Hitler na farmi (kulturni metak)

Tvorci rijalitija, "naivno", tvrde da je njihov proizvod samo zabava. Da li je to baš toliko naivno? Pa nije, naravno. Radi se o dobro osmišljenom trojanskom konju. Televizija osim što povlađuje ukusu publike veoma snažno utiče i na kreiranje potreba, mišljenja i morala svojih gledaoca. Ovo što nam se danas dešava sa veličanjem kiča i estradizacijom intime je kulturni metak, koji će da nas pogodi nekad u budućnosti. Tada neće biti nemoralno biti vulgaran, prost i opscen. Biće normalno ponižavati ili biti ponižen zarad popularnosi, para ili nečijeg zadovoljstva.

Pored vesti iz kulture, sporta, politike i sveta u mnogim novinama se pojavila i nova rublika "Šta je bilo sinoć na farmi" i "ko je koga na velikom bratu". Mediji bruje o rekordnoj gledanosti raznih rijaliti programa. Potpuno anonimni ili super slavni učesnici realnih programa preko noći dobijaju slojeve i slojeve nove popularnosti ulazeći nam u živote kao da su nam najmiliji.

Kad sam bio mali gledao sam kockicu i naučio kako se pravi sladoled, pa sam gledao opstanak i saznao kako tigrovi love, pa sam od Žak Kustoa lično naučio par tajni podvodnog sveta. Naučio sam i par pesmica Jove Zmaja, kako se pravi praskavi gas, koliko je dugačak kineski zid... Ma svašta nešto sam naučio i saznao preko malih prijemnika TV ekrana.

Danas klinci pažljivo prate da li će maloumni da siluje odvratnog, koga će da plegira lokalna pevaljka (bilo podgojena bilo plastična) i ko će da sroči dužu psovku uz spominjanje celog familijarnog stabla. Imam utisak kao da se za rijaliti progreme biraju učesnici kojima je lako sugerisati da budu degutantni zarad gledanosti.

Primer? Odma dođe!

Ugledni pregaoc veoma gledanog TV rijalitija pre par dana koristi svoj medijski bunker da se kao pedagog obrati mlađoj populaciji koja nije u krevetu nakon crtanog filma "Sva deca koja ne spavaju mogu da mi puše kurac". Mislim da je time pređena i zadnja linija neukusa.

Ogromna gledanost rijaliti programa i velika kontaverza uz podelu na one koji ih gledaju i one koji ih mrze je značajan fenomen današnjice koji zaslužuje ozbiljnu analizu i oprez. Pritisak kamera i milionskog auditorijama, koji voajeriše iz mraka svojih soba, sistem eliminacije i skromno domaće vaspitanje deluju na psihu realnih ukućana. Atmosfera prenaglašenih reakcija, vulganosti i mazanje sopstvenog lica govnima da bi ih publika zapazila, veoma uspešno potire dobre u korist loših osobina. Kao ono kada baka čisti orahe i lomi jaja spremajući tortu. Samo u rijaliti slučaju, u tu njihovu tortu ili pitu, umesto oraha i drugih lepih materijala se guraju ljuspe od oraha i izvesne braon tvari, zavisno od fekalnog potencijala učesnika i organizatora rijalitija. Time se oglušavaju o šesti Njutnov zakon "od govneta pita ne biva".

Tvorci rijalitija, "naivno", tvrde da je njihov proizvod samo zabava. Da li je to baš toliko naivno? Pa nije, naravno. Radi se o dobro osmišljenom trojanskom konju. Televizija osim što povlađuje ukusu publike veoma snažno utiče i na kreiranje potreba, mišljenja i morala svojih gledaoca. Ovo što nam se danas dešava sa veličanjem kiča i estradizacijom intime je kulturni metak, koji će da nas pogodi nekad u budućnosti. Tada neće biti nemoralno biti vulgaran, prost i opscen. Biće normalno ponižavati ili biti ponižen zarad popularnosi, para ili nečijeg zadovoljstva.

Za kraj, da ne bude da vam prećutkujem, istorijski gledano otac savremenih rijalitija je poznati slikar i humanista iz Austrije Adolf Hitler. Planovi za rijaliti "narodnu" TV mrežu, koje su našli saveznički vojnici u oslobođenom Berlinu, su bili koncipirani oko emisije "Porodična hronika: veče uz Hansa i Geli" u kojoj bi gledaoci pratili svakodnevni život mladog arijevskog bračnog para. Pi-ar menadžer poznatog humaniste, Jozef Gebels, je dao svoj doprinos pomenutom konceptu mudrim zaključkom: "Prednost vizualne informacije nad onom auditivnom jest u tome što druga postaje vizualna jedino uz pomoć individualne matše, koja se ne da kontrolirati."

Poznati poljski sociolog je odavno konstatovao "Ko kontroliše kulturu jednog naroda on vlada njime".

 

Autor: Strongman

Izvor: Kurir