B92 Blog

    Ustanem jutros rano, bolje sama  nego da me budi dostavna sluzba DHL, sramota bi bilo.

    Izbacim kuce iz kuce , neka probudi i komsiluk, kako da primim tako brzu posiljku a da to niko nije video? Pozovem i komsinicu na kafu, nije to mala stvar, preko sveta za 24 sata, bar tako kazu. Odmah joj demonstriram "pracenje posiljke" i lepo se vidi kada je preuzeta, gde je sve bila, u minut vreme zabelezeno  (sigurno im je svaki minut vazan),u  Beograd stigla za 3h i 30' od trenutka predaje. Tu me blago uhvati panika , ma oni mogu svaki cas da banu na vrata , jest da je rano ali kada tako brzaju..... 

  Naravno , ne pricam komsinici moj blam - ja sam imala sjajnu ideju da se ta hitna posiljka preda na autobus koji stize u Beograd u nedelju, pa bih ja skoknula po to, nije mi tesko. Tu se moj sin malo ljutnu, kako sam skrooooz neinformisana, pa danas postoji DHL, dostava za 24 sata. On je isprobao i iz celog sveta mu stize sta god da naruci, nekada i za 12 sati. Tu me izgrdi je

  Dole u sahtu bilo je zagusljivo i vlazno. Mirisalo je na krpe i kartone pokupljene iz kontejnera, na pacove i kanalizaciju...ali bilo je za nijansu toplije nego napolju gde je kosava vitlala liscem i udarala ledenim dahom. Na drhtavom plamenu svece jedva se nazirao bledi lik devojcice koja je lezala na krpama u uglu, ulepljene kose, i tiho jecala povremeno.

  - Mozda joj treba lekar? - zabrinuto ce Milos, Mirin brat, mrsav dvanaestogodisnjak. Njegove krupne oci uplaseno su sarale polumrakom, od Mire na lezaju do Vlade koji je cucao u suprotnom uglu malog podzemnog skrovista.

  - Ala si lud, kakav lekar? Nemamo knjizicu a ni para. Nismo jeli od juce samo si ti Miri dao onu salamu sto si nasao u djubretu..mozda je bila pokvarena? Lepo sam ti rekao da uzimas samo suv leb, ljudi svasta bacaju, mogla je i da se otruje...ljutito uzvraca Vlada, najstariji, trinaestogodisnjak, vec godinama na ulici pa zato najbolje upucen u sve sto im treba za opstanak.

 Jos letos dok su spavali

    Vest koja je objavljena u nekim medijima, u nekima nije, nije dovoljno vazna.

    U svom krevetu nadjena je mrtva devojcica, imala je samo petnaest godina. U domu za nezbrinutu decu, u svom krevetu koji je dobila n privremeno koriscenje, dok ne izadje iz doma, umrla je tiho, da nikoga ne uznemiri, samo je nestala nadajuci se bas tome, da se niko nece previse uzbuditi sto je nema. Samo je zaspala. Nece se probuditi. Sve sto je veliki svet imao za nju ona  nikada nece videti.

    U dugom lancu Odraslih ljudi koji su morali da joj pruze ruku da ne potone nije bilo nikoga. Nije bilo nikoga ni kada je otac silovao, gotovo godinu dana, da cuje njene krike i vapaj za pomoc. Ljudi su ogluveli. Ne znaju. Ne cuju.

   Nikoga nije bilo da je drzi za ruku, da cuje njen poslednji uzdah. U njenih tako mladih 15 godina  stalo je vise nesrece i bola nego sto moze ceo jedan zivot da otrpi. Mozda je mislila da je to dosta, da vise ne moze da podnese? Mozda je htela samo kratak predah izmedju nes

   Danas pada kisa.

   Ako pada i kod vas pa ste malo neraspolozeni, nemojte se jediti, kisa je prirodna pojava u ovo doba godine.

   Nije prirodno da ja zbog kise moram cetvoronoske da izlazim iz kuce. Posto sam odbila taj ponizavajuci nacin kretanja sada sedim u kuci zaptivenih prozora, oblepljenih najlonom i lpeljivom trakom i osecam se kao krastavac u tegli. A sve zbog kise.

   Probala sam malocas da tako izadjem na veliku radost mog psa ali sam odustala jer treba puzeci da predjem nekih tri metra ispod skele sa koje kaplje prljava voda ,  a ja u beloj jakni. Zato sam napravila kratak inventar po kujni. Imam hleba od juce, mleka, sira, jogurta i slaninice, i cigara zadosta pa ne moram danas u ducan. Odbijam da idem cetvoronoske.

   Onu jagnjetinu koju sam u velikim kolicinama spremila da danas ispecem majstorima, kada najzad zavrse posao, za rastanak i dugo secanje, spakovacu u zamrzivac, nece da se baci.Sutra, ako se pojave skuvacu klin corbu.Ala sam opasna Gazdarica :-))))Na t

  Danas je punih pet godina od kada se desio masakr u selu Gorazdevac na Kosovu i Metohiji  kada su iz susednog albanskog sela rafalom pokosena deca srpske nacionalnosti , dok su se, kao i sva deca na svetu, radovali letu i kupanju u reci. U tom monstruoznom zlocinu ubijeno je dvoje dece, a ranjeno cetvoro. Osim malih grobova i  invaliditeta i trauma za ranjene i njihove porodice, onima koji su preziveli dato je i saznanje da se ubice nece pojaviti pred licem pravde, da njih niko ne trazi niti ce ikada biti osudjeni. Vreme koje prolazi a da se zlocinci mirno setaju Kosovom ucvrscuje to saznanje i ogorcenje preostalih Srba.

Sa punim pravom pitaju se :

Gde su prava njihove dece na zivot?

Na igru, na smeh?

Gde je kazna za zlocince?

Jedna od majki ubijenog decaka, jos pre proglasenja nezavisnosti Kosova rekla je da ce telo svoga decaka iskopati i peske proneti celim Kosovom na ledjima, da svi vide.

Jadnica. Nesretnica.

Ko da vidi?

Zar ona misli da svet

  U mom frizideru stoji komad slanine, rumenozute, mesnate..ma kakva "panceta"ovo je cista ljubav. Ja to znam, tu sam strucnjak. Kad god otvorim frizider zapahne me taj miris...i stid. Posalo mi je neki Branko...a ja ne znam koji Branko.

  A znam da je ljubav, jer tako i ja, kada mi nesto posebno uspe da je najlepse na svetu, saljem sa ljubavlju ljudima koje volim.Sad meni posalo Branko, sve s ljubavlju...a ja ne znam..pa otuda stid. Zato je nisam ni probala, neka stoji dok se ne setim tog Branka.

  Doneo mi je brat, posle prvomajskih praznika, kada je dosao da odveze moju cerku na aerodrom. Javio se odnekud telefonom i kaze da ne spremam veceru, on je tu kod Branka, kako ne znam kog? Ma onog NASEG, onog malog, nasmejanog Brankica, kako ne znam? Cuje se galama i smeh i on kaze, sad ce on da dodej pa cu se sigurno setiti...i donece mi malo slanine od Branka, on salje da probam.Da vidim kakav je domacin postao. Onda stize, drzi na prstu okacenu onu slaninu i cudi se kako ne znam. Onda p

    Odem da obnovim licnu kartu (l.k.) kad pre prodje deset godina?Izvadim sve papire koji dokazuju da sam rodjena i da imam drzavu (?) koja me priznaje za svoju. Tu se malo naljutim sto ti papiri (krstenica i drzavljanstvo) vaze samo 6 meseci kao da moze ime oca, majke, mesta rodjenja i drzave da nestane za 6 meseci? Ali iz onoga sto sledi shvatila sam da moze, i da je nasa administracija dalekovido predvidela te mogucnosti pa nam zato daje samo 6 meseci garancije (kao za frizider ili tv) a kad garancija istekne...

   Odem sutradan da preuzmem novu l.k.pre mene u redu neka zena, zali se da su joj pogresili adresu, nije ona u broju 12 nego u 72...ali je dobila pogled "m'rs ti ce mi kazes?" i odjezdila brze neg sto je usla. Ja srecna sto se red smanjio (a nema reda cudo jedno) otvorim moju l.k. da vidim kako sad izgledam i jel su meni nesto pogresili?Sve je tu , samo tamo gde pise mesto rodjenja i drzava pise : AUTONOMNA POKRAJINA KOSOVO I METOHIJA,   REPUBLIKA SRBIJA....vidim nesto tu n

  Sedim sama u mraku i gledam u monitor, to je jedino sto svetli. Ta pomrcina potice od Pomracenja 21. ovog Meseca. Zlobnici tvrde da se to pomracenje dogodilo samo kod nas ali to nije istina, to je mogao da geleda ceo svet. Pomracenja su retke pojave, mnogi dugo cekaju da ga vide, a ono sto je retko to je i skupo. Zato smo mi, ko mala deca,hteli to pomracenje da vidimo izbliza, i eto ga tu, kod nas. Prvo smo se malo radovali a onda smo se zabrinuli. Kazu neki doktori da zivot u mraku nije zdrav, popadacemo svi u depresiju. Popijem dva aspirina za svaki slucaj, vitamine i caj, i nastavim po blogu da trazim spas jer nesto mi ona misao da je sve sto je retko ustvari skupo, ne da mira. Slutim da ce racun biti veliki, a koliki videcemo kad svane.

  Tu su se odmah pojavili "isterivaci mraka i depresije", eksperti i profesionalci, bar toliko ih placamo kao da jesu, ali kako takav slucaj jos niko na svetu nije imao ne mozemo da znamo da li jesu ili nisu to sto tvrde niti da li ce nas zaista izvest

  Ova prica nema nikakve veze sa politikom ,  svaka slicnost sa nekim ljudima i dogadjajima je sasvim slucajna. Naprotiv , pisem je da se svi malo odmorimo od politike , da se zabavimo i nasmejemo , kome bude zabavno i smesno.

  Prica je istinita , moracete da mi verujete na rec jer niko nece da prizna da se to bas u njegovom selu desilo , a to me cudi , jer , kada se nesto lepo desi svi se otimaju da je to bas kod njih bilo. Za ovo se niko ne otima..pa procenite sami.

   Zamislite vojvodjansko selo , siroko , siroko..sto da se stedi kad se ima.

   Zamislite glavni sokak sa sve kucama u nizu , onako , ko da su ih deca nacrtala.

   Ispred svake kuce posadjen oraj ili dud a ispod duda posadjena klupa.

   Na te klupe paori dolaze , posle napornog rada da se mao izdivane i odmore od posla. Najvise se divani o " palitici " a ta " palitika " to je sama srz i sustina njihovog zivota.

   Kada krene razgovor onda se prvo divani o cenama nafte , djubriva , seme

  Molim , molim , molim one koji ruse Beograd da ne ruse MOJ BEOGRAD

  Beograd su rusili i palili , ubijali i ranjavali ljude nasi neprijatelji odvajkada , danas ste to vi. Rusite ga zato sto ne mozete da dobacite kamenom do Amerike ili Kanade ? Na suprot vama su policajci koji isto misle kao vi da je to nepravda i sila i bezakonje velikih i mocnih ali samo rade svoj posao a to je da SACUVAJU BEOGRAD . 

  Da li od vas treba da ga cuvaju?

  Da li ce zbog vaseg "patriotizma " neka majka ili zena od sutra nositi crninu i necija deca rasti bez roditelja?

  Znam da smo vam dali los primer mi , vasi roditelji , onda kada smo spaljivali TV " Bastilju". Sta je kriva ta jadna zgrada sto su u njoj sedeli neki ljudi ? Danas sede neki drugi i da li je vredelo?

   Znam da smo spaljivali Skupstinu , onu divnu zgradu , a tako nam je malo lepih zgrada ostalo u Beogradu , srusili su ih bombama pa smo malo rusili i mi. Zato da neko ukrade stolicu , sliku ili pepeljaru. a da