Putuje mi se ....

baš želim da otputujem negde....

Pre neki dan sam bila kod koleginice (bivše) i tako smo malo razgovarale.... Odlučila sam da otputujem sa njima ili bez njih (mojih) .... Ko zna,možda u putu upoznam nekoga,a možda i ne... Nije ni važno.... Idem svojoj kući i kad pomislim koliko se akam po Beogradu u prevozu - dva sata je šala.... 

Ne znam kako drugi ljudi,ali ja kad putujem volim da stignem brzo.... To stani kreni - pogotovo kod Sajma ili ka Novom Beogradu me jako jako nervira.... Pre neki dan sam gledala u kolonu vozila u Kneza Miloša ulici.... I zahvaljivala Bogu što nisam položila vozački,jer bi popizdela.... Autobusi su mogli da prođu - jer imaju svoju traku,a da sam bila u kolima mogla bi provesti pola sata u gužvi i svakako bi zakasnila.... 

Ne volim da kasnim... Kada kasnim zbog sebe same - onda priznajem i onda nema šta da mi bude krivo - jer znam da sam ja kriva,ali kada kasnim zato što je neki ludak zakrčio saobraćaj pola sata - pa da ga čovek prebije...

Možda vožnja i nije za mene.... Možda je dobro što nemam dozvolu.... Ozbiljno sada to mislim....  

Bar vozača oko mene ima... Ceo život sam sa njima....