B92 Blog

Danas mi je bio zadnji dan u vojsci. Civilnoj naravno. Odnosno, srBskim slengom govoreći, izdajničkoj. Nisam još uvek zaista završio sa tim tragičnim poglavljem u mom životu, sledeće nedelje bi još trebalo da se javim vojnom odseku oko sređivanja ne znam ni ja kakvih dokumenata, pa će tekst sa impresijama izlaska iz poslovičnog zatvora sačekati još tih par dana. Umesto toga, pade mi na pamet da bih mogao nažvrljati ponešto o različitim temama koje su mi padale na pamet proteklih nedelja a nisam stigao da im posvetim po ceo tekst. Po sredi je, dakle, nekakav memory dump direktno iz malog mozga. Čisto da simbolično zapljunem teren i prijavim da sam se vratio na blog.

Najpopularniji BitTorrent tracker na svetu, The Pirate Bay iz Švedske, već neko vreme je na sudu zbog optužbi kršenja copyright zakona podnetih od strane mnogih multinacionalnih giganata iz zabavne industrije. Stvar je, zapravo, prilično komična ako se uzme u obzir da file sharing (odnosno razmena fajlova) u Švedskoj nije bila protivzakonita rabota sve do aprila ove godine, kada je donesen novi zakon, čini se baš za potrebe ovog suđenja. No č

Pre, ne znam više ni koliko godina, na Internetu sam naleteo na jedan jako zanimljiv esej koji je u meni probudio interesovanje za transhumanizam. Autor je Alexander Chislenko, za kojeg sam kasnije saznao da je ostao upamćen kao jedan od velikih umova koji su produbili ideje transhumanizma i singularitarijanizma. Esej je napisan 1995. i iznenađujuće je koliko 14 proteklih godina ni malo nije uticalo na njegovu aktuelnost.

Nažalost, Alexander je, posle dužeg perioda izlaženja na kraj sa napadima depresije, oduzeo sebi život 2000. godine. Vrlo u duhu ideja o kojima je pisao, iza njega ostaje njegov homepage i njegovi eseji, plutaju u moru informacija već devetu godinu otkako tvorca više nema.

Kako je taj tekst stvarno ostavio veliki utisak na mene, posle dužeg premišljanja konačno sam odlučio da ga prevedem na srpski. U napred se izvinjavam za propuste - odavno sam naučio da poznavanje engleskog i srpskog jezika sa sobom ne povl

FEST je već u svom petom danu i moja zamisao komentarisanja repertoara dan za dan je nestala negde daleko u prašini. Spavanje je već u kategoriji rigoroznog treninga, svakih 15 minuta počinjem da računam da bih minimizovao potencijalno komiranje u sred nekog filma pa nekih sat-dva vremena, kolko procenjujem da bi mi trebalo po tekstu, sve do sada nije uspelo da mi iskrsne. Ma nije ni sada to slučaj al' već mi je previše bezveze što ništa nisam ovde nažvrljao pa proračunato rizikujem dan sa manje spavanja. Videću sutra koliko je to bilo pametno.

O FEST-u generalno mogu reći da je organizaciono bolji neg' prošle godine, no to baš i nije neka posebna pohvala. Umesto ružnih šarenih krpa sada na bini opet vise zastave a projekcije ne kasne. Ni promoteri nisu napadni (ili sam samo imao sreće do sada?) što je veoma bitan faktor u mojoj knjizi.

Otvaranje je bilo otprilike kako bi čovek mogao da očekuje - sažeto, odmereno, bez Kusturice u vidokrugu. Kraći kolaž bitnih scena iz karijere počasnog gosta je bio uvod u najavu da će na binu izaći Rejlf Fajns. Znate onaj transfer neprijatnosti kada vas je blam za nekog drugog? E, to. Dođavola bre, čovek je odmah pored tebe. Ali, kako mudri spisi davno rekoše, i to je prošlo.

FEST je iza ćoška. Već polako ulazim u pripremni režim jer, kada se sve uzme u obzir, nije lako tokom deset dana potrošiti 28 karata. Uzevši u obzir da na sam početak festivala (konkretno, subota) upada i Lollobrigida koncert u Novom Sadu, kao i vojska u kojoj mi nisu dali traženo redovno odsustvo, cela stvar počinje više da podseća na neki ekstremni Iron Movie Man izazov nego filmski festival. Bilo bi još bolje kada bi FEST bio vredan te količine entuzijazma, al' bože moj. Nije da imamo drugi sličan festival.

Kao i prošle godine, propratiću svaki dan FEST-a sa po jednim tekstom o odgledanim filmovima. Ne mislim da je ikoga zaista briga, niti da bi ikoga trebalo da bude briga, u deset dana da čita dvadest osam zbrzanih filmskih komentara, al' ja sam filmoholični skriboman i, dođavola, ostavite moje psihoze na miru. Ovaj tekst je ideja koja mi se već dve nedelje vrzma po glavi pa rekoh sebi, ako ga sada ne okačim nikad neću. Čini mi se da je fin uvod u kinematografsku maniju koja će me držati u preds

Ovo će biti vrlo kratko - poruka koju sam dobio sa Facebook grupe "PEŠČANIK - Ako vam je dobro onda ništa" a potom primetio da se takodje ponavlja i na pescanik.net sajtu:

----

OBAVEŠTENJE SLUŠAOCIMA I ČITAOCIMA PEŠČANIKA

Posle fizičkog sprečavanja promocija Peščanika u Aranđelovcu i brojnih pokušaja (Pančevo, Futog...) pojavila se i virtuelna, manje hrabra, internet družina koja vas onemogućava da čitate naš sajt - www.pescanik.net

Obavešteni smo da se radi o organizovanoj grupi hakera koja danima, iz nekog mraka, obara sajt www.pescanik.net, da je ova akcija sinhronizovana, da se obavlja sa brojnih lokacija i da je to razlog zašto je naš sajt trenutno nedostupan.

Kako se do sada nismo susreli sa napadima ovog tipa, ovo je jedini način da se obratimo našoj publici i obavestimo vas o čemu se radi.

Od velikog broja slušalaca dobili smo i informacije da se jučerašnja emisija Peščanik i današnja repriza emitovala uz prekidanje, šuštanje i ometanje signala radija B92 u Beogradu i širom Srbije.

Molimo vas da prenesete dalje ovu poruku svima koje smatrate zainteresovanima.

Nadamo se da ćemo se uskoro ponovo videti na www.pescanik.net

Pozdravljaju vas dve Svetlane i mali tim radio emisije Peščanik

AKO VAM JE DOBRO, ONDA NIŠTA

----

"[Our audience] is best visualized as a vicious, lazy, profoundly ignorant, perpetually hungry organism craving the warm god-flesh of the anointed. Personally, I like to imagine something the size of a baby hippo, that lives by itself, in the dark, in a double-wide on the outskirts of Topeka. It's covered with eyes and it sweats constantly. The sweat runs into those eyes and makes them sting. It has no mouth, no genitals, and can only express its mute extremes of murderous rage and infantile desire by changing the channels on a universal remote. Or by voting in presidential elections."
-William Gibson, Idoru

Dobrodošli u malu školu jeresi gde ću se truditi da obrazložim zašto je religija uopšteno, odnosno 'rišćanstvo konkretno, jedna golema nesvrsishodna glupost koja šteti kako pojedincima tako i celokupnom društvu. Pošto je u pitanju prvi tekst ove vrste koji kačim na blog, želeo bih za početak da predstavim u kom kontekstu ću se obraćati religiji kao instituciji i ideji kroz dalje slične tekstove.

Mnogo se priča o poštovanju koje bi trebalo da se ukaže religiji, najčešće pod okriljem priče o slobodi veroispovesti. Ljudi koji zagovaraju ovu tezu u glavnom spadaju u kategoriju religioznih ljudi koji u stvari zahtevaju poštovanje samo ka svojoj religiji i zadovoljno se smeškaju zbog 'rišćanske veronauke u školama, a vikali bi na sav glas i zahtevali koješta kada bi slučajno u škole ušao Islam, Judaizam, Hiduizam, paganizam, ili bilo koja od hiljade drugih bajki za odrasle. Neko bi možda rekao da je to licemerno ali, u stvari, u opšte nije. 'Rišćanski priručnik jasno kaže da svi koji se ne pretplaćuju

Samo kratko - upravo je u toku YouTube Live, prvi dogadjaj svoje vrste. Gomila muzicara pomesana sa poznatim amaterskim YouTube facama. Live streaming svuda u svetu. Bacite oko na pocetak revolucije mas-medija.

http://www.youtube.com/live

EDIT:

Eto, zavrsilo se. Moji sveukupni utisak je da je bilo pre svega self-indulgent. Mnogo vise dogadjaj za YouTube nego YouTube dogadjaj za ostatak sveta. Sto nije obavezno losa stvar, mada sam mislio da ce se naci na pola puta izmedju ta dva ekstrema. Poznati muzicari su svakako pomogli da prosecan gledalac proguta celu stvar, ali bih rekao da je nekome ko nije upucen u razlicite YouTube fenomene cela stvar izgledala srazmerno bizarno. A i to je ok, koliko cesto se amateri i profesionalci iz zabavne industrije nalaze rame uz rame na istoj bini kao glavni akteri?

No, bilo kako bilo, prvi uzivo dogadjaj pravljen sa jedinstvenom namerom da se stream-uje preko neta je

Dom Vojske Srbije, devet ujutru, ja prelistavam 24sata novine i polako dolazim sebi. Bolje da nisam. I dolazio sebi i prelistavao novine. Jedna od vesti glasi (parafraziram): "Krivična prijava zbog piratizovanja Turneje". Poseta B92 sajtu je potvrdila ovu vest. Gde uopšte da počnem? Aj' prvo jedna poučna pesma pa ćemo onda o surovoj realnosti.

[EDIT: Isključili embedding pa ne mogu spot da stavim u tekst... Evo ga ovde: http://www.youtube.com/watch?v=Yz-grdpKVqg ]

Pre svega, očigledno je da o pirateriji niko ne ume da razgovara u smislenim terminima. Neophodno je internalizovati ovu duboku mudrost - piraterija nije krađa. Žao mi je, jednostavno nije. I ne zanima me šta o toj temi piše gde i kako se koji zakon prema toj temi odnosi.

Uzmimo primer knjige. Ja je kupim, pročitam i pozajmim drugu da p