B92 Blog

     Nemam pojma šta znači njen nik - karalejla.superbljuh, ali znam da piše muški (nema veze sa muškim i ženskim pismom!) i da joj je avatar savršen!

     Pročitajte Mišićnu masu i ostale blogove.

     Uživajte!

Moj omiljeni bloger Bojan Ljubomir Jugović i jedan od njegovih b(l)ogovskih eksperimenata.

Otkrijte i druge. Jedan je BOBO!

      Rešim ja pre neki dan da pročitam novine. I imam šta da vidim - Dodir novca može da ublaži bol! U Kini naučnici vršili istraživanje na studentima (rečeno im je da će testirati osetljivost njihovih prstiju). Dakle, jednoj grupi su dali svežanj novčanica da ih prebroje, a drugoj obične bele papiriće. Posle su im rekli da stave prste u činiju vruće vode i opišu koliko im je bilo neprijatno. I pajz sad - oni koji su brojali novčanice izjavili su da im voda nije bila mnogo vruća, a oni sa papirićima se ošurili! Naučnici tu izvukoše zaključak da novac može biti sredstvo za ublažavanje bola, smirenje napetosti, zamena za ljubav...Odmah mi se u glavi stvorila slika oznojenog trubača kome lepe novčanicu na čelo, a koji uzvikuje - Izgleda šašavo, ali mene glava više ne boli!
      Lako je meni da se sprdam sa naukom kad o njoj nemam pojma, ali reših da preispitam svoj stav prema novcu. Jbt, pa ja uopšte nemam stav. Valjda zato ni novaca nikad nemam dovoljno. Prvo, ceo život živim u Srbiji, a tu

    Petar Surla je rodjen 1979. godine i njegova struka je marketing. On i moj muž su se nekim čudom pronašli u raljama liberalnog kapitalizma, gde su obojica glumili poslovne ljude. Ali, kako istina kad tad izadje na videlo, tako je Cvexkeks ubrzo shvatio da Petar ima mračni predmet želja - fotografiju. I to ne bilo kakvu, već railway photograpy! Dakle, on je jedan od onih...Zaljubljenik u vozove, pruge i daljine...Evo šta o njemu kaže Google: Petar has participated in many tematic rail-photography exibitions, has wone several prizes in Serbia and abbroad and his photographs were published in french magazine PHOTO. Curentlly, he lives in Belgrade, Serbia. Moja reakcija je bila - Pa dobro, niko nije savršen. Važno da je on dobar čovek i dobar radnik:)
     Sve dok nisam odgledala Petrov film A whistle of the midnight train - ..a story of a guy who cannot sleep unless h

      Danas smo vodili decu na Kališ. I ona nam održala lekciju o političkoj korektnosti, inkluziji i prijateljstvu. A mislim da su čuli samo za poslednju reč.
      Aleksa je dečak sa autizmom, kad smo zajedno verbalno komunicira samo sa mamom (pojedinačne reči, eventualno prosta rečenica) i često naglas izgovara reči na engleskom. Reaguje samo na njen glas i neverovatno je poslušan. Kada mu Nataša kaže da stane, on se ukopa u mestu. Obožava da ga mama mazi i ljubi i na njenu sugestiju nam uvek kaže ćao kad se sretnemo. Ne gleda nas u oči, ne odgovara na naša pitanja, igra se sam, ne viče i često se stidljivo smeši. Obično izgleda nezainteresovano da se druži sa Ognjenom i Nadjom. Prvo, ona je starija, krupnija i devojčica, a Ogi je mali i iritirajuće pričljiv.
      Nadja i Ognjen su deca bez autizma i Aleksa je prvi koga su upoznali da se tako ponaša. Ona je bila radoznala da sazna

      Izmišljena

      Nismo već dugo bili zajedno, tj. odavno smo već bili bivši. I svako je bio u nekoj novoj priči. Pomalo iz navike, a pomalo iz inata još uvek smo povremeno spremali jedno drugom ručak. Gledali bismo se preko one hrane i mislili zašto koj' moj nastavljamo ovu igru mačke i miša. Sujeta? Kukavičluk? Prijateljstvo nije sigurno. Prijatelji ne drhte kada jedno drugom dodaju nož.
      Kako bilo da bilo, nađosmo se u samoposluzi da kupimo potrebne namirnice. Bilo je neko grozno toplo beogradsko leto, prodavnica minijaturna i bez klime, haljina mi se lepila za kožu, vazduh težak i mirisaše na vanilu. Stojim ispred delikatesa i naručujem 200 g praške šunke i isto toliko kačkavalja i onda shvatam da on stoji tik iza mene i ćuti. Vruće mi je od mirisa vanile, zujanja mašine za sečenje, leta, osećam kapljicu znoja kako mi klizi niz vrat. A, u stvari, najviše osećam toplotu koja izbija iz njegovog tela i onako poznato počinje da me prži. Peče. E, nećeš, vala, opet to da mi radiš! Po