Arhitektura i gradjevinarstvo, Calatrava...

... iliti tako blizu, a tako daleko
... iliti rivalstvo koje traje odavno
... iliti vreme je za blog o necemu sto studiram

Gotovo da nema coveka koji nije cuo za rivalstvo izmedju inzinjera arhitekture i gradjevine, iliti od miloste gradjevinaca i arhitekata. Jer, svi bi zeleli da grade sami, a to manje vise ne moze. Manje vise zato sto gradevinci mogu do odredjenog broja kvadrata i bez arhitekte, i to je u principu jedna malo veca kuca, dok arhitekte ne mogu nista da grade bez gradjevinaca.
Ukoliko neko bas zeli sve da gradi sam, moze da se ugleda na jednog slavnog spanskog arhitektu po imenu Santiago Calatrava, pa da zavrsi oba fakulteta.

Santiago Calatrava je rođen 28. jula 1951. godine u Valenciji, Španija.Studirao je arhitekturu na "Escuela Tecnica Superior de Arquitectura de Valencia" i zavrsio post-diplomski kurs iz Urbanizma, a pohadjao je i Umetnicku skolu u Valensiji. Po zavrsetku studija 1975. godine upisao se na Svajcarski federalni institut za tehnologiju (ETH) u Cirihu gde je studirao gradjevinu. Doktorirao na "Department of Architecture ETH Zurich" na temu Savijanje prostornih ramova. Bio je asistent na Institutu za gradjevinsku statiku i konstrukcije i na Institutu za aerodinamiku i lake konstrukcije na ETH u Cirihu, gde najpre i pokazuje svoje arhitektonske i gradjevinske vestine.
Od raznih arhitekata i stilova na Calatravu je najvise uticao rad Le Corbusier-a. ''Calatravin jedinstven i kreativan stil povezuje jasan arhitektonsko vizuelni stil koji harmonicno deluje sa cvrstim principima inzinjeringa. Njegov rad cesto rezultira u formama i strukturama koje se mogu naci u prirodi te se mogu definisati kao antropomorfne. Njegov rad je podigao standarde mnogim inzinjerima i projektantima mostova. Calatrava je dizajnirao veliki broj stanica za vozove koji su odisali bistrim, otvorenim i funkcionalnim prostorima.''
Projekti u kojima je Calatrava ucestvovao, po godinama, a koje sam uspeo da nadjem na netu su:
1983-1984, Робна кућа Јакем Штел (Jakem Steel Warehouse), Мунхвилен, Швајцарска
1983-1985, Робна кућа Ернштинг (Ernsting Warehouse), Кесфелд, Немачка
1983-1988, Средња школа у Волену, Швајцарска
1983-1990, Железничка станица Штаделхофен, Цирих, Швајцарска
1983-1989, Lucerne Station Hall, Луцерн, Швајцарска
1984-1987, Bac de Roda Bridge, Барселона, Шпанија
1984-1988, Barenmatte Community Center, Сур, Швајцарска
1986-1987, Позориште Табуретли (Tabourettli Theater), Базел, Швајцарска
1987-1992, Пословни центар Брукфилд (Brookfield Place), Торонто, Канада
1989-1994, Железничка станица, Лион, Француска
1992, Мост Аламиљо (Puente del Alamillo), Севиља, Шпанија
1992, Мост Луситанија (Puente de Lusitania), Мерида, Шпанија
1992, Montjuic Communications Tower at the Olympic Ring, Барселона, Шпанија
1992, Светски сајам, Севиља, Шпанија
1994-1997, Пешачки Бели мост (Campo Volantin), Билбао, Шпанија
1996, Град уметности и науке (Ciutat de les Arts i les Ciències), Валенсија, Шпанија
1998, Железничка станица „Оријентал" (Estação do Oriente или Gare do Oriente), Лисабон, Португал
1998, Мост жена (Puente de la Mujer), Буенос Ајрес, Аргентина
2000, Нови терминал на аредрому Билбао, Шанија
2001, Музеј уметности (Milwaukee Art Museum), Милвоки, Висконсин, САД
2003, Мост Џејмс Џојс (James Joyce Bridge), Даблин, Ирска
2003, Auditorio de Tenerife, Санта Круз, Канарска острва
2004, Обнова Олимпијског стадиона, Атина, Грчка
2004, Sundial Bridge, Рединг, Калифорнија, САД
2004, Мостови Харп, Ситерн и Лут (Harp, Cittern, Lute), Харлемернер, Холандија
2004, Обнова билблиотеке Универзитета у Цириху, Швајцарска
2005, Мост који повезује робну кућу „Овнат" и Медицински центар „Рабин", Петах Тиква, Израел
2005, Трнинг Торсо (Turning Torso), Малме, Шведска
2007, Три моста на аутопуту A1 и железници TAV, Ређо Емилија, Италија
A evo i nekih slicica i malo detalja o nekim gradjevinama, cisto da vidite kako to sve super izgleda, i zasto sam bas izabrao Calatravu...
Meni je definitivno najomiljenijii njegov projekat Grad umetnosti i nauke u Valensiji, koji predstavlja centralno mesto svih kulturnih desavanja u ovom gradu. Projektovanje Grada umetnosti i nauke, koji je u vlasnistvu Autonomne pokrajine Valensija, zapoceto je u julu 1996. Glavni arhitekta bio je Santjago Kalatrava. On je inspiraciju nalazio u obliku ljudskog tela. "Grad" je za javnost otvoren 16. aprila 1998. godine. U gradu se nalaze galerije, botanicka basta, pozorista, najpoznatiji planetarijum na svetu, muzej okeanografije...

Ono sto tek treba da bude izgradjeno i privlaci dosta paznje je i Chicago Spire.
Smestena na Uscu reke Cikago u jezero Micigen, zgrada od 610 metara, sa uvojima od prizemlja do vrha (znatno vecim nego kod takodje Kalatravinog projekta "Turning torso" u Svedskoj) imace luksuznih 1.200 apartmana. Chicago Spire je ostvarenje Kalatravine vizije o modernoj i tehnoloski naprednoj gradjevini za stanovanje. Medju brojnim neobicnim karakteristikama, zgrada ce imati cetvorospratni prozracni lobi, jedinstveni pogled iz svakog od 1.200 apartmana, parking za 1,350 vozila na sest spratova ispod zemlje, kao i pola hektara parka. Svaki sprat bice rotiran za vise od dva stepena od prethodnog, sa ukupnom rotacijom od podnozja do vrha od 360 stepeni. Zgrada ce, shodno svom neobicnom izgledu, imati i nekoliko incenjerskih inovacija, sto je inace Calatravi i svojstveno, kao sto je najduze liftovsko okno, celični okvir i betonsko jezgro. Osim toga, u skladu sa sve prisutnijim standardima o odrzivom razvoju, neboder ce moci da "odgovori" zlatnim standardima americkog normiranja (LEED certification - Leadership in Energy and Environmental Design), sto podrazumeva da ce, između ostalog, kisnica biti koriscena za odrzavanje zelenih povrsina, voda iz reke ce posluzti za klimatizaciju, a specijalno staklo ce stiti ptice selice.

Covek je apsolutno fantastican, i svaka mu cast.