Candy Dulfer na Nišville festivalu

Evo šta su Candy i njeni prijatelji noćas uradili.

Prvo su nam pokazali da su majstori nad majstorima na svojim instrumentima, potpuno uigrani i da su pitanja tipa „A jel ona zna i da svira ili samo dobro izgleda?" besmislena. Uz put su nam stavili do znanja da su šoumeni kojima je jasno da je za muzički nastup uživo vizuelno važno koliko i zvučno.
Onda su zajahali talas emocija i dali ruku publici da se popne na njega. Sufovali smo kroz zvezdanu nišku noć opijeni magičnim prahom koji su Candy i ekipa posipali po nama. Kako je noć odmicala i sami smo polako od zbunjenih posmatrača postajali mađioničari koji su primljene pozitivne vibracije vraćali na scenu hiljadu puta multiplicirane.
Otrcane aluzije koje povezuju reči sax i sex dobile su smisao. Candy je pred nekoliko hiljada voajera vodila ljubav sa svakim članom svog pratećeg benda. Bilo je tu za svakoga po nešto - od tananih tinejdžerskih razmena prvih dodira sa sjajnim trubačem (Jan van Duikeren) do ekstatičnog hard-core razvaljivanja na kraju sa bubnjarom (Joost Kroon).

Eto tako je bilo, a ovo dalje su tehničke sitnice koje možete i da preskočite.

Pesme sa novog albuma „Funked Up & Chilled Out" je izvodila uživo dosta drugačije nego što su snimljene u studiju, pogotovu one sa bržeg, „funked up" CD-a. U „My Funk" mi je nedostajalo više „repovanja" a savršenu studijsku produkciju „First In Line" bend nije mogao da reprodukuje uživo. „Chilled Out" deo je uživo zvučao i bolje nego na albumu („Still I Love You").
U „Pick Up the Pieces" je odradila štos koji uvek radi - zaustavljanje pesme na pola, pa onda „prozivanje" jednog po jednog muzičara... bas ostavi za kraj, uz „nešto mi nedostaje" gunđanje... tu se vidi šta bas znači za fank.
Mogu da mislim koliko joj je „Lily Was Here" na vrh glave, ali je muzički dijalog razgovor nje i gitariste uneo nove elemente kojih nije bilo u varijanti sa Dave Stewart-om.
Iako su svi muzičari iz benda sjajni, posebno su me impresionirali:
Chance Howard, ogromni crnac za klavijaturama - jede živu decu. Bez njega ovakav nastup ne bi bio moguć.
Leona Philippo, pevačica - i po glasu i po stasu kompatabilna za Candy. Arhetip crnkinje iz vremena pre nego što su poželele da liče na plauše.