IZBORI U FRANCUSKOJ

U Parizu i širom Francuske je finiš predsedničke izborne trke. Nakon prvog kruga izbora, koji će se održati u nedelju 22. aprila 2012, predviđa se da će u drugom krugu, 6. maja, koplja ukrstiti Nikola Sarkozi i Fransoa Oland. I da će u tom krugu ubedljivo pobediti lider francuske levice Oland.

Šetnja Parizom u ove predizborne dane skromno ukazuje na  aktuelnu kampanju. Da nije bilo razapetih belih šatora na trgu Konkord, gde je Sarkozi u nedelju održao veliki miting pod sloganom "Snažna Francuska",  teško da bi neko sa strane mogao prepoznati predizbornu "groznicu". Nema velikih, agresivnih bilborda na ulicama i trgovima Pariza kao kod nas. Ti bilbordi su tamo gde im je i mesto - u podzemlju, u hodnicima i po stanicama pariskog metroa.

Takođe, retko se mogu videti izborni plakati predsedničkih kandidata. Nema ih na svakom ćošku, kao u Beogradu. U vreme izbora na ulice Pariza se iznesu ružni, metalni panoi i na njih se lepe plakati (videti sliku). Nema šanse da se plakati zalepe na neki izlog, na zid, fasadu ili na staklo autobuske stanice kao u Srbiji. Glavna bitka se vodi preko medija, naslovnih stranica uglednih časopisa, internet portala i TV stanica.

O Sarkoziju se manje-više sve zna: najnepopularniji predsednik u istoriji Francuske, pod nadimkom sa kojim će ući u istoriju: predsednik bogatih.

Cenu tog predsednikovanja platili su obični ljudi, koji će sada na izborima podvući crtu. Državni dug Francuske iznosi čak 90 odsto BDP-a. Pod maskom tzv. podrške velikim investitorima  (čitaj: poreske olakšice i fiskalni pokloni prijateljima i krupnim kapitalistima) otišlo je čak 140 milijardi evra!

Ko je Fransoa Oland, lider socijalista, kome svi prognoziraju ulazak u Jelisejsku palatu posle 6. maja 2012? Kada ga gledate i slušate, deluje kao jedan od članova nekadašnjeg Predsedništva SFRJ: bez harizme, bez strasti, kao tipični partijski aparatčik. Takva mu je bila i karijera: u Socijalističku partiju se učlanio 1979. godine, nakon diplomiranja na prestižnoj Visokoj nacionalnoj školi za državnu upravu (ENA) u Parizu. Od 1997. do 2008. godine boravi u fotelji najodgovornije stranačke funkcije - generalnog sekretara. Zli jezici tvrde da je, u stvari, bio samo "potrčko" pravog bosa partije, Lionela Žospena. Kada je dotični ubedljivo izgubio na predsedničkim izborima 2002. godine, Oland dolazi na mesto stvarnog šefa fransuckih socijalista.

A onda dolazi melodramski zaplet: njegova nevenčana supruga Segolen Roajal, sa kojom ima četvoro dece, postaje kandidat socijalista na predsedničkim izborima 2007. godine. I gubi od Sarkozija. Usledio je razlaz ovog nerazdvojnog para nakon 30 godina duge veze, a potom i ostavka Olanda na mesto generalnog sekretara Socijalističke partije.

Sledi novi preokret, melodramsko-politički. Fransoa Oland ima novu životnu saputnicu,  Valeri Trirviler, a u političkom smislu nastoji da se otarasi lošeg imidža, oličenog u podrugljivim nadimcima "meka muda" i "mlitavko". Kombinacijom novostečene ili naučene energičnosti, demagogije i kompromiserstva, Fransoa Oland je na stranačkim izborima krajem 2011. pobedio protivkandidatkinju Martin Obri i tako ušao u predsedničku trku. Dobri poznavaoci prilika na francuskoj levici tvrde da je Fransoa Oland ipak ostao dosledan partijskom programu, ne napuštajući ideale demokratskog socijalizma u Francuskoj.

Pobeda Fransoa Olanda imaće veliki značaj za posrnulu evropsku levicu i za umanjivanje osionosti liberalnog kapitalizma. Predviđa se da će predsednica francuskog parlamenta postati bivša partnerka Segolen Roajal, a nova premijerka - Martin Obri, liderka leve frakcije Socijalističke partije. Vlada levice, sem socijalista, sastojaće se i od predstavnika tzv. Fronta levice - levih socijalista i komunista, i Zelenih.

U svojim javnim nastupima Fransoa Oland se ne libi da kaže "da ne voli bogate"  i da će uvesti porez najbogatijima na prihode veće od milion evra od čak 75 odsto. Obećava nova radna mesta u prosveti,  protiveći se preovlađujućoj politici "stezanja kaiša"  i štednje po svaku cenu.  

Sve u svemu, pobeda Fransoa Olanda nagoveštava tektonske poremećaje u EU i krupne promene ekonomske, socijalne i kulturne politike u Francuskoj.

P.S.

Fransoa Oland je veliki ljubitelj skutera. Zašto će Oland ušetati u Jelisejsku palatu, ne na belom konju, već na belom skuteru? Između ostalog i zbog sledećeg:

Jedan mladi fransucki novinar upitao je Sarkozija šta misli o tome što su policajci nedavno brutalno napali radnike železare "Arselor Mital", koji su došli u Pariz kako bi protestovali zbog straha da će izgubiti posao. Inače, o sudbini železare govorilo se tokom predsedničke kampanje. 

- Da li mislite da me je briga šta vi govorite? Šta želite da vam kažem? - odbrusio je Sarkozi, da bi zatim dodao: - Kakav si ti idiot!

Ipak, kada je shvatio šta je uradio, Sarkozi se vratio do novinara kako bi mu se izvinio.

- Oprosti, simpatičan si momak, ali si mlad - rekao je aktuelni predsednik Francuske.