Srbija - lista utisaka (prvi deo)

...ne znam zasto su Vam ove stvari i pojave tako cudne... Neke su uobicajene i za druge zemlje koje bi ste i Vi morali da svrstate u civilizovane, mada nisu ni blizu nemackog "reda i savrsentsva". Na primer Italijani su veoma bucni, obozavaju telefone, nikada ih ne iskljucuju posebno ne u javnom prevozu. Italijani su poznati i po svojoj "cudesnoj" i cesto potpuno besmislenoj birokratiji, pa cete i ovde do besomucnosti popunjavati niz nepotrebnih formulara. Sve ovo sastavi je deo juznjackog mentaliteta, slicni smo Grcima, Italijanima, Spancima... Nismo u losem drustvu bar sto se ovih stvari tice. Kada bi samo mentalitet bio nas problem gde bi nam bio kraj. Na zalost imamo dugih mnogo vecih problema... Pozdravite mi Beograd sa svim njegovim manama!

drugarica uskoro ide za Abu Dabi, ja za Nemacku a treca merka Juznu Ameriku.

Dogovorile smo se (jer svi planovi su bezmalo na pragu ostvarenja, dakle nije prica, stvarno se rastajemo) onako, unapred "na sigurno", da nam mesto sastanka bude Novi Sad (jer smo NSadjanke sve tri) ili Beograd, ali svakako OVDE, na p(*)upku sveta. nekako dodje kao "sredina", tacka ukrstanja nasih puteva.

Dakle ovo sto sad citam na postu vec zvuci paranoicno - kako se covek potpuno odvikne ovog ludila, a MI koji smo jos tu, nismo ni svesni koliko neuredno/bolesno/nepazljivo zivimo i koliko nas to ugrozava.

Mogu da mislim kad dodjemo tako nas tri posle x godina, a u Srbiji ono "bratte" - ista trola ko ova kojom se vozim na pos'o a mobilni koje shetaju 13-godisnje sponzoraje skuplji od trole i vozaca zajedno... Saobracaj ce biti verovatno silom prilika trodimenzionalan jer se od guzve jednako nema gde vise. U najgoroj verziji mog post-pesimistickog scenarija na vlasti je neki Toma ili neko jos grdji, neka nova ultradesnicarska najdesnje-radikalna frakcija, nema bilborda ni televizije jer to je prozapadno.

trazice vize EU pridoslicama i zatvarati kafice u kojima se pusta muzika na engleskom

Srbija, RAJ braTTe!

Uff...otisla sam u qrac, nije ovo dobro.

Sedim nad tastaturom kao isceđen limun. I čekam da bar neka reč kapne...
Jučerašnji dan je bio naporan. Klijenti, sastanci, reorganizacija, pripravnici, izveštaj za upravni odbor... Sve do kasno uveče.

Psovke izleću iz usta mladog i nervoznog menadžera i kao strelice me ubadaju. Ne volim psovanje na poslu, u prevozu, na ulici... Samo na blogu mogu da ih trpim. Tu ih često i volim. Ali još uvek ne mogu da se odvažim da ih otkucam bez zvezdice, tačkice, progutanih slova.

Jedan događaj od juče.Dolazi čovek da ponovo kupi neke programe. Kaže - kuče mi je pojelo CD-ove. Koliko se pitanje odjednom otvorilo! Slušam mladog prodavac ne zatvara usta. Kako se zove kuče? A Džeki! Da li je Džeki dobro? Da li su mu prijali naši programi? Kako ih je svario? Žao nam je ipak ćete morati da platite. I pozdravite Džekija...

Trčim napolje da uplatim dopunu za Ivin mobilni. Lift se zaglavljuje za trenutak. Toliko kratko da nisam uspela da se uspaničim. Studenti se razmileli po Bulevaru. Znaš koliko sam učila za taj ispit? Ko kreten jedan!
Rolnica sa sirom i slani štapić za ceo dan. Nekoliko plastičnih čaša kafe, ne znam koliko. Zgužvana pakla cigareta. Poneki do pola pročitan post. Jedan pročitan nekoliko puta. Zbunjenost i neverica. Poneka privatna poruka i brzi odgovori, jestivi kao brza hrana. Par mail-ova koji bude toplinu i osmehom me pune.

Lovljenje taksija. Samo da ne bude sad Keš Taksi! Ne znam kako se zovem, a kamoli da odgovaram na neka kviz pitanja... Taksista ne zna gde treba da vozi. A gde beše Senjačka ulica? U pizdincima, zamalo da ne izleti strelica sad iz mojih usta.

Kupovina poslednjeg hleba sa rafa. Ne nemam sitno. Ogrlica se kači za šiljak na vratima. Puca i najlepši, šareni kamenčići se rasipaju svuda po podu. Doviđenja, laku noć. Valjda niko neće kao u crtaćima da se oklizne na kotrljajuće posmrtne ostatke moje omiljene ogrlice. Čopor pasa me prati do ulaza. Oni sigurno nisu jeli CD-ove. Da im dam nešto? Nemam ništa osim hleba i jednog CD-a u tašni.

Dobro veče svima, stigla ja. Sudopera puna prljavih sudova. Hvala bogu što je neko izmislio sudo-mašinu. I hvala bogu što sam uspela da je kupim.

Večera uz monitor. Da li umor dozvoljava da se udubim u one nepročitane parčiće postova? Ili da krenem od početka? Soba ušuškana u tišinu. Čaša crnog vina. Idoli tiho iz zvučnika: „Ljubavi, nemoj, nemoj se ljutititi...“.

I čitam.Kuma mi piše da je njenom tatti Peri dosadiilo da bude kanadski penzos I da je našao posao. Pera čija je jedina pomena vredna kvalifikacija koju je naveo da je u Novom Sadu bio predsednik radničkog saveta, Pa šta si radio pitaju ga Kanadski prijatelji? Sastančio. Kako objasniti Kanađanima šta je radnički savet. Zahvaljujuči našim kreativnim umovima ispostavilo se da je biti predsednik radničkog saveta u stvari uspešno vođenje tima od 40 ljudi u izradi projekta koji su završeni na vreme i sa predviđenim budžetom tako da je problem rešen na obostrano zadovoljstvo…

I stalno mi pominje kako je naša zajednica uticala na promene u kanadskoj. Legenda kaže da ste u "Ikei" do pre koju godinu mogi i da, ako niste zadovoljni , vratite nameštaj i 90 dana nakon kupovine I da dobijete novac nazad. Kada je "Ikea" otkrila da su svi kupci čija se prezimena završavaju na ić obilato koristila to pravo, naročito kada im familija koja je bila u gostima, ode nazad u Srbiju, skratili su rok samo na 45 dana. Znaju ovi iz "Ikee" da neće familija da poteže put preko bare za manje od 3 meseca