2016-08-10 16:42:09
Gost autor

Карма је чудо

myredneckself RSS / 10.08.2016. u 17:42

 Gost autor je omega68. 

Знате шта је карма? То је оно у шта су Срби веровали пре него што су прихватили да после једног шамара потуре и други образ.

То је оно да ти се враћа само онако како радиш.

Али не, данас је ,,ИН” не веровати ни у шта, или служити Богу Мамону или веровати у нову

 

 (Novi Sad, krajem marta 2016.)

1.

Kiša je počela da pada kao iz kabla kad sam utrčala u pasaž na početku Zmaj Jovine. Dobro je što sam se s prijateljicom dogovorila da se nađemo u Bezecu. Obe oldschool tipovi, mogle smo kao nekad da se dogovorimo da se nađemo kod Miletića, što je tipično novosadski. Pokisle bismo kao miševi. 

WtpeUk5.jpg

Stajala sam u pokrivenom pasažu četvorke naslonjena na zid i otpetljavala kapuljaču iz kragne na jakni, ne bih li kad kiša malo oslabi pretrčala još nekoliko desetina metara do kafića. Da ne uđem unutra  baš k’o pokislo pile. Kišobran sam po običaju zaboravila. Ostao je, i suv suvcat leškario negde u autu.

Blaženi bili pokriveni pasaži Novog Sada i svi oni koji su ih gradili, pomislih. To su putevi koji su uvek suvi.

 

Sunce, sparina, svežine ni u primisli. I pored toga što je letu kalendarski blizu kraj,  nastavljaju se pasje vrućine. The dog days of summer mirno teku.  Kažu da to ide i do 13. septembra. Sunce danima nemilosrdno prži, pa  sva ta sparina, spržena trava i zemlja...Traje dugo, danima, još od jula, i ne da ti ni da radiš k'o čovek. A ima posla. Tek u kući s malo vrta, uvek ima posla. Jednostavno, ne možeš. Po ovakvom vremenu, i mi  u kontinentu mu dođemo kao pravi Mediteran. Stoga svima sledi samo složno samopopuštanje, siesta, sanjarenje, fjaka, gledanje kroz trepavice pod suncobranom, i slične stvari.  :smajli:

 
2015-07-24 21:46:51
Astronomija| Kućni ljubimci| Planeta| Život

Pasje vrućine

myredneckself RSS / 24.07.2015. u 22:46

Gledam neki dan moju ulicu. Pusta, bez vesele dečje graje, bez tupih udaraca dečačkih skejtbordova o asfalt, bez ptica, bez uobičajenog saobraćaja, bez daška vetra. Pritisli  sparina  i sunce moju bačku ravnicu sa svih strana, pa nas dinstaju na tihoj vatri danima. Povremeno promakne po neko, valjda samo onaj ko baš mora. Sve se to  ovih dana spustilo na Dunav, ili  traži zaštitu u klimatizovanim prostorima. Grad je prazan, a zamislite, šoping centri puni. U to sam se uverila neki dan kad sam morala da svratim u BIG, i kad sam jedva našla slobodan parking. Pomislila sam prvo, da nije njegova prvosveštenička ekselencija, prajm minister, iznenada odmrznuo novce a da ja to ne znam, pa je  narod u euforiji i k'o pušten s lanca počeo da kupuje sve i svašta?! Ubrzo su me razuverili prazni butici i besposlene prodavačice. Punom parom radili su samo kafići u kojima se vodila borba prsa u prsa za stolice i slobodno mesto, i šetači, šetači, šetači...Ljudi šetaju sa decom, onako porodično, i hlade se. Šta će?! BIG je ovih dana postao instant  korzo, pravi rock'n'roll posle toliko vremena,  jer nas već drugu nedelju ne napuštaju strašne pasje vrućine.

 

Kad jednom čujete moje metafore, nećete ih nikad zaboraviti. Kroz moju ljubav prema rečima, idejama i metaforama, mogu vas ubediti u neobične  i neverovatne stvari.  Dinosaurus se zaljubio u svetionik - eto metafore! Kad to čujete,  odmah se javlja želja da pročitate tu priču. Zanima vas šta se dalje desilo. Sve velike svetske priče su metaforičke, i zato se zauvek pamte. Današnje pisanje, posebno za pozorište i film, se ne pamti, jer nema metafora. To je boljka modernog pisanja - ono opisuje realnost, a realnost već znamo. Moj posao je da realnost opisujem metaforički,  da je lakše možete progutati.

Tako je otprilike govorio  Ray Bradbury - a dedicated madman.

 

Mogla bih u podnaslov dodati  još dugi niz d-ova, inicijala za  déjà vu,  i doom,  i dobrotu, i destiny, i  dark, i dilataciju, i pitanjem na pitanje Phila Connorsa (Bill Murray),  kao odgovoru Riti (Andie MacDowell), didn’t you just ask me that...Svejedno, sve bi  to sasvim lepo stajalo i uklopilo se kao ovo  D  iz naslova, tj. inicijal mog  vlastitog imena -  u dan mrmota. Verovatno ste  (ili većina vas) odmah otkrili da su ove pretežno engleske reči iz filma,  koje moram da  pomenem zbog onih koji možda nisu gledali  Groundhog day,  preveden kod nas kao Dan mrmota. Sve su to pojmovi koji obeležavaju tu čudesnu i provokativnu komediju u suštini duboko psihološku iako film, na prvu, prati i prikazuje  one vašarske događaje u malom gradiću Punxsutawney, Pennsylvania USA,  kad se čeka da mrmot Phil prognozira koliko će još biti zima. U suštini jednostavan koncept: oblačno je, nema mrmotove senke, dolazi proleće - sunce je, ima senke, zima još traje...

 

Od onih sam žena koje pristojnost smatraju vrlinom. Međutim, ponekad sam nemoćna,  a brzopotezna,  fitilj mi je kratak i ne umem baš  svaki put da se savladam u komunikaciji. Odreagujem iskreno,  onako kako se u tom trenutku osećam,  a ne onako kako bi trebalo, i  kako sam vaspitana,  ma kako to ko tumačio. U nekoj sam vrsti nevolje, svakako. I kad  zveknem britkom sabljom i nepristojno presečem komunikaciju, tj. vratim adekvatno,  ili kad odćutim svakom trogloditu  koji sebi daje slobodu da me davi, nervira i maltretira u raznim situacijama, što svakako nije dobro za moje zdravlje  o kome u svakom smislu  prilično vodim računa, i ne pada mi na pamet da ga rasipam naokolo. E pa, baksuz sam nema šta, ali nije to sada bitno, da ne istrolujem sama svoj post za šta umem da budem pravi meštar.

 

Prošlo je skoro dve godine, pa ne znam da li se sećate  onoga što sam  u  postu Ko to tamo ljulja čamac?(1) pisala povodom  naslova na sajtu Psychology Today,  blog The Scientific Fundamentalist - Why Are Black Women Less Physically Attractive Than Other Women?  S tim i drugim  kontroverznim   analizama i stavovima  pred javnost izlazi autor  tog naslova dr Satoshi Kanazawa. U tom postu sam između ostalog, a samo usput pomenula polemiku  oko drugog njegovog članka - Low IQs are Africa's curse u kome je pisao kako su neki narodi siromašni zato što su manje inteligentni od drugih naroda.

Šta da se radi, to je njihovo prokletstvo, rekao je predavač.

Opet sam nabasala na njega.

 
2014-04-29 19:48:53
Gost autor

Andergraund izdajnički bluz

myredneckself RSS / 29.04.2014. u 20:48

 Gost autor:  blogovatelj

Vreme i kontekst

Pesma (Subterranean Homesick Blues)  je objavljena 1965. Otvara album „Bringing it all back home“. To je ona tačka koja je prelom. Momenat kada rok muzika postaje potpuna pobuna, kada se rat u Vijetnamu zahuktava, kada ono što je do tada u tekstovima rok muzičara bilo dominantno lirsko postaje nešto potpuno drugačije, postaje urlik. Prelomna sekunda bila je susret Dilana sa Bitlsima. Dečaci iz Liverpula koji su počeli svoj izvozni bum van granica Ujedinjenog Kraljevstva krenuli su u pohode Americi 1964. Po Makartnijevim rečima, svom menadžeru su izneli tri preduslova koja moraju biti  ispunjena da bi uopšte krenuli na turneju. Prvi uslov bio je da budu na prvom mestu američke top liste. Zašto? Zato jer su znali za iskustvo nekih britanskih rok grupa pre toga koje su stizale do trećeg i drugog mesta, otišle na tezge u SAD i komercijalno pukle.

Shvatili su da se Amerika klanja samo onome ko je prvi. 

 

Serendipity, lepu reč u engleskom jeziku, najlakše je objasniti kao onaj momenat radosti koji nastaje usled traženja jedne stvari, a pronalaženja neke sasvim druge. U nekim magazinima  to se može desiti dok ih listate, ili,  u knjižari kad slučajno naiđete na interesantnu knjigu na nekoj zabačenoj polici, kad već odustanete od traženja one prve, zbog koje ste došli. Mnogi  misle i kažu da na internetu nema ovakvih srećnih otkrića. Tvrdim da je ovo netačno, zbog puno sopstvenih lepih i pozitivnih iskustava po socijalnim mrežama. Serendipity momenti jednostavno (blažena bila ona opcija share) napajaju i osnažuju sve socijalne mreže. A youtube je jedan od odličnih primera. Tražeći  soundtrack iz filma koji sam nedavno gledala, a da bih došla do imena  izvođača jedne pesme iz njega pošto mi se memorija zablokirala, bila sam uhvaćena u čudesan splet i niz video klipova i linkova, od ovog, do onog, pa trećeg, četvrtog,  petog, i, gle čuda.... stigla sam do intervjua sa Suzanne Verdal, datog za BBC Radio u junu 1998.g.

Tu ustvari počinje moja današnja priča.

 

myredneckself

myredneckself
Datum rоđenja:  - Pol:  Ženski Član od:  06.08.2008 VIP izbora:  101 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana