjih terena. Ne, neću, svi znaju za Surogat.

Elem, film Mrlja na savjesti je igrano - crtani (animirani)  film. Mislim da me

то сви знају

Ma nećete verovati! Ali imam link, ko izdrži do kraja. Nešto trčkara osoba x po infostudu u potrazi za poslom, i javne mi, ups twittne mi oglas. Au. Elem idemo redom, mesto za koje se aplicira ima ovkav opis

Rukovodilac funkcije marketinga i prodaje

Beograd

Uf nije loše, a? A gde to ima? Pa ovde, kakodane, evo slička.

Tek danas dobih malo više vremena da se odvažim da odslušam „Kažiprst" od 6. aprila, po preporuci dalija76 na jednom blogu, g. Šabića, mislim... Elem, baš me zanimalo kakve su to muke naše vlasti s izbornim sistemom, blanko ostavkama i sl.

I, čuh kako gospođa Kolundžija više puta ponovi (da li se to žalila?) da im iz Evrope nisu rekli kako da ostvare to što od njih (nas?) traže, nego su samo dali zadatak da narod treba da zna za koga (koju ličnost) glasa! Ništa više (a ni manje)!

I, sve mi se čini da su rešenja komplikovanih stvari (ako je ova uopšte

               Dok se klackala kući u prepunom avtobusu stoje ći na jednoj nozi i gledaju ći ne zainteresovano kroz zamazan prozor, nije ni zapažala saobraćajne znakove koji su je važno obaveštavali da je tuda zabranjen prolaz svim vozilima preko 3,5 tona. O ruci joj je visio ceger u kome se klatio jogurat udaraju ći je ravnomerno po cevanici, a njoj je bilo samo do toga da se što pre dovuče do mira i tišine njenog doma. Meškoljila se sa ne lagodom jer joj se znojavi brusfalter usecao u kožu i zato je postajala sve nevroznija.

Gošća

edna moja prijateljica je svratila neki dan na blog i bila je vrlo nezadovoljna. Što mi je odmah i napisala. Čudila se što sam tako dugo neaktivna na blogu, kad je u međuvremenu bilo raznih događanja.

E pa jedan od razloga bila je moja gošća. Moja stara dobra prijateljica iz Frankfurta provela je dve nedelje kod mene. Bilo je lepše družiti se u realnom životu i švrćkati se po gradu, od sedenja za kompjuterom. Koristile smo svo vreme da se ispričamo, kao da nam je poslednje.

Posebno zato što je život doneo neke obrte, a ona u skladu s tim donela odluku da ostaje za stalno u Nemačkoj. Ovde niko neće da ostane. Jadni mi, neverovatno koliko smo posle svega sami i ničiji.

Doći će još samo da proda kuću, a onda... ko zna kad, i ko zna gde?

"Айсберг"

"Кто ты, горе или радость,
То замерзнешь, то оттаешь,
Кто ты, ласковое солнце
Или мертвый белый снег?
Я понять тебя пытаюсь,
Кто же ты на самом деле,
Кто же ты на самом деле,
Айсберг или Человек?..."