A Very Special Connection!

U tachkama dodira, kada se zenska stvorenja prepoznaju, skeniravshi se medjusobno po svim slojevima senzibilnom tehnologijom, ugradjenom od rodjenja samo u X genetskoj strukturi, sve prijanja vakuumski, chak i u sluchajevima sa fabrichkom greshkom- ma koja ona bila.

Ta fatalna sestrinstva, jacha od onog krvnog, prate nas kroz zivot, da chuvaju, brane, razumeju, uteshe, raduju se i dele taj mekani, zashtichnichki zagrljaj uvek spremnog rashirenih ruku, da u njega uronimo kad treba, da sve nashe uspone i padove primi u sebe i tako podeljene i obradjene u olakshanom stanju stavi na svoje mesto-ono koje ne grebe toliko.

Zenska prijateljstva su posebna kategorija, ( to priznajem ja, koja se celog zivota druzim s mushkarcima- no to je neshto sasvim drugo), gde je uzajamni uticaj toliko znachajan u razumevanju i odabiru u svakodnevnim situacijama, da stvarno ne znam kako funkcionishu oni koji nemaju tu mogucnost, da sa poverenjem i ljubavlju recikliraju sve lavirano i tako lakshe izoshtre vizuru, ( to kazem ja, koja sam okarakterisana kao nepopravljivi , neposlushno individualista, sklon da veruje samo u svoje bacanje kockica).

U mushkoj momchadi to funkcijonishe potpuno drugachije.

"Mushkarci su pravi mushkarci" i kao takvi optereceni socijalnom ulogom, koja kroz vekove odrzava odredjene stereotipe, snalaze se sa odredjenom rigidnoshcu u odnosu na onaj deo emocija koji ih pokrece, a u osnovi su svi ostalih nametnutih ideala u ponashanju.

Teshko se suochavaju sa sobom, te tako sprechavaju mogucnost eventualnog skidanja kostima.

Deshava se i to-dodushe veomaretko-hirurshkim putem, kad dotle dodje.

Poshto moraju da budu nesalomljivi, neponovljivi, vazni i nezamenljivi, kao takvi, retko se prostiru jedni ispred drugih u slabosti i neuspehu.

Nije da ne nose jedni drugima kofere zivota, nekada uzbrdo, nekada nizbrdo i da ne koche ili guraju po potrebi. Samo to uvek rade shifrovano u nauchenoj mimikriji, da se ne pokvari slika sa imidzom, toliko brizno postavljane rezolucije potrebne za samopouzdanje.

I sad onaj najzanimljiviji spoj, baziran na najvecoj lazi ljudske civilizacije- da princ postoji.

Da ON, kao shto smo to uchili josh na noshi, jedini moze da nas spase vechitog sna ili otrovne jabuke. Da je bez njega sve besmisleno, ( jer savrsheni su jedino mishkarci i jedino oni mogu da se bore sa azdajama i vojskom, da imaju zamkove, belog konja i kovchezic sa zlatnim sadrzajem), i da samo on, za nju, ( ako ispuni sve potrebne uslove- lepota, mlados', pokornost i najvazniji- da svoje vrline chuva u njegovoj senci), moze da ostvari zamishljeni zivot.

A u stvari, jedini princhevi na ovom svetu - i tu je evolucija trebala da stane, su muzjaci morskih konjica, jer jedino oni pristaju da im zenka, kada se oplodi prebaci jajashca, budu trudni i porodi se i tako pokazu koliko su spremni da zajednichkog tereta ponesu.

No ipak, uz razne varijacije nepotpunog i shkljocajuceg konekshna , ima onaj gde nema greshke.

Kad se spojish s nekim sa onim shto imash u glavi, sa onim shto imash u grudima i sa onim u gacama-onda je to TO!