koha e dialogu serbo-shqiptar part (?)...tickle the box

  Dok se Artemije i Amfilohije jasno ne dogovore ko, s kim,  kako i zašto sme da razgovara, pre nego što Velimir Ilić shvati da bauk albanske književnosti kruži Srbijom i ne pozove na preduzimanje legitimnih mera, pre nego tajne službe shvate  da sam vođa  ćelije  Secret Society Of The Followers Of The Flamuri Twins za Srbiju,  pre nego što me Bonner venča ili gurne u bigamiju ( kako se to kaže iz ženskog ugla?:)  iako se od Maljkovića još nisam  blogorazvela, pre nego što blogosferu detaljnije obavestim da sam provela vrlo zanimljivo veče sa Ninoslavom Ranđelovićem (opšti unutardruštveni dijalog počinje prvim korakom:), a kad sam već zahvaljujući kolektivnoj upornosti AlexDunje, Unfuckable i Čede Uroševića-faljaminderi svima- konačno naučila da upload privatne fotke, da iskoristim rupe u ovim  nepisanim srpskim novokanonima i poklonim vam jedan sočan albansko/crnogorsko/jugoslovensko/australijski nar-Twins Flamuri i priču o njihovoj  knjizi  Koha e sheges-Doba nara! A Koštunici, regeditu, Velji Iliću, otpravnicima vozića i antihrišćanima koji su uspeli da onu dobru staru ko tebe kamenom ti njega hlebom obrnu u ko tebe hlebom ti njega kamenom –pa njima svima-šipak.

A i Peđica mi signalizirao u najboljem maniru –a queer eye for a straight girl-da je perje ionako in ove sezone. Ovo da napomenem za one koji će me možda pitati što se kitim “tuđim” whatever pod time podrazumevaju i “naše” bi da preferiraju.  

Elem, stojimo na pauzi onog skupa o Kosovu  i pijemo kafu, živa rasprava na Engleskom o predrasudama mislim, kad se u razgovor umeša lik ko iz Strongmenovih postova. Visok, crno odelo, crna košulja, crnasnečim kravata, prsluk (brrr), crn sako, prstenčuga sa nekim pipcima (brrr), tanka bradica i brčići ( brrrrr) ….let me explain to you….go ahead mislim se….ko je ovaj pitam se…. naša dijaspora od nekle se zadesila da mi se majke  najebe što sam na skupu sa Fatmirom Limajem….we can switch to our languages kaže crnokosuljaš…brrr….to je to  pomislim sad će dril….Idro ćuti, ne reaguje, lako je njemu on uvek može da vikne  Kosovo je Srbija i spasi se, ne bi mu bilo prvi put ….pređe čovek na prilično čist Hrvatski, posle par minuta na još čistiji Crnogorski…istorija, identiteti, etniciteti, crnojagnjesivisoko ili sivisokocrnojagnje kako god loša sam s tim, a i umorna sam malo od marijatodorovihimaginarnihbalkana i blakanizacijeevrope i evropeizacijebalkana…od svega toga  najviše volim i cenim onaj sjajni bugarski dokumentarac  Čija je ovo pesma ….rollocaster jedan u kafe pauzi, zavrte mi se u glavi, oni pipci na prstenu spooky  bre, gledam okolo gde je Limaj, tu sam svoj na svome, imala bih šta reći i spočitati, ovde sam čist diletant, trešerka i žrtva konzumerizma...više su: Elan smučke, irski seteri, Cointreau, Barry White, Fox Life, VOGUE, Los Amigos Invisible, prozak  i Don De Lillo uticali na moj identitet nego Dečani i to, da se ne lažemo. Dođe na sreću do razmene vizit-karti pa saznadoh ko je čovek ( jednu verziju bar), kad ono ispade dva čoveka jedna duša, ko Ajsnigrutin i Skajvikler, tako nekako, priča jedan slušaš dvojcu--two in one--na vizitki lepo piše Naim and Sami Falmuri, autoret e libri Koha e sheges.

                                                                                                                                                                                                                          Kako smo odatle stigli do tengolakamisanera lika, kako su oni rogovi sa skenderbegove kape sa prstena prestali  da budu spooky i kako je ispod tog  divojarca počelo da se ukazuje jare koje vergla 300 na sat o majci Nadžiji “svojeglavoj i neumoljivoj”o njenoj sudbini, o tome kako je knjiga Doba nara priča o njoj, kako je u stvari posvećena  njenom  žrtvovanju da ih dvadest godina u Ulcinju za vreme  bivše Juge,   solo odgaja bez baba, “kockara, boema, pijanice i klošara,”  koji ju je odvukao u Australiju, pa nju i njh dvojcu, jednojajčane blizance, te 1969. tri meseca stare, poslao natrag u Ulcinj, a on ostao još jedno dvadesetak godina da kupuje cigare tu iza ćoška,  dok se oni nisu odlučili da ga potraže i pronađu, pa tu počeli i sebe da iznalaze u toj potrazi,  o tome kako se ona,  bez ičije pomoću radeći tri posla da bi ih izdržava i odgajala,  snalzila, i “još ih lagala  da je babo politički emigrant”…. ne sećam se tačno. Biće da ima neke veze sa suncem u Tirani tog dana i dva jegermajstera (rog se rogom izbija) for starters. Elem tu ja izrazim shpressa da će se knjiga pojaviti i na nekom od “naših”  jezika, cakle oči samo tako,  pa dam bessa da ću potražiti studente katedre za Albanski jezik kod nas i doturiti im knjigu i povezati ih sa autorima, kako me je Naim i zamolio da uradim.

Ne mogu vam pisati o knjizi jer je pročitala, još uvek, nisam. Ali ju je Niam prelistao za mene, preveo mi naslove poglavlja, objasnio mi svaku sliku, ispričao toliko toga o starom Ulcinju, o Don Kihotovoj vezi sa Ulcinjom, o Šekspirovoj vezi sa Ulcinjom, o čemu se takođe u knjizi priča, da mi je knjiga već ušla pod kožu.....o što je pričao, divno pričao o nekim stvarima, o trci tourdefrance i o sirokom bulevarima....Nije fer knjigu, nešto lično i jedinstveno, opisvati nečim drugim, već napisanim ili snimljnim, ali o utisku se radi- Grlom u Jagode feat. Seranovi, Naše malo misto feat.  Pozorište u kući. Mada se ništa od toga, naravno, ne spominje, tako sam bar ja nekako  razumela Naima u Tirani,  i njegove rollocaster SMSs  i mailove u kojima je  pokušao da mi na srpski prevede pogovor za knjigu. U ostalom, bessa ispunjena, kontakti sa studntima uspostavljeni, živi bili pa čitali. A mi drugi ..pa ko Mujo iz vica, šta čito- prelazio bolan!

A ako ima još zainteresovanih za prevod Koha e shegas (Sami napisao Vreme nara u jednom mailu, ja sugerirala da razmisli o Dobu nara,  nekako mi to Vreme toga i toga u našoj knjževnosti --prošlo vreme ) javite se. Unapred se zahvaljujem i onome ko bi za nas ovde pogovor knjige možda mogao prevesti bolje nego što smo to Naim i ja do sad uspeli, mada se ludo zabavljamo. A ja, jarac dupli, još neću da se predamo i Samiju ili Idri obratimo za pomoć. Nedostaju tačkice naravno, al šta da se radi, možda su se lost in translation iz one Tačke na slučaj “faktor Albanac”, pretočile u -Faktor naš Albanac(i) tri tačke.

“Ishte fati yne gjithe c’ka do te lexoni ne kete liber. Dhe historite qe fillojne me fatin tone, fatin e nje familjeje, nderthuren e lidhen Histori te tjera, me te medha, mbipersonale, qe nga gjetja e varrit e humbur ku prehet shtati i motres se Skanderbegut, qe prej te dhenave mbi Ottellon-Arapin e Venetikut te Shkroi Shekspiri dhe qe lidhen me vendlindjen tone apo Servantesin e Don Kishotit-Servetin e Ulqint. Do te gjeni te mplexur me fatin tone edhe fakte mbi Sabatai Zevin-Mesine e pritem apo te rreme, mbi tatalocin tone mbrojtes-Gjorn Bdek Buzukum ( Buz-Ujkun) dhe lidhjen e tij me ne, sigurisht permes Ulqinit ( Ujk-Ulkinit), histori nga kishat e Shasit dhe liqene te fshehura nga szri i botes si edhe shume e shume ndodhi pak te njohura te njohura e te  panjohura krejt, qe keto vise te bekuara ruajne duke u hapur qe prej keshtjelles gjer ne det, qe nga AnaMali, krahu i Krajes se liqenit Shkodres, e gjer ne Grykederdhje te  Bunes, nga Qielli ne Toke. Te gjitha keto histori jane si kokrrat e nje tjeter shege dhe rrijne ndryre, ne pritje te lexuesit, brenda kapakeve te librit, si brenda nje shege te amel e te bute…”

PS sačekajte par minuta da postujem i slike