Paganske priče o današnjem danu

gordanac

spadalo92

Eh, da je ona iz Nova Sada (kao što nije) ne bi so tim imala problema
voila:

Sotim se piše zajedno. Bar se tako izgovara kol'ko ja poznajem lalinsku gramatiku.

Potpuno ispravna opaska, zahvaljujem na ukazivanju na grešku!
Reči su inače iz dijaloga ovog tipa:
- A sočim ćeš...
- Pa, sotim ću...
(ima i forma "sučim", pa kao odgovor može i "sutim" i "sotim" )

Jedna od reči koja se (uz razne ostale i druKče)) može naći u knjizi za Panonce - početnike "Teraj kera, lutko moja bela"



Dopunjeno izdanje „Vojvođanskog rečnika”

"Malo je danas vrednih i kvalitetnih naslova čija izdanja izdavači ponavljaju na zahtev čitalaca. Jedan od takvih je “Teraj kera lutko moja bela- vojvođanski rečnik” Sonje Bajandićeve Jovanović.

Juče je direktor DOO “Dnevnika- novine i časopisi” Milan Nešić sa autorkom potpisao ugovor o trećem, dopunjenom izdanju, koje će se pojaviti već tokom januara nove godine, sa blizu tri stotine novih termina.
Vojvođanski rečnik je namenjen panoncima-početnicima, a takvih uvek ima, kaže Sonja Bajandićeva Jovanović, novinarka i spisateljica. Ona je sabrala oko tri hiljade lokalizama i davala im zabavna, a ne stručna tumačenja. Osnovni kvalitet knjige “Teraj kera lutko moja bela”je to što u dobroj meri čuva od zaborava život i običaje stare Vojvodine.
- Ospravljajući i dopravljajući napisano, zapazila sam da je veliki broj reči i izraza ilustrovan stihovima bećaraca i šalajki, objasnila je autorka. Zato mi se učinilo najlogičnijim da naslov potražim upravo tu, u vojvođanskim narodnim pesmama.
U predgovoru prvom izdanju iz 1999. godine, Milutin Ž. Pavlov je ovu knjigu nazvao rečnikom lingvalnog veza panonske firange. ""

Ja bih jedan trol. Pa mogu i ja jednom, vala! Dakle, pišeš veoma zanimljive postove. Onako, baš lepo, "čovečanski", hehe! Zadovoljstvo je čitati ih. Ali kad sedneš na predsedničko mesto u Skupštini, postaješ potpuno drugačija osoba. Ja mislim da te oni poslanici koje tako lepo muštraš, noću sanjaju kako govoriš: "Poslovnik nije povređen". Da se razumemo, nisam ja ni za ni protiv, naprotiv... hm... Ali bre, k'o da gledam Doktor Džekil i mister Hajd.

Da se razumemo, nisam ja ni za ni protiv, naprotiv... hm... Ali bre, k'o da gledam Doktor Džekil i mister Hajd.

Zabava je zabava a bizniso je bizniso

gordanac

spadalo92:
Ja bih jedan trol. Pa mogu i ja jednom, vala! Dakle, pišeš veoma zanimljive postove. Onako, baš lepo, "čovečanski", hehe! Zadovoljstvo je čitati ih. Ali kad sedneš na predsedničko mesto u Skupštini, postaješ potpuno drugačija osoba. Ja mislim da te oni poslanici koje tako lepo muštraš, noću sanjaju kako govoriš: "Poslovnik nije povređen". Da se razumemo, nisam ja ni za ni protiv, naprotiv... hm... Ali bre, k'o da gledam Doktor Džekil i mister Hajd.

:))))
Jedan troll?
Može!
(za ovde ili za poneti? )

Ne verujem da me iko sanja, a "red je red i sve po zakonu...", ili "pos`o je pos`o", sve negde piše kako treba da se radi i - to je to.
Ako ti izgleda kao "Dr Jekyll and Mr Hyde" to bi značilo da bar jednu od stvari koje radim - radim dobro (valjda je jedan od njih dobrica, a drugi zlica), a bilo bi mi drago da se ta ocena odnosi na skupštinski posao.

Ma radiš ti oba posla super. Ja sam inače žestoki legalista. K'o da sam član DSS-e (majke mi, nisam!), hihihi! Sve po zakonu, pa kud puklo. Inače, nisam baš srećno odabrao primer. Da si kao "Dr Jekyll and Mr Hyde" značilo bi da si dvostruka ličnost, šizofreničarka, što naravno nije tačno.

da dopunim trol
jedno fizičarsko pitanje
DS je socijaldemokratska stranka i zalaže se za preraspodelu dohotka
ono što mene zanima čisto fizikalno. nije li to povečanje entropije, i kako može doć do povećanja reda i napretka ( na kraju krajeva i veće potencijalnosti sistema) ako se zalažete za povećanje enropije . jel je verovanje u 2ZT
točka infleksije"Dr Jekyll and Mr Hyde "funkcije

a ova "šarena bašta interneta" pruža svima neverovatne mogućnosti komunikacije i to od interneta ja najvolijem

Pa ono jes'. Kada bih ja mogao da uđem u Skupštinu, priđem do predsedavajućeg (tebe) i kažem ti: "Ej, dobar ti onaj post. Onaj "freeconstantinople" mnogo davi. Ali dobro si mu odgovorila". Nikad. Ovako na blogu mogu, jel' de?

entropija ne važi za žive organizme (žive sisteme), živi organizmi mogu opstajati samo uz

Pa ja nisam govorio o čeljadi, nego o njihovim novcima,
šta su subvencije gubitašima ako ne preraspodela , na kraju krajeva može se uzet samo onom ko stvara novu vrednost bez gubitka.
Banalna primer je čuvanje radnih mesta u Zastavi , subvencioniranjem radnika i ogromnim nametima na uvezena vozila (što je oblik redistribucije dohotka) rezultat su "haos" vozila na ulicama

socijaldemokratija je konkurencija, slobodno tržište, solidarnost i socijalna pravda i ni malo ne liči na "redistribuciju"

bold v.s italic kako bez redistribucije

freeconstantinople

entropija ne važi za žive organizme (žive sisteme), živi organizmi mogu opstajati samo uz

Pa ja nisam govorio o čeljadi, nego o njihovim novcima,
šta su subvencije gubitašima ako ne preraspodela , na kraju krajeva može se uzet samo onom ko stvara novu vrednost bez gubitka.
Banalna primer je čuvanje radnih mesta u Zastavi , subvencioniranjem radnika i ogromnim nametima na uvezena vozila (što je oblik redistribucije dohotka) rezultat su "haos" vozila na ulicama

socijaldemokratija je konkurencija, slobodno tržište, solidarnost i socijalna pravda i ni malo ne liči na "redistribuciju"

bold v.s italic kako bez redistribucije

Ja bih molio, kada već vlasnica posta neće, da se vratimo na temu. Toliko toga novog sam naučio iz ovog posta i komentara koje su pametni ljudi ostavljali. Goco, predlažem ti da otvoriš novi post sa temom koju si načela:

2. socijaldemokratija NIJE nikakva "preraspodela" dphotka, to je izraz koji se može koristiti za jednopartijske sisteme - redistribucija dohotka )ili dobiti), kao potpuno neproduktivan proces, socijaldemokratija je konkurencija, slobodno tržište, solidarnost i socijalna pravda i ni malo ne liči na "redistribuciju" odnosno "preraspodelu" dohotka.

Pitanje se ustvari (i verovatno) odnosi na strukturu budžeta, fiskalnu odgovornost i javne finanasije, kao i na deo ekonomije u kojem još uvek (i na žalost) država "pokušava da zarađuje", a to je sasvim druga priča.

Ne verujem da mogu uspeti da uradim najvažniju stvar - da ljudi jasno vide da se radi o temama koje NE ZAVISE od stranačkih dopadanja

Ovo mi se posebno sviđa.Verujem da ćeš uspeti. 'ajde, kreni!

gordanac

spadalo92:
Ja bih jedan trol. Pa mogu i ja jednom, vala! Dakle, pišeš veoma zanimljive postove. Onako, baš lepo, "čovečanski", hehe! Zadovoljstvo je čitati ih. Ali kad sedneš na predsedničko mesto u Skupštini, postaješ potpuno drugačija osoba. Ja mislim da te oni poslanici koje tako lepo muštraš, noću sanjaju kako govoriš: "Poslovnik nije povređen". Da se razumemo, nisam ja ni za ni protiv, naprotiv... hm... Ali bre, k'o da gledam Doktor Džekil i mister Hajd.

:))))
Jedan troll?
Može!
(za ovde ili za poneti? )

Ne verujem da me iko sanja, a "red je red i sve po zakonu...", ili "pos`o je pos`o", sve negde piše kako treba da se radi i - to je to.
Ako ti izgleda kao "Dr Jekyll and Mr Hyde" to bi značilo da bar jednu od stvari koje radim - radim dobro (valjda je jedan od njih dobrica, a drugi zlica), a bilo bi mi drago da se ta ocena odnosi na skupštinski posao.

Moram da ti kazem da moj Zmu ima definiciju tvog vodjenja Skupstine koja glasi "Iskusna mama".

Proistekla je iz opaske nekog od naseg podmlatka koji je, onomad, prokomentarisao (dok sam ja sa zanimanjem pratila dogadjanja na ekranu), da si doticnog 'nestasnog' poslanika nagradila istim pogledom koji ja imam kad neko od njih pokusava da mi 'prodaje maglu'.

Pa ti sad vidi...

A inace, rekoh to i ranije, skidam ti kapu na strpljenju!

Redistribucija je nekontrolisan proces, obično se vezuje za jednopartijske sisteme i komandne ekonomije i - pokazao se potpuno neuspešnim.

moram se ne složiti sa ovim jer na primer

- 37% budžeta odlazi na penzije

ovo je redistribucija
svaka socijalna politika je redistribucija
(i ne kažem da je ona loša - nikako)

i da

Čini mi se neproduktivnim praviti na ovom blogu postove s takvim temama,

opet se ne slažem. tema jeste magla za ogroman broj ljudi (čak i za dobar broj onih koji se profesionalno bave time) ali je jako, jako, jako značajna i svaki vid približavanja je produktivan (drugo je pitanej koliko bi a tebe bilo naporno - zbog uloge u kojoj se nalaziš - ne smatraj ovo pritiskom da se temom baviš - samo zahvalnošću ako rešiš da joj se posvetiš i ovde)

ne smatraj ovo pritiskom da se temom baviš - samo zahvalnošću ako rešiš da joj se posvetiš i ovde

+1, što bi se reklo u ovim krajevima

A ovo:
svaka socijalna politika je redistribucija

nije tačno.

jeste. po definiciji

Redistribution of wealth is the transfer of income, wealth or property from some individuals to others caused by a social mechanism "such as tax laws, monetary policies, or tort law".

čini mi se da imamo slično mišljenje uz upotrebu različitih definicija. ja ne govorim o "nekontrolisanoj" redistribuciji (kod nas najčešće iskazivana uz nekontrolisano/netransparentno/...diskreciono subvencionisanje)

redistribucija sama po sebi nije ni loša ni dobra. može imati humane motive (čuj - može - u principu i ima). oni koji nemaju dobiju ono što nisu zaradili jer drušvo vodi računa o svojim slabijima. može imati i "skrivene motive". fiktivno zapošljavanje i niska produktivnost pokrivena nekontrolisanim/netransparentnim/...diskrecionim subvencionisanjem. to je onda "loša socijalna politika". može postojati i ekonomska logika - može biti jeftinije redistribuirati dobra ka socijalno ugroženoj kategoriji nego "plaćati posledice" (jeftinije je na primer uložiti novac u zdravstvenu preventivu nego snositi troškove lečenaj "zapuštenog" stanovništva)...

Penzije MORAJU iz budžeta, jer su fondovi potrošeni

nesporno. zato i "37% penzija iz budžeta" jesu socijalna politika (čime i penzije na žalost postaju socijalna kategorija a u principu ne bi trebale da budu - bar ne svima). "problem" penzija leži u prošlosti - pitanje je rešenja - tj do kakvog rešenja i kako stići?

...

poreskim reformama

kojim?
(retoričko je pitanje - čekam blog - čini mi se da smo dovoljno uticali na "kreiranju verovatnoće" da se taj i takav blog i desi)

od mene možda i izađe nešto na sličnu temu (periferija nekog projekta u kojem sam učestvovao može dobro doći kao potka - videću)

Ej Čubaka!
Nisam ti poželela "sve po najboljem spisku" za 2011!
Srećno ti, zdravo i živo bilo sve po kući u svim krajevima

Sve najbolje i tebi i tvojima, Goco.

"Otkrih" jutros (rupu na saksiji) onaj drugi blog (womenforfuture) pa sam gledao šta tamo ima (a ima ponešto preko ovoga ovde, koliko vidim)

" Božić kao svetovni praznik se u našem kraju slavio slično svuda i na selo i u gradu.
Na badnje veče kod nas -u moje rodno selo Predanča-a i u selo Kruševica, kao i u ostalim selima brdsko planinskog dela Vlasotinca-negde pedesetih godina 20. veka nekako spremalo se ovako:
-se omese ’lebovi: polje, krave, svinje, kokoške, kuća, lozje, gumno, bačva i orašnjak (to je banica-ispeču se kore i naprsku se sa orasi i sa vodom)
-pa se iznese u belu mušku košulju sa bosiljkom i ženkom.
Domaćin ide predveče i odseče badnjak(cerovo drvo mlado).
Badnjak drvo se iseče na komade, pa se unosi uveče u kuću sa slamom i badnjakom. Domaćin čukajući na vrata-ulazi u kuću i viče:
“Ej mečka odnese orašnjak, dobro veče, došla nova godina, sas jaretinka, sas pračetinka, steletinka,sas dečica ( sve se izgovara što im je milo u kući)-a članovi porodice u kući izvlače slamu i izgovaraju:“me... kuji...mu...be..“-bleju, rikaju, piskaju:piju, piju...
To je bilo 60. godina 20. veka, a kasnije se uveče seko badnjak(mlada cerovina)
-tri puta udarilo sekirom, pila rakija za blagoslov, tako da je drvo padalo u pravcu izgrevanja sunca. Badnjak se unosio unutra, sa malim zavežljajem slame, uz lupanje vrata onoga ko unosi badnjak(domaćin kuće) i radosnim rečima:“dobro veče,nosim vam badnjak u kuću, unosim vam radost u kuću, stiže mladi Bog.
Sa slamom domaćin ide po kuću i vika :„kvak, kvak...“ -a deca idu po njega i viku:“piju,piju..“-oponašajući kvočku sa pilićima.
Sve što se spremi za badnje veče se stavlja na sto na kome domaćin zapali sveću uz ritual. Više se badnje veče nije slavilo na slamu u kuću.
- Tada domaćin izgovara:“rodio se mladi Bog“-a članovi kuće odgovaraju-„ zaista se rodio“.
Od badnjaka isečenog na komadiće prave se krstevi, koji se prave sa belom vunom i sa crven (alen) konac i na treći dan Božića (Stevandovdan) se stavljaju po njive, na stoku i na kuću. Naravno pre toga se badnjak stavlja da sagori u oganja, a kstevi sa belim kočakom se odnosi i na gumno, a zatim se slama na koji se slavi Božić, pali drugog dana Božića, a oni koji neslave. slamu pale trećeg dana Božića.
Kad se slama pali drugog dana božića-viče se:“ koliki mi glas. toliki mi klas“.Od slame za badnje večeri prave se kolca i stavljaju na svako voćku, da bi rodile. tako idu od voćke do voćke naročito deca brat i sestra i brat izgovara:“sestro sad ću da je sečem“-na to ćesestra:“nemoj brate da je sečeš, će da rodi“.
Dobro odgovara brat-pa je zakite se stavlja kolce od slame na tu voćku da rodi . Na drugi dan božića, muž ide od drveta do drveta sa ženom i kao da zamanjuje sekirom sa izgovorom:“ ženo da ga sečem“-a ona odgovara:“nemoj će da rodi“.

( ovo je trebalo juče, ali ni danas neće smetati verujem )

- Na badnje veče se sprema posna večera: pasulj, posna sarma, posna banica, kuvane voćke, kuvane i pečene pečenke, šećer. smokva, kuvano žito, orasi-sa koleđanicama(meseni hlebovi): polje, gumno, kuća, krstina –žito, stogovi sena, „koleđan“(hleb) u vidu „kruga“ prstena-koji je čuvan do đurđevdana kada se preko njega promuzuvale ovce na prelmaz, sa verom da će Bog dai više mleka.
Mesi se Kolač i kravajče-sa parom u njemu, lomi se u toku večere i prvo se stavlja parče hleba za kuću, pa domaćina i tako redom za svu čeljad, pa kome se padne para, smatra se da ćebiti srećan i imaće para cele godine.
Na badnje veče u sobu se stavlja ragoža-ispletena od ražene slame, na kojoj se nekada spavalo na „zemlju“(pod sobe), pa na slamu pokrovac od kozinu dlaku napravljen i sve što je spremljeno se stavlja na pokrovac. Onda posle unošenja badnjaka u sobu, domaćin zapali sveću mladom Bogu, zatim domaćin seče kolač. kad se kolač seče kaže se:
“ kristos pomeđu nas-„jedan govori, a drugi odgovara :“jes da bude“.
Govori se tri puta. Naravno svi članovi u kući se tada krste, prilikom sečenja kolača i davanja blagoslova.
Prilikom sečenja kolača, domaćin izgovara blagoslov ovako:
“Jedni sekli, drugi se rađali, pune bačve sas vino, burići sas rakiju, ambari sas žito...“. Hlebovi(koleđanice)-koji imaju određeno značenje:kuću, stoku, njive, lozja...-ostavlja se i seče se pri stoku, u lozje i u njivu, a koleđanini:kravajče sa oznakom „krsta“ i kravajče sa oznakom žito-krstine, nosi se u njivu, preseče se i nabije na krst nasred njive-kao blagoslov gomile snopova u njivi. Krstina je zdenuto snopje „na krst“ od 16 snopova „unakrs“ U starija vremena kravajče sa parom se delilo ovako
:prvo Bogu, kući, domaćinu, pa redom ukućanimja. Naravno da onaj ko ga lomi i deli, on mora da žmuri da bi podela bila pravedna.
Naravno onaj kome se bude pala para, biće srećan cele godine, ali ukoliko se padne para Bogu, onda se treba isklepati ralnik ralnika za oranje njive-a verovalo se da čim se para padne Bogu, da će se roditi dosta žita:pšenica, ječam, ovas i raž-zavisno od područja uspevanja žitarica.
- Kravajče se lomilo pred večeru. Pred večeru se iznosi banica „orašlika“ i vikalo:“ lisice, kurjaci(vukovi) ajde da večeramo“-prvo se poziva i ponudi divljač, pa se malo škripnu vrata-kao da su jeli.
Neki uveče stavljaju med i kravajče(deo) i ujutru ako se ženština(ženska osoba) prva oblaži(proba-uzme), onda će stoka biti ženska, ako se prvo oblaži muška strana, onda će stoka biti muška.
Negde se voćke(kuvani kompot od suvih šljiva) gotve (spremaju) ujutru, pa se prvo žensko zablaži(proba) od divljač, da bude ženska stoka. Kravajčetija(koleđani-hlebovi:krave, polje i bačve se lome u njivu ujutru, a sve ostalo uveče.
Od čorbe od voćke(kompot od sušenog voća) se maže vrat kravama, da ih „neubija“ vrat , kad vuku jaram-bilo kada se ore ili vuku zaprežna kola.
- Kad se kadi-tri puta se opkoli, a svi se krste, da đavoli pobegnu od tamnjana-izgovara domaćin kuće. Ujutru se malo lizne od pečenke(vrsta tikve), da ni nevata gorušica. Od kolač i od kuću stavlja se kude gori badnjak-a ženska strana treba da pogleda kako gori badnjak, da su telci i jagnjci rađaju ženska.
Na badnje veče se kriju stolice, kudelje, igle i vretena
(a kašike se kriju na sveti trivun-kad su verige zimi-da se ne kusa da pilitija:vrane, sojke i druge divlje ptice i druga divljač- leti ne kljuju carevicu(kukuruz-posejanu na njivu ili kada uzreje u klasovima)-a igle i vretena se kriju, kad se žnje da trstika ne rčne(ubode) u oko.
Za badnje veče troše se orasi, da se vidi kakva mu je sreća, zdravlje, a kad se izlomi onda se izlomljene ljuske bacaju u ćošku sobe, pilitija(kvočka da ih izvodi) da se izvode, a ako se bacaju celi orasi-će da budu mućci ispod kvočku.
Orasi se bacaju u sve četiri ćoške(strane) sobe-da se igraju jaganjci.
Šećer sa badnje večeri se ostavlja kao lek za gušu(grlo) ili kad stoku boli oko.
Posle večere na badnje veče svi se celivuju (ljube) da ovce čuvaju jaganjci. Na badnje veče muž rgne(mune-rukom) ženu u slabine a žena rgne njega u slabinu, da bude kuća vesela čitave godine, da bude zdrav i onda gazda-domaćin kuće zapeva.
- Koj prvi vidi pregorel badnjak, prvi će vidi tele kad se oteli krava. U torbičku (torbu-izatkana od kozinu, ) se stavi:barut, žuti šećer, smokva, orasi, voćke (sušeno voće), jabuke, krompir. barut se stavlja kad se deca nešto prepadnu (preplaše). To sve služi kao lek.
Pasulj se zakopa u zemlju da krtica ne kopa.
Na badnji dan se zakolje prase i devojka uzme i napraj drvo i obrne crevca i kad izađe na igranku-sabor, ona s onoj drvo pipne ili mune momka i on gu mora uzme kao što se obrtu creva
Na badnji dan poseje devojka ovas na drmnik(mesto gde se sekirom seku u dvorište drva) i kad nikne ovas, na koga narekne, za toga će se devojka uda.
Od badnje veče voda od voćke stavlja se ujutru na sisama krava, da budu meke za mužu, a pasulj od badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa- a krtica kopa što se na astal tura grne
Na badnji dan se zakolje kokoška i prase na ražanj-pa se stavi leća (sočivo kao grašak) i metne se u kokošku i u prase i toj se ispeče na božić i kad se potroši prase, toj se ostavi za lek za svinju
Na badnji dan -’lebac od badnji dan se stavi pod glavu, onda se momku u s’n prikaže koju će devojku da uzne
Na badnje veče uzne devojka pa poseje ov’s i kaže na ov’s:
“Da dojde knoći njon mom’k da uzne da žnju
Glamnja (žar) od badnjaka se čuva od besnilo, a ujutru se i banica stavlja u glamnju od badnjak i stavlja se kad se nekome nešto nadigne.
Šumke od badnjak stavljaju se u odžak da prestoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu....

- Ujutru na Božić kad se ljudi sretnu, jedni drugima kažu
:“ Hristos se rodi“-drugi odgovara:“Vaistina se rodi“ ili
„ Dobro jutro-rodio se mladi Bog“-a odgovara se:“Zaista se rodio“.
Na Božić ljudi da budu raspoloženi i da se nesvađaju(da bude arno-dobro u toku celegodine).
Od prvi božić su nekršteni dani i iskaču karakondžule(bolesti-plašilo) do Sveti Jovan Krstitelj(20.januar)
-dotle i koleđani negde pevaju, tad se stvaraju sotonje-osotonje.
U narodu se tumači karakondžuča-muški đavol ili karakondžula-ženski đavo.
Na badnje veče zakolje se kokoška i stavi se veriga i stoji dok projde božić i t’g se uzne i služi kao lek-kuj nemož da spi turi se pod glavu noćom da bajagi spi.
Na božić uzne se krst iz vodu -kad budu vodice i zajde se crkva s barjak i idu svi iz selo da zajdu crkvu. kad pojdu da zajdu crkvu kad izvade krst iz vodu na vodice(krst se tura na božić do vodice su nekršćeni d’novi).
Na badnje veče zakolje se kokoška i stavi se veriga i stoji dok projde božić i t’g se uzne i služi kao lek-kuj nemož da spi turi se pod glavu noćom da bajagi spi.
Na božić uzne se krst iz vodu -kad budu vodice i zajde se crkva s barjak i idu svi iz selo da zajdu crkvu. kad pojdu da zajdu crkvu kad izvade krst iz vodu na vodice(krst se tura na božić do vodice su nekršćeni d’novi).
Kad pisku pilitija –toj su nekrštena deca, što su se rodila od božić do vodice-i koje umre ono otide pod vedro nebo i dete piska.
Krst stoji u crkvu u vodu-od k’d se odseče krst, napraj se i posle kuj oće plati, on nosi krst-a krst nosi kuj neje sa zdravje, a nosi krst da ozdraveje. Kladanac se kiti na vodice(zima-polse božića) i pije se voda kroz bosiljak na vodice da bude za zdravje.
Taj pilitija su nikakava, nesu kosovi a crna su i žive u branište, liče na kosovi a nesu kosovi.
*
Danas se skoro Božić slavi podjedanko isto i u selima i u gradu. retki idu te seku Badnjak, izvode obred sa tri puta udaranje sekirom, krstenje, pijenje rakije uz blagoslov i donošenje badnjaka ispred kuće i i unošenje slame u kuću.
Mahom se ide po „šumkama“-granjke od cera-hrasta, se prodaju na pijac ili se ide po njih izvan grada ili sela.
Često sa njima „kite“ kola, pa ih možete videti svuda po gradu.
Sprema se večera, izvode po neki običaji vezani za „traženje pare“ u kravajčetu, a ima još po nekih seljaka koji ispoštuju stare običaje na njivama sa poljem, voćnjacima(odnose se „kolca“ od slame-kite voćke) i vinogradima.
Mahom se i na selo i naseljenici iz sela u grad na periferiji peku prase na ražanj-ostao stari običaj, da bi se u predzoru pucalo sa petardama-negde i iz vatrenog oružja, a nekada se pucalo u vreme mog detinjstva sredinom 20. veka pomoću prangije, koja se „punila“ barutom .
Nažalost ta „pucnjava“ se nastavlja i po ceo dan-šenlučenje iz vatrenog oružja, pa se često dolazi i do povreda.
Sada se često koristi „jutarnji pozdrav“-rođenja Hrista, ali pomalo je to sve veštačko, nema onu pravu vernost u rečima i osećanjima.
Danas ima i kolektivno paljenje badnjaka, koga organizuje pravoslavna crkva u gradu. Narod se ipak negde okuplja, što je važno za njegov opstanak u ovim smutnim vremenima.
Svi mi koji pamtimo stare običaje i smo učestvovali u radostima božićnih običaja,
pomalo sa setom se sećamo svoje prošlosti
i radujemo se što se naša tradicija nastavlja,
pa makar i u nekom drugom obliku."

Zapis : Miroslav Mladenović (1970.godine.etnolog)

Pastorala

gordanac

tamantako, blues brother, tamantako
da ima razuma koliko ima čula, bio bi vidljiviji fini i krhki balans koji je (ustvari) napravljen između paganskog, kolektivnog sećanja i raznih religija po svetu i bilo bi jasnije da taj balans ne treba narušavati, već naprotiv - negovati - to bi moglo biti dobro svima...
Srećom, uvek ima ljudi koji to umeju i razumeju...

A, onda je Magnifico snimio Zelenog Jurija i u njemu odgovorio Zoranu na pitanje "Kdo je tebe Praslovan plavati učil?"
poslušaj pažljivo

"Svako nosi sa sobom sve do kraja ostatke svog rođenja,

sluz i ljušturu jednog prasveta."
Hese

Слушају богови

Слушају стари богови словенски
и свеци хришћански
како сви ти дошли из далеке Војке,
ухваћени у коштац судбински
небо истом речи именују
и све од звезда па до ситна песка,
како истим речима запомажу
да им се сила смилује небеска.
Како сви ти дошли са далеке Војке,
са њених појата,
ти досељени с падина Карпата,
у смртном часу
истим именом призивају мајку,
и заклињу сина,
истим именом призивају правду,
и како сви кривду зову кривдом,
а стид стидом.
И ниједан од богова, у првоме трену,
не могаде да разазна
ко је нападач а ко нападнути,
и на које треба да се обори
Перунова
или Исусова казна.

D. Maksimović

Jelica Greganović

A, onda je Magnifico snimio Zelenog Jurija i u njemu odgovorio Zoranu na pitanje "Kdo je tebe Praslovan plavati učil?"
poslušaj pažljivo

Gde si ga pronašla Jelice?
"Perunov sin"
Mislim, čitao sam malo
ovde

Verjetno so te mnogi, ki so ga slišali, že ožigosali za jugonostalgika.
Pojma nimaš, kako me to znervira. Kakšen jugonostalgik, jebote. Če mi kdo reče jugonostalgik, mi da krasen izgovor, da ga pošljem v kurac. Jaz sem živel v Jugoslaviji in moja narodnost je umrla tam okoli leta 1990. Vsi smo bili Jugoslovani in tega ne moreš ne zanikati ne izbrisati. Jaz še vedno obstajam, še vedno živim. In to je to. Kaj ima jugonostalgija s tem?

"Mi Jugoslovani smo konec koncev najbolj neverjetna in po svoje napredna nacija. Čeprav so nam izbrisali državo, še naprej živimo, delamo in ustvarjamo. V bistvu obstajamo na neki višji duhovni stopnji. Z našim življenjem in delom dokazujemo, da ne potrebujemo ne države ne davkov ne politikov ne liderjev."

cult

Слушају богови

Hvala ti za pesmu , kako je sve rečeno u nekoliko stihova !

Hvala ti za pesmu , kako je sve rečeno u nekoliko stihova !

Ma...da sam teista, bio bih Paganin.
Ne može se biti bliži Zemlji, Univerzumu...
Stoga...



Jeretici


Po kamenim bunjama i čemerima
od jutra do mraka
Prizivaju duše očeva i dedova,
I neznanih dalekih predaka
–Od ribara do pčelara prostih,
Do Bogova drevnih,
rata i svetlosti,
Života i smrti.
I govore sa njima
Kao da su im oni u domu gosti,
Kao da su sa njima za istim stolom,
Kao da su sa Volosom čuvali stada
I s Perunom se vozili u kočijama,
Kao da ih je Živa u detinjstvu
Njihalana rukama.

A čim opaze kog od opata
Zatvaraju vrata,
Jer i u ta vremena gospodnja
Ljudi su mogli biti krivi
Što im sećanje na bogove pomrle
U teškom času oživi.

Desanka Maksimović: "Letopis Perunovih potomaka", Beograd, 1976.

Gde si ga pronašla Jelice?

Poznajem ga odavno...dobar je



http://www.youtube.com/watch?v=uHUyGoXoMns

http://www.youtube.com/watch?v=JE9D1U6EMtA&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=S703K1esI3M

http://www.youtube.com/watch?v=PMOTcdX94yQ&feature=related

Ima tu neke slicnosti:


A ovaj mi lici na onog smeska sa oreolom