Anarhija, Levica, Zeleni, antiglobalizam

Posle isprobanih sistema vladavine, posle dokaza da ni jedan postojeći sistem ne ublažava izvornu nepravdu, nepravdu slučajnog rođenja (accident of birth) kada je tvoj život umnogome unapred određen samom činjenicom gde si rođen, posle svega što nam je politika donela u Srbiji, najlakše je reći da sve ide do đavola i da treba da vlada anarhija. Da, najlakše je. S tim da termin anarhija ne znači bezvlašće, rušenje, nedostatak pravila i zakona. Logična je pojava anarhističkih pokreta u državi koja je sveprisutna u svakoj pori života njenih građana, a koja ne nudi zaštitu ni od čega, ne brani ni jedno pravo, a opet, namete ubira vrlo efikasno, zakone primenjuje vrlo rigorozno i to nad jedinkama, nad slabim, dok veliki, jaki, bogati, naoružani - bivaju zaštićeni, čak su deo države. Ovde, gde nacisti marširaju slobodno, gde imamo razne obraze, gde je i crkva deo države i neguje paralelnu vlast/državu/policiju/gardu/kulturu gde radnici nemaju nikakva prava, a kvazi sindikali služe da smire strasti, gde je nepravda pravda, a pravda nepravda, najveći problem je što postoji anarhista. E, nije. Što se mene tiče postoje tri srodna svetska pokreta; tri filozofije koja bi voleo da vidim u jednom i koja, po mom mišljenju, moraju da obeleže budućnost političke, socijalne, filozofske svesti ljudi.

Anarhizam - ne kao anarhija, nego kao TEŽNJA da se smanji prisustvo države, vlasti, militantnih instrumenata kontrole (policija i vojska), nameta (poreza) u životu običnog čoveka. Ne, ne vidim da ćemo postati komune koje će vladati narodom, ne, ne vidim da će vladati anarhija na ulicama država, to je legitimna težnja za deregulaciju života.

Levica - ne kao komunizam, socijalizam, starog državnog tipa, nego moderna a uvek prisutna TEŽNJA ljudi za socijalnom pravdom - da bogati ne postaju još bogatiji, da sve manji broj bogatih ljudi drži sve više bogatstva a da je sve više siromašnih - nemoćnih. Težnja da se smanji izvorna nepravda - gde si rođen, takva ti sudbina.

Zeleni - sva socijalna rešenja, sva izvorna nepravda i sva društvena uređenja su besmislena ako ćemo planetu i naše neposredno životno okruženje da uništimo. Zaštita čovekove sredine je najveći dokaz da brinemo za sebe i svoje naraštaje.

Zovimo ovo anti-globalizmom, zovimo to kako hoćemo, ali niko ne sme da poriče da su ove težnje vrlo moralne i ispravne. Recimo da se Anarhija ne zove tako nego Težnja ka državnoj deregulaciji i povećanje sloboda građana, da se Levica ne zove Komunizam nego Težnja ka pravednijem društvu? Dodajmo još brigu o životnoj sredini i imamo 3 vrlo ispravne i normalne težnje. Ja tako posmatram anti-globalizam, anarhizam i zaštitu čovekove sredine - ukratko. :)