Kao prvo - zahvaljujem se A. Stošiću – The Teči, čiji je izvanredan blog "normalni ljudi" bio inspiracija za ovaj skromny tekst. Da budem potpuno iskren, svemu je pripomoglo i par komentara Dr Wu -a

   Poprilično često se na blogu, na raznolikim temama, susrećemo sa "starom Jugoslavijom".
Da li su to : muzika, TV, sport, putovanja, geografsko prostranstvo, političke zavrzlame, rat, pokolji, nacionalizam, navijači, zločinci,

Danas se navršava tačno sto godina od razorne eksplozije u području basena reke Podkamenaja, u oblasti Tunguska, Sibir. Za tih proteklih sto godina brojne ruske i međunarodne ekspedicije su posetile mesto eksplozije i detaljno pretražile i ispitale čitavo područje. Napisani su mnogi izveštaji, sastavljene mnoge studije i postavljenje mnoge teorije o uzroku, ali ni posle čitavog

Life after Bush and Gorbachev/The wall is down but something’s lost… (Iggy Pop: Louie Louie)

U jednom od svojih prethodnih tekstova, Sector 7, pisao sam o mentalnom konstruisanju postojećeg grada koji još nismo videli, dakle o stvaranju imaginarnog grada pre nego što stvarni imamo u sopstvenom iskustvu. Ovaj tekst bavi se upravo obrnutim fenomenom: grada koji smo poznavali, ali koji je nestao, odnosno toliko se promenio da ga ne poznajemo više.

Ljudi su često skloni da lamentiraju nad stvarima koje su bile a više nisu. Kada se govori o gradovima, neretko se daju apokaliptične dimenzije metaforama nastajanja i nestajanja, kraja i poraza, transformacije u neprepoznatljivo kojom će biti nepovratno izgubljen identitet zamrznut u vremenu. Ono što se pritom često zaboravlja jeste neobična vitalnost gradova, njihova sposobnost da se obnavljaju, da evoluiraju, postaju nešto novo, dobijaju nove kvalitete (gubeći neke od starih). Verovatno nema mnogo boljih primera za ovo u skorašnjoj istoriji od Berlina.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 8 - poslednji deo. U prošlom postu ste mogli pročitati o Jugoslaviji od 1981 do 1992. i o ex-Yu na Evrosongu. Sledi poslednji deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

POVRATAK SRBIJE

Srbija se zajedno sa Crnom Gorom vratila na «Evroviziju» tek 2004. godine nakon dvanaestogodišnjeg izbivanja. Uspeh je odmah stigao. Željko Joksimović je ubedljivo pobedio na srpsko-crnogorskom izboru sa etno melodijom «Lane moje». Pesma je vrlo brzo postala hit u zemlji i u Istanbul je otišla kao jedan od favorita. Pošto se od te godine zbog velikog broja zemlja učesnica uvelo i održavanje polufinala, Željko je morao najpre da prođe kroz njega. Osvojio je prvo mesto ispred ukrajinske predstavnice Ruslane. No u finalu, je došlo do obrnutog rezultata, Ukrajinka je odnela pobedu, a predstavnik Srbije i Crne Gore se našao na drugom mestu. Dobio je doduše poene od strane svih zemalja učesnica, od čega čak sedam «dvanaestica» i sedam «desetki». Joksimović se kasnije predstavio i kao autor najbolje plasirane bosansko-hercegovačke pesme u istoriji «Eurosonga», koju je u Atini 2006. izveo Hari Mata Hari.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 7. U prošlom postu ste mogli pročitati o Jugoslaviji od 1961 do 1976. Sledi sedmi deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

JUGOSLAVIJA 1981-1992

Da su Jugosloveni ozbiljno shvatili povratak na «Eurosong» svedoči i činjenica što su se na nacionalnoj selekciji 1981. u Beogradu pojavili: Maja Odžaklijevska, Slađana Milošević, Dejan Petković, Novi fosili, Srebrna krila... Pobedu je odneo tada izuzetno popularni Bosanac, Seid Memić-Vajta sa kompozicijom «Lejla». Nažalost, on je nastavio neslavnu tradiciju svojih prethodnika plasiravši se u donjem delu tabele. Mršavim rezultatom (14. mesto) se iz Herogejta 1982. vratio trio Aska sa melodijom Aleksandra Sanje Ilića, «Halo, halo».

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 6. U prošlom postu ste mogli pročitati o grupi za istoriju, o čuvenim imenima na festivalu, o najupornijima i onima "nikad više", o proširenjima i odustajanjima. Sledi šesti deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

Jedina istočnoevropska zemlja koja je nastupala na «Evroviziji» od ranih šezdesetih godina je bila Jugoslavija. Svoj prvi nastup Jugosloveni su imali 1961. godine u Kanu a pesma sa kojom su debitovali je delo Jožeta Privseka, na tekst Miroslava Antića, «Neke davne zvezde». Za interpretatora je odabrana Novosađanka Ljiljana Petrović koja je tih godina bila jedno od prvih imena jugoslovenske zabavne muzike. Vrlo dobar nastup je rezultirao sasvim solidnim osmim mestom (u konkurenciji 16 izvodjača), a već sledeće godine Jugoslavija šalje u Luksemburg prvo ime svoje šlager muzike, Lolu Novaković sa «Ne pali svetla u sumrak», jos jednom melodijom Jožeta Privseka. Po mišljenju kritičara «Pesme Evrovizije», ova numera spada među najbolje iz SFRJ na tom takmičenju, a tekst Dragutina Britvića gde se govori o dve cigarete koje dogorevaju u noći, kao aluzija na dvoje ljubavnika, jednim od najkvalitetnijih u istoriji ove smotre. Lola je nastup završila na 4. mestu što će sve do 1983. godine biti i najbolji jugoslovenski plasman.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 5. U prošlom postu ste mogli pročitati o izboru jezika, glasačkom sistemu, o Norveškom putu od trnja do zvezda, o voditeljima. Sledi peti deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

GRUPA ZA ISTORIJU

Upravo na poslednjoj «Pesmi Evrovizije» gde je domaćin bila Miss Boyle pojavila se grupa koja je prodrmala i promenila ovu manifestaciju. Iako je prvi nastup Švedske bio 1958. godine, sve do sredine sedamdesetih ova zemlja nije mogla da se pohvali naročitim rezulatima, ako se izuzme drugo mesto 1966. u Luksemburgu (zemlju je zastupala upravo buduća voditeljka Lill Lindfors), dobijeno pre svega glasovima najbližih suseda: Danaca, Finaca i Norvežana. Na takmičenju u Brajtonu 1974. za najvećeg favorita je važila čuvena italijanska pevačica Gigliola Cinquetti sa melodijom «Si». Međutim četvorka iz Švedske koju su činili: Anni-Frid Lyngstad, Björn Ulveaues, Benny Andersson i Agnetha Fältskog je praktično «oduvala» sve svoje konkurente.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 4. U prošlom postu ste mogli pročitati o izlasku iz "plakara", o politici, tekstovima, uspesima kod kuće. Sledi četvrti deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

IZBOR JEZIKA

Uspeh uglavnom u lokalnoj sredini, može da se tumači i time sto je «Pesma Evrovizije» dugo zabranjivala učesnicima da pevaju na nekom drugom osim na službenom ili regionalnom jeziku zemlje koju su zastupali. U početku nije bilo nikakvih pravila o izboru jezika na kome se kompozicija izvodila, ali, osim u par navrata kada bi se deo pesme izveo na francuskom ili engleskom, sve zemlje su slale melodije na svojim oficijelnim jezicima. Tek su Švedjani 1965. priredili šok kada su na smotri u Napulju izveli svoju kompoziciju isključivo na engleskom. Oko ovoga se digla tolika prašina da od tada pa sve do 1973. države nisu imale slobodu izbora jezika.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 3. U prošlom postu ste mogli pročitati o maleroznom Klifu Ričardu, o četiri pobednice odjednom,svesrdnoj pomoći suseda, o tragičnim sudbinama kao i o Evroviziji van Evrope. Sledi treći deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

IZLAZAK IZ «PLAKARA»

Trijumf Dane Ineternational je toplo pozdravljen i među gay populacijom. Opšte je poznato da «Pesma Evrovizije» ima veliki broj poklonika među homoseksualcima širom Evrope i da su oni među najvatrenijim pristalicama ove smotre. Među brojnim izvođačima od prvih dana «Evrovizije» do danas našao se i određen broj onih koji nisu prikrivali svoje sklonosti. Holanđanin Gerard Joling (Evrovizija '88) je jedan od prvih koji je otvoreno progovorio o svojoj homoseksualnosti.

ili Sve šta treba da znate o Evroviziji 2. U prošlom postu ste mogli pročitati kako je sve počelo, o prvoj velikoj nepravdi, najuspešnijima i najslabijima. Sledi drugi deo teksta Željka Jankova o Evroviziji.

MALEROZNI CLIF RICHARD

Britanci su morali da čekaju punih deset godina od svog prvog nastupa do prve pobede za koju je zaslužna Sandie Shaw pevajući bosonoga 1967. «Puppet on a string». Godinu dana kasnije na takmičenju u Londonu retko ko je sumnjao da neko može Cliffu Richardu, koji je tada važio za najpopularnijeg pop pevača u Britaniji da ugrozi pobedu. Pesma «Congratulations» je nadmoćno trijumfovala na domaćem izboru osvojivši trostruko više glasova nego sve ostale takmičarske melodije zajedno. Ostalo je samo da se to potvrdi na «Evroviziji».