Dan oslobođenja Beograda -„bez ideoloških preterivanja“

Želim da se ovaj post shvati kao poziv da se narodu kaže istina o svemu, ništa ne idealizovati ni satanizovati, jednostavno ne lagati narod i omladinu radi uskostranačkih interesa.

Nije mi namera da ovo bude uvod u izanđalu raspravu o četnicima i partizanima već da ukažem na neprimerno prećutkivanje istorijskih činjenica i nemušto saopštavanje kako je Srbija odana antifašizmu, kako je dala ogroman doprinos borbi protiv fašizma, a da se izbegava svako pominjanje Narodnooslobodilačke vojske  i partizana. Srbija više zvanično nema ni Dan ustanka pa koje su se to onda snage niotkud pojavile i dale doprinos pobedi nad fašizmom?

Eto, juče je obeležena 67.godišnjica oslobođenja glavnog  grada  Srbije u 2.svetskom ratu.

Izveštaj o tome RTS pokaza u 31 minutu udarnog dnevnika ,a gradska TV STB u 16-oj minuti udarnih vesti.

Istoričar Predrag Marković kaže da je 20. oktobar za Beograd, ali i mnoge druge gradove u Srbiji veoma značajan datum, kao dan oslobođenja i da je dobro što se taj dan danas proslavlja bez ideoloških preterivanja. Drugim rečima, pod tim izgovorom na delu je projekat minimiziranja NOB  što je sakaćenje sopstvene istorije.

Kako i dolikuje, predsednik Srbije Boris Tadić položio je venac na Spomenik oslobodiocima Beograda i u Spomen-knjigu upisao: "Slava herojima i oslobodiocima Beograda! Slava svima čiji je život prestao kako bi naš otpočeo. Slava svima koji su Srbiju učinili zemljom antifašizma", ali ne pomenu  partizane valjda podrazumevajući da se i oni podrazumevaju.Samo je pitanje koji su ti drugi sa naše strane učestvovali u borbama za oslobođenje Beograda.

Tadić je sa gradonačelnikom  Beograda Draganom Đilasom obišao i spomenik Crvenoarmejcu koji se nalazi na Groblju oslobodiocima Beograda.
Počast oslobodicima Beograda odalo je više desetina građana, kao i deca iz obližnje Osnovne škole "Oslobodioci Beograda".

Predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić, položio je venac na Groblju oslobodilaca Beograda i u Spomen-knjigu upisao: "Beograd i Srbija su ponosni na svoju antifašističku prošlost. Nikada nećemo zaboraviti one koji su dali svoj život da bismo mi danas živeli u miru. Neka je slava herojima slobode" .Vence palima za oslobođenje Beograda položili su predstavnici  Ministarstva odbrane, Ministarstva rada i socijalne politike, ambasadori Ruske Federacije, Belorusije i Ukrajine, predstavnici Subnora Srbije, političkih partija i udruženja građana. Nisu viđeni predstavnici SPO, DSS, SRS, SNP, kao ni predstavnici SPC koje su otvoreno antipartizanske, a pročetničke. Gde je partijarh i vladike da odre opelo palim oslobodiocima i poginulim civilima tokom borbi, pa nisu svi bili komunisti. Ne, nego SPC ima politički i ideološki stav prema NOB-i. Zato vladike drže opeloonima koji su bili na drugoj strani.

Teze o primarno građanskom ratu  ne  stoje  jer  se  NOV primarno borila protiv okupatora ,a tačno je da je onom drugom antifašističkom pokretu bio primarni građanski rat tj. da se uništi  NOV i po cenu kolaboracije sa okupatorom.

Istorijski je bezobrazno i neodgovorno ignorisati NOB  zbog sistema koji je po oslobođenju uspostavljen, a istovremeno pripisivati nekome zasluge koje nije imao u ratu samo zato što  mu ta posleratna vlast nije bila po volji. Pa mnogima nije po volji ni što je formirana Kraljevina SHS ali zbog toga ne minimiziraju  ulogu  srpske vojske i doprinos pobedi u 1.svetskom ratu.

Već 20 i više godina  organizovano se radi da se NOB na sve načine marginalizuje, što se sistematski i uporno radi ne samo revizijom istorije od strane novog talasa istoričara koji kao nisu ideološki obojeni, već i delovanjem državnih institucija i organa. Tako su promenjeni nazivi ulica, škola, kasarni, vojnih jedinica, izbacujući imena koja su vezana za NOB. U vojsci su kancelarije i druge prostorije pretrpane slikama svetaca, “Belih anđela“, ikona, a nađe se i po koja slika vojvoda iz 1.svetskog rata i tu se završava istorija.
Dalje kaže dr. Marković "Bilo je normalno da se ta preterano ideologizovana slika narodnooslobodilačke borbe odbaci, ali to ne znači da se odbace i sve tekovine narodnooslobilačke borbe. Sada se postiže ravnoteža i naša država uspeva da polako uspostavi tradiciju obeležavanja oslobodilačkih tekovina antifašističke borbe, ali bez ideoloških tekovina kakve su bile nekada". Pitam sve takve, mogu  li poštenja radi i u duhu te ravnoteže da se ne lažemo pa da navedu  koje su jedinice toga "drugog antifašističkog pokreta" učestvovale u borbama za oslobođenje Beograda i koliko je njihovih pripadnika poginulo za oslobođenje srpske prestonice od fašizma. Gde je bio taj drugi antifašistički pokret kada se oslobađao Beograd, da li su imali slobodne dane za slavu,ili nije bio obavešten, a biće pre da su iz ideoloških ubeđenja vodili borbe u pozadini protiv ovog što je oslobađao Beograd .Gde se to borio protiv fašizma?.Bez navođenja tih podataka je licemerno i nekorektno govoriti o ideologizovanju.

Elem, nemam ništa protiv onih koji su ideološki  protiv komunizma i komunista ali imam protiv ovih što iz tih ideoloških razloga lažu i prećutkuju  istinu.. Zašto nekome smeta da kaže istinu da neki delovi jesu počeli borbu protiv fašista ali su tu borbu izdali i nisu učestvovali u oslobođenju zemlje.

Shodno tome, nema niko pravo da takve rehabilituje jer oni koji su hteli da se samorehabilituju to su i uradili masovnim prelaskom u jedinice  NOV kada je donešen Zakon o opštoj amnestiji, a i vlada i kralj iz Londona su ih pozvali da to učine. Oni koji nisu samo su potvrdili svoju izdajničku poziciju  i nastavili još  tešnju  saradnju  sa  okupatorom.
Prema tome , bilo bi pošteno, moralno i istorijski odgovorno da se istorija ne falsifikuje i revidira več da se kaže istina.

Beograd je oslobođen u Beogradskoj ofanzivi, jednoj od najvećih i najznačajnijih bitaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu. Borbe zа glаvni grаd počele su u zoru 14. oktobrа 1944. kаdа su pripаdnici Nаrodnooslobodilаčke vojske i Crvene аrmije stigle nа južne obode prestonice i počele nаpаd. Učestvovаlo je oko 40.000 sovjetskih borаcа pod komаndom generаlа Vlаdimirа Ivаnovičа Ždаnovа, dok su pаrtizаnske jedinice pod vođstvom Pekа Dаpčevićа, Mijаlkа Todorovićа Plаvog i Sаve Drljevićа brojаle oko 60.000 ljudi.Njihova imena iz naziva ulica su izbrisana.  Čekаlo ih je 30.000 dobro utvrđenih Nemаcа.Bitka je trajala od 14. do 20. oktobra 1944. godine i predstavljala je deo opsežnog operativnog plana Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) i sovjetske Crvene armije. U neposrednim borbama za oslobođenje Beograda u jedinicama NOVJ-a poginula su 2.994 borca, a 3.379 je ranjeno. U jedinicama Crvene armije poginulo je 960 boraca, a ranjeno 1.100.“

Ne vidim nikakvog razloga da i 65 godina po završetku 2.svetskog rata, kada je ostao mali broj živih učesnika na jednoj ili drugoj strani i dalje produbljivati  podele na četnike i partizane među mladima. Ne vidim kome bi smetalo da se kaže da su partizani oslobodili Beograd, kao što ni Rusima ne smeta niti se odriču Crvene armije , a i oni su raskinuli sa komunizmom.

Takođe ne vidim ni jedan razuman ni korektan razlog da se puna istina prećutkuje ni o 2.svetskom ratu ni o SFRJ, ni 90-im ni od 2000. godine do danas.

To imaju pravo pojedinci, ljudi iz različitih interesa ali to nikako ne bi smeli da čine istoričari jer ih obavezuje etika poziva kojim se bave.

U Šumaricama je predsednik govorio baš državnički, istorijski i nacionalno korektno i odgovorno.