Eksperimenti u blogovanju| Literatura| Život

POMEN SVIM PALIM, A BIĆE NAS NEĆEMO SE MOĆI PREBROJATI

horheakimov RSS / 05.05.2017. u 21:33

Potamnele cigle, iskrzane i vlažne, bile su prva stvar koju sam video kad sam se probudio. Bile su uredno poređane jedna na pola druge i u krug oko mene. Malter koji je razdvajao redove pravio je puteve kojima su se kretali nekakvi insekti.

Gladan sam. Nervozan sam. Agresivan sam.

Moram pobeći odavde, ovo mesto je grozno. Krenuo sam brzo da se penjem. Raširio sam noge i zaglavio se na metar od dna. Rukama sam pokušao da pronađem dobar hvat. Uspeo sam da se pomerim malo na putu ka vrhu. Tada se parče cigle odlomilo i pao sam nazad na tlo. Osetio sam bol do same koštane srži. To je skleroza.

 

Pogledao sam ka vrhu. Bilo je mračno kao i na mestu na kom sam ležao. Fosforne kazaljke mog časovnika pokazivale su minut do dvanaest.

Sada mora da je ponoć. Ali kada sam dospeo ovde? Ili, još važnije, kako? I kako to da se ne sećam ničega pre ove rupe? To je amnezija.

Nema mesta ni da raširim ruke. Memla sa zidine para mi nozdrve. Haluciniram da se obruč sužava. Prsti mi propadaju kroz gnjecavo blato dok pokušavam da oslobodim metalnu kofu. Žedan sam. Na dnu je ostalo još malo čiste vode. Popio sam, umio se i oprao ruke. Kofa je ostala prazna. Na njoj je još postojao samo komad kanapa privezan za ručku.

Kanap. Bilo ga je taman dovoljno da se obesim. Sreća što nisam imao gde da ga privežem, inače bih naposletku sigurno pao u iskušenje. To je ludilo.

Znao sam da ludilo sigurno ne bih preživeo. Zato moram da se izvučem odavde pre nego li potpuno poludim. U suprotnom, mogao bih ovde ostati zarobljen doveka. Treba mi snage. Treba mi sna.

Potamnele cigle, iskrzane i vlažne, bile su prva stvar koju sam video kad sam se probudio. Pogledao sam ka vrhu i video sunčevu svetlost. Na satu je stajalo minut do dvanaest. Sada mora da je podne.

Skočio sam. Istegao mišiće. Razmrdao vrat. Zagrejao zglobove. Dobro sam odmerio uzanu valjkastu zidinu. Procenio njenu visinu. Odredio putanju penjanja. Memorisao dobre rukohvate. Pomolio se. Okrenuo sam kofu naopako i iskoristio je kao prvi stepenik na putu iz ove rupe. Na putu ka vrhu. Ka izlazu.

Na dohvat kraja zida na mesto radosti od izbavljenja useljavao se smrtni strah.

Sve što sam mogao da vidim kroz zaslepljujuće svetlo bila su nepregledna polja sumornih vrhova bunara.  

 

Iz zbirke kratkih priča Julbord.

Tagovi



Komentari (35)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

emsiemsi emsiemsi 07:14 06.05.2017

М'да !

Као што сам и мислио !
docsumann docsumann 10:46 06.05.2017

Re: М'да !

emsiemsi
Као што сам и мислио !


fascinira ta tvoja potreba da ponavljaš kako ti je nešto bezveze, glupo, besmisleno...

zašto uopšte dolaziš iznova na blogove koji nisu po tvom ukusu.
lično, ne izlazim na mjesta gdje se sluša turbo folk, pop-folk, ili kako se već zovu ti zvučni hibridi našeg vremena i tla.
nikad ni ne potenciram kako mi je ta muzika bezveze, ponarodski - sranje.
rekoh ti već (da se i ja malo ponavljam) - to su samo naši lični afiniteti, i kao takvi potpuno nevažni za ostale.

nemam vremena ni energije za dislajkovanje. ništa dobro iz toga ne poizlazi. zaobići ih je sasvim dovoljano.

dočim, onome što volim i što mi je dobro i lijepo, nalazim da itekako ima smila posvetiti vrijeme i riječi.
te stvari me povezuju s ljudima za koje nalazim da su mi bliski i zanimljivi. koji mogu da me obogate.

horhe je lik za čiji rad nalazim da je dobar, svjež, zanimljivv i inovativan.
zato sam čest gost na njegovim postovima.

ne znam šta tebe tu privlači?
možda da ga zapljucneš još koji put u prolazu (nadam se da ne moram objašnjavati figurativni kontekst ove rečenice).
a onda ćeš par komentara dalje pričati o dobrim ljudima bloga, plemenitosti koju tražiš međ' ljudima...

je l' da da je truba fazon?
emsiemsi emsiemsi 10:54 06.05.2017

Re: М'да !

docsumann

...
lično, ne izlazim na mjesta gdje se sluša turbo folk, pop-folk, ili kako se već zovu ti zvučni hibridi našeg vremena i tla.

...
...
te stvari me povezuju s ljudima za koje nalazim da su mi bliski i zanimljivi. koji mogu da me obogate.
...

Нормално !
Него како !?
docsumann docsumann 10:59 06.05.2017

Re: М'да !

emsiemsi
docsumann

...
lično, ne izlazim na mjesta gdje se sluša turbo folk, pop-folk, ili kako se već zovu ti zvučni hibridi našeg vremena i tla.

...
...
te stvari me povezuju s ljudima za koje nalazim da su mi bliski i zanimljivi. koji mogu da me obogate.
...

Нормално !
Него како !?


ne treba biti posebnio pametan da ne budeš glup
emsiemsi emsiemsi 11:03 06.05.2017

Re: М'да !

docsumann
emsiemsi
docsumann

...
lično, ne izlazim na mjesta gdje se sluša turbo folk, pop-folk, ili kako se već zovu ti zvučni hibridi našeg vremena i tla.

...
...
te stvari me povezuju s ljudima za koje nalazim da su mi bliski i zanimljivi. koji mogu da me obogate.
...

Нормално !
Него како !?


ne treba biti posebnio pametan da ne budeš glup

Сагласан !
Но, већ смо се одавно сагласнили да је памет прецењен ресурс.
Наравно, ти си поприлично бистар, што није нешто посебно битно што ја код тебе ценим. Највише што ценим код тебе - и код било кога другога је - доброта.
Јер - ти ми делујеш као добар човек.
docsumann docsumann 11:13 06.05.2017

Re: М'да !

a, jesi ti veseljak prilični

riply riply 12:30 08.05.2017

Re: М'да !

Сагласан !
Но, већ смо се одавно сагласнили да је памет прецењен ресурс.
Наравно, ти си поприлично бистар, што није нешто посебно битно што ја код тебе ценим. Највише што ценим код тебе - и код било кога другога је - доброта.
Јер - ти ми делујеш као добар човек.


nalazim ti sličnosti sa Diogenom:

Diogen (413—323. p. n. e.) zvan »Κίων — pas«, grčki filozof osnivač kiničke (ciničke) filozofije (kinik), koja je zastupala samodovoljnost, vežbanje, prirodnost. Rodom iz Sinope, na južnoj obali Crnog mora. Živeo u buretu i prezirao bogatstvo i društvene konvencije. Kad ga je Aleksandar Veliki pitao da li šta želi, on je odgovorio: »Skloni mi se sa sunca.« Upitan jednom šta traži u po bela dana s fenjerom u ruci na atenskim ulicama, rekao je: »Tražim čoveka«.

Nakon njegovog dolaska u svoje selo iz grada svi seljani su ga zapitali šta je video a on je odgovorio: „Tek sam sad video šta mi sve ne treba u životu“. Poznata je još njegova rečenica:"Ja sam građanin sveta!".(osim ovoga)

Od njegovih dela (dijaloga, tragedija) nije sačuvano gotovo ništa. Kao istorijska ličnost bio je poznat po svojim zajedljivim dosetkama; ubrzo je postao legendarna ličnost bloga.
emsiemsi emsiemsi 14:11 08.05.2017

Re: М'да !

riply
Сагласан !
Но, већ смо се одавно сагласнили да је памет прецењен ресурс.
Наравно, ти си поприлично бистар, што није нешто посебно битно што ја код тебе ценим. Највише што ценим код тебе - и код било кога другога је - доброта.
Јер - ти ми делујеш као добар човек.


nalazim ti sličnosti sa Diogenom:

Diogen (413—323. p. n. e.) zvan »Κίων — pas«, grčki filozof osnivač kiničke (ciničke) filozofije (kinik), koja je zastupala samodovoljnost, vežbanje, prirodnost. Rodom iz Sinope, na južnoj obali Crnog mora. Živeo u buretu i prezirao bogatstvo i društvene konvencije. Kad ga je Aleksandar Veliki pitao da li šta želi, on je odgovorio: »Skloni mi se sa sunca.« Upitan jednom šta traži u po bela dana s fenjerom u ruci na atenskim ulicama, rekao je: »Tražim čoveka«.

Nakon njegovog dolaska u svoje selo iz grada svi seljani su ga zapitali šta je video a on je odgovorio: „Tek sam sad video šta mi sve ne treba u životu“. Poznata je još njegova rečenica:"Ja sam građanin sveta!".(osim ovoga)

Od njegovih dela (dijaloga, tragedija) nije sačuvano gotovo ništa. Kao istorijska ličnost bio je poznat po svojim zajedljivim dosetkama; ubrzo je postao legendarna ličnost bloga.

Не знам за тога Диогена на блогу !
Дај неки линк !
docsumann docsumann 10:50 06.05.2017

skleroza, amnezija ... dijagnoza


Sve što sam mogao da vidim kroz zaslepljujuće svetlo bila su nepregledna polja sumornih vrhova bunara.


nisu vrhovi bunara, ali me ta potonja rečenica izasocirala na ovu sliku Zdislava Beksinjskog

horheakimov horheakimov 19:53 08.05.2017

Re: skleroza, amnezija ... dijagnoza

nisu vrhovi bunara


ovo je još veće ludilo, Docs...
nask nask 13:57 06.05.2017

Bunar u boji

horheakimov horheakimov 19:55 08.05.2017

Re: Bunar u boji

ova žica kvari mogućnosti...
vera.nolan2 vera.nolan2 20:43 06.05.2017

... zarobljen(i) doveka ...

Kako bi ova priča bila izvanredna scena za početak ili kraj filma ...
kao Lavirint . nemoguće bekstvo ...

nask nask 20:44 06.05.2017

Re: ... zarobljen(i) doveka ...

nemoguće bekstvo


Pa samo treba poleteti i ...

ovako

mirelarado mirelarado 22:42 06.05.2017

Re: ... zarobljen(i) doveka ...

Ima bunara iz kojih možda ne vredi bežati...

Milan Novković Milan Novković 18:11 07.05.2017

Re: ... zarobljen(i) doveka ...

mirelarado
Ima bunara iz kojih možda ne vredi bežati...


Pa da, inače ga ne bi toliko komplikovali, tj iskoristili bi neku od da Vinčijevih izmišljotina, čekrke, kofe i ostalo, osim ako nije patentirao sve to pa on oi naslednici prestali da izaju licence

Iako, ko bi ga znao, ljudi vole u bunare, niko neće da se zamajava čekrcima
horheakimov horheakimov 19:56 08.05.2017

Re: ... zarobljen(i) doveka ...

vera.nolan2


početak...
horheakimov horheakimov 19:58 08.05.2017

Re: ... zarobljen(i) doveka ...

mirelarado


a ljudi bi stalno nešto da se bore, da se trude, da se koprcaju...
tasadebeli tasadebeli 22:13 09.05.2017

Re: ... zarobljen(i) doveka ...

Milan Novković

Iako, ko bi ga znao, ljudi vole u bunare, niko neće da se zamajava čekrcima



Воле, воле... А ето, и из Хорхеове приче видимо да се то увек завршава на исти начин.

Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice; jer i to je taština. Taština nad taštinama.



Џабе свака прича... Кад људи то воле...
stefan.hauzer stefan.hauzer 14:43 07.05.2017

.

I kod tebe kiša?

Ima jedna stvar koja mi se dopada kod bunara, osim što retko presušuje, ako i presušuje, jeste njegova sposobnost da ima dno. Ti možeš da levitiraš i batrgaš se na površini vode i čak i da potoneš, ali dno postoji. Od dna nema dalje. Biti u bunaru i nije tako loše, ako stremiš dnu, naravno.



anfieldroad anfieldroad 16:30 07.05.2017

Re: .

Od dna nema dalje. Biti u bunaru i nije tako loše, ako stremiš dnu, naravno.



Da. Najgore je zapravo ako čovek stremi dnu, a dna nema. Toneš, toneš...a dno nikako da dotakneš. Bunar bez dna.
Nismo često u situaciji da dno dodirnemo, da ga osetimo kako treba. Nekako se ispostavi da ispod dna postoji ceo niz novih nivoa dna. Retko kad nam se pruži prilika da se opustimo na dnu, znajući da smo na dnu ispod koga nema iznenađenja.
emsiemsi emsiemsi 20:33 07.05.2017

Re: .

stefan.hauzer
I kod tebe kiša?

Ima jedna stvar koja mi se dopada kod bunara, osim što retko presušuje, ako i presušuje, jeste njegova sposobnost da ima dno. Ti možeš da levitiraš i batrgaš se na površini vode i čak i da potoneš, ali dno postoji. Od dna nema dalje. Biti u bunaru i nije tako loše, ako stremiš dnu, naravno.




Мени се бунари никада нису допадали.
Извори - напротив !
stefan.hauzer stefan.hauzer 11:46 08.05.2017

Re: .

Извори - напротив !

Ali izvori presušuju, dragi emsiemsi.


4krofnica 4krofnica 12:39 08.05.2017

Re: .

Od dna nema dalje. Biti u bunaru i nije tako loše, ako stremiš dnu, naravno.


nije loše jer ne može gore :)

bio je taj neki fantastični strip, ne mogu sad da nađem gde je, ali mnogo mi se dopao,
sveden, prikazuje život zrna peska koji iznova preživljava agoniju padanja kako se okrene peščani sat, ima neki očajni izraz kao Munchov 'Krik' (mada ja tu sliku ne doživljavam kao nešto teško, turobno i mučno jer, po rečima autora, to je unutrašnji doživljaj pojave prelepog zalaska sunca u pozadini. stil jeste kripi:) u tom smislu - nije lako ni kada znaš gde je dno.




emsiemsi emsiemsi 14:11 08.05.2017

Re: .

stefan.hauzer
Извори - напротив !

Ali izvori presušuju, dragi emsiemsi.



Да !
На жалост !
horheakimov horheakimov 20:01 08.05.2017

Re: .

stefan.hauzer


i dno je oslonac.



PS.

I kiša i kišnica.
docsumann docsumann 20:11 08.05.2017

Re: .

i dno je oslonac.


na dnu dna
težak metalni poklopac
ispod njega
stepenice ka dolje
horheakimov horheakimov 20:47 08.05.2017

Re: .

kako se ne bismo usudili krenuti stepenicama
prebili smo jedni drugima nožne prste,
poklopcem
zilikaka zilikaka 21:36 08.05.2017

Re: .

i dno je oslonac.

I mesto koje (ti) menja smer kretanja.
stefan.hauzer stefan.hauzer 10:43 09.05.2017

Re: .

nije lako ni kada znaš gde je dno.

Ni na dnu nije lako, ali makar znamo da tamo dospevaju samo najjači. Ostali se slome na pola puta. Treba imati stomak (i pluća, i pluća!) za takav vrtoglavi pad u ponor bunara.


Nego, dosta trabunjanja od mene i više muzike za tebe:)

emsiemsi emsiemsi 16:50 09.05.2017

Re: .

stefan.hauzer
nije lako ni kada znaš gde je dno.

Ni na dnu nije lako, ali makar znamo da tamo dospevaju samo najjači. Ostali se slome na pola puta. Treba imati stomak (i pluća, i pluća!) za takav vrtoglavi pad u ponor bunara.


Nego, dosta trabunjanja od mene i više muzike za tebe:)


Не нужно најјачи - пре бих рекао најслабији !
Истина - најјачи од тих са дна се издигну на површину, а најјачи од њих се успну на врх.
Успут ---- јеботе !
stefan.hauzer stefan.hauzer 17:30 09.05.2017

Re: .

Не нужно најјачи - пре бих рекао најслабији !

Oni slabiji ne mogu da izdrže nivoe, koji nužno postoje, kada se ide ka dnu. Imaju varijeteti dna, koji liče, ali nisu i nužno dno. Za takav ponor, mora se biti dovoljno snažan da izguraš sve i dospeš tamo gde je potrebna upornost i tvrdoglavost jednog magarca za konačni cilj. Nepotcenjuj srce budale, dragi EmsiEmsi:)

emsiemsi emsiemsi 19:08 09.05.2017

Re: .

stefan.hauzer
Не нужно најјачи - пре бих рекао најслабији !

Oni slabiji ne mogu da izdrže nivoe, koji nužno postoje, kada se ide ka dnu. Imaju varijeteti dna, koji liče, ali nisu i nužno dno. Za takav ponor, mora se biti dovoljno snažan da izguraš sve i dospeš tamo gde je potrebna upornost i tvrdoglavost jednog magarca za konačni cilj. Nepotcenjuj srce budale, dragi EmsiEmsi:)


Не знам шта да ти кажем !
mariopan mariopan 12:18 11.05.2017

Re: .

anfieldroad
Od dna nema dalje. Biti u bunaru i nije tako loše, ako stremiš dnu, naravno.



Da. Najgore je zapravo ako čovek stremi dnu, a dna nema. Toneš, toneš...a dno nikako da dotakneš. Bunar bez dna.
Nismo često u situaciji da dno dodirnemo, da ga osetimo kako treba. Nekako se ispostavi da ispod dna postoji ceo niz novih nivoa dna. Retko kad nam se pruži prilika da se opustimo na dnu, znajući da smo na dnu ispod koga nema iznenađenja.


Dno mogu da poželim samo u situaciji kada ga očekujem, kada želim da ga osetim pod nogama da se odbacim naviše, da brže isplivam.

I onda je strašno kada ga nema, kada se tone beskonačno. E, to je strašno.
horheakimov horheakimov 00:27 12.05.2017

Re: .

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana