maksa83
Ova Mary me "izbacila iz zone", zazvučala kao ona dečja igračka gitara
rukah mandušićah vukah:
maksa83Zalutala 2 drugara u Uolmart....
eloy
maksa83Ova Mary me "izbacila iz zone", zazvučala kao ona dečja igračka gitara Ne bih ja potcenjivao dečju igračku gitaru, sve je to u rukah mandušićah vukah: Zalutala 2 drugara u Uolmart....
4krofnica moj ukulele na ripit već neko vreme (ovog malog bi svako poželeo za zeta, muža, devojku, komšiju, majstora koji ne zna svoj pos'o, brodolomnika sa kim si zarobljen na ostrvu ali dečko slučajno ima instrument pri sebi:) (do 0:18 klip nema audio, nije do vas)
(do 0:18 klip nema audio, nije do vas)
Ne bih ja potcenjivao dečju igračku gitaru, sve je to u rukah mandušićah vukah:
– неодговорном политиком, одобравањем Еулекса, измештањем дијалога о Косову и Метохији под окриље Европске уније, отпочињањем „техничког дијалога” и закључивањем и спровођењем неуставног Бриселског споразума, процес сецесије Косова и Метохије је добио забрињавајући замах. Тај процес се може и мора зауставити.
Без Косова и Метохије или било којег дела своје територије, Србија не би била само осакаћена, већ и трајно поражена, као земља која је своју скупу судбину продала и поништила свој идентитет.
eloyrende dumisanje,...
gedza.73 postoji negde u YT univerzumu dobra bluegrass obrada 'should i stay or should i go' al' ko zna 'de je (tako sam 'izgubio' jednu klezmer a cappella Bitlis obradu)
gedza.73 pojma nemam što.
eloy izvor: https://www.youtube.com/watch?v=Zi5h_Xl3CY0
Mislim da je to dvoljna nagrada za trug koji sam uložio pisajući ovo. ЛИНК
Кој' ће ми то мој, друже, што ми то потураш? Зар ме стварно котираш толико ниско да сматраш да треба да губим време гледајући ове мороне Кесић/Пајкић/Видојковић, Кулачин и слични им зато што ти верујем?
eloyКој' ће ми то мој, друже, што ми то потураш? Зар ме стварно котираш толико ниско да сматраш да треба да губим време гледајући ове мороне Кесић/Пајкић/Видојковић, Кулачин и слични им зато што ти верујем? Zašto tako jako brate Taske - lepo sam se ogradio i naznačio fenomenološku katarzu koja počinje od 10 og minuta, mali od Bjelice je samo inventar ružičaste kakofonije. Interesantniji su ovi drugi novootkriveni što mašu rukama.
ružičaste kakofonije
Иако и на овом Блогу Б92 постоји мало црвено дугменце за УКЉ/ИСКЉ. као и на даљинском за ТВ, морао сам то да кажем неком за кога мислим да ће разумети о чему причам.
tasadebeli 10:48 19.02.2018 /
ЕДИТ: Кесић = Лав Пајкић = Кулачин, Видојковић = ... Јбт, тупави, глупави, недуховити, необразовани умишљени егоистични морони се умножавају у овој Србији простом деобом као једноћелијски организми!
anonymous tasadebeli 10:48 19.02.2018 / ЕДИТ: Кесић = Лав Пајкић = Кулачин, Видојковић = ... Јбт, тупави, глупави, недуховити, необразовани умишљени егоистични морони се умножавају у овој Србији простом деобом као једноћелијски организми! Jbga- pronašli odakle izvire .....
freehandanonymous tasadebeli 10:48 19.02.2018 / ЕДИТ: Кесић = Лав Пајкић = Кулачин, Видојковић = ... Јбт, тупави, глупави, недуховити, необразовани умишљени егоистични морони се умножавају у овој Србији простом деобом као једноћелијски организми! Jbga- pronašli odakle izvire ..... Vidiš ti šta ti je više znanje. A ja, recimo, ne mogu da pojmim u kojoj se to vaseljeni i na kom sefirotu mogu uopšte porediti Zoran kesić i ovo nešto sa Pinka?
tasadebeli 13:31 20.02.2018 /
А васељена јефтиног инструментализованог политикантства у сврху индоктринације гледалаца им је свакако заједичко пођубрено тле из којег расту.
To korišćenje " TO " - srednjeg roda, je li to neka interna fora koju ja ne razumem, ili ima neko drugo značenje ?
freehand Ajd divi se malo Tasinim filozofskim dometima a propos duhovitosti.
Тасин блогерски манифест: Серем се ја на тај свет, државу и друштво у којем вредности више не постоје јер смо пристали на релативизацију и оних вредности које се никада не би смеле доводити у питање због чега све, ама баш све, од расправе о вакцинама и школском календару до путовања или дана одређених за државне празнике мора да носи политикантско-цицварићевску маркетиншку капу на глави зарад боље продаје или га неће бити јер не пристаје на та правила игре! Јебеш онда такав живот у таквом свету! Ствари много боље ходају кад не мислиш на продају.
tasadebelifreehand Ajd divi se malo Tasinim filozofskim dometima a propos duhovitosti. Толико ти сметају ти моји "филозофски домети" да не можеш да се уздржиш па мораш да их поменеш и у свом одговору Анонимусу? Ти моји "филозофки домети" су моје мишљење о Кесићевом и Пајкићевом и Кулачин/Видојковићевом назови хумору и њиховој "духовитости". Какво год да је, то је оно што ја мислим о тој групи људи, по мени крајње исиловано сврстаној у медијима међу "комичаре и забављаче". Сасвим разумем чињеницу да ти не мислиш исто што и ја о том питању и прихватам то као твоје мишљење. И покушао сам да ти објасним зашто ја не мислим као ти него су за мене Кесић = Пајкић = Кулачин, Видојковић, тј. зашто за мене између тих имена са јавне и медијске сцене постоји знак једнакости. Само... Ја тебе у том објашњењу зашто тако мислим нисам покушавао да вређам у одговору на твој коментар да "не можеш да појмиш" да су за мене то потпуно истоветни ликови (Кесић = Пајкић = Кулачин, Видојковић) који остављају потпуно исти утисак код мене који је, ето, такав какакв је. И најважније од свега, ниједан од њих ми уопште није ни забаван ни смешан ни занимљив, него досадан. Смарачки досадан. Довољно досадан да све њих после једног до два гледања не гледам никада више. Откуд сад то "Тасини филозофски домети а пропо духовитости" када тема овде нисмо уопште ти и ја, него тај наведени скуп недуховитих вона би забављача, хумориста са политикантском позадином? Тиме уопште ниси ни покушао да одговориш неким контрааргументом на оно што сам написао о тим "хумористима" са разних телевизија у Србији, него си кренуо у дисквалификацију Тасе као саговорника. Хоћеш да кажеш да немам право на своје мишљење по том питању? Требало би да се дивим некоме из тог скупа (да не понављам имена) младих "комичара" само зато што је он политички (политикантски?) "наш", то јест забавља публику милујући нам истовремено уши ониме што желимо да чујемо иако то чак и није баш духовито? Али зато треба да се претварамо да је то што у камере каже тај млади "виспрени и интелигентни" човек силно духовито само зато што је он "наш"? Није ми јасан тај твој ниво дискусије. То онда престаје да буде дискусија (када уместо о теми говориш о личности саговорника) и постаје најобичније политикантско памфлетичарење. Уместо тога, боље би било да си написао шта ти топ налазиш духовито код Кесића. (За њега навијаш, тако сам те разумео.) Али не. Уместо тога дај да пљунем по Таси јер он не мисли као ја и не подржава "наше". А не морам да ти понављам шта мислим о таквом твом комесраско/партијском нивоу "дискусије". Чуо си ти то већ више пута од мене до сада. Изгледа да ти својим умом никако не можеш да изађеш из те политикантско-кафанске "кутије" у којој постоји оштра подела на "наше" и "њихове", па си због тога онда сасвим хендикепиран за било какву озбиљнију расправу о било чему, о било ком питању. Све се мора гледати кроз политикантску призму? Па чак и естрада и забава? Лепо ја рекох већ једном овде у једном од претходних коментару: Тасин блогерски манифест: Серем се ја на тај свет, државу и друштво у којем вредности више не постоје јер смо пристали на релативизацију и оних вредности које се никада не би смеле доводити у питање због чега све, ама баш све, од расправе о вакцинама и школском календару до путовања или дана одређених за државне празнике мора да носи политикантско-цицварићевску маркетиншку капу на глави зарад боље продаје или га неће бити јер не пристаје на та правила игре! Јебеш онда такав живот у таквом свету! Ствари много боље ходају кад не мислиш на продају.
freehand Pazio kad reči nemam kakav si ti smarač i kroz kakve magle ti plivaš.
Само морам да ти кажем, кад смо већ ту, да тебе ја уопште не видим као некога ко ће те моје "магле" да развеје и да ми укаже на "прави" пут и "исправно" мишљење.
'Ајде, ако већ ниси у стању да ми објасниш у чему ја то грешим када кажем да у Србији у медијима и на јавној сцени нигде нема духовитих и виспрених младих људи и да смо по том показатељу ми у Србији као друштво умрли, да смо потпуно анестезирана, обеглављена и обезвољена група људи на неутврђеном географском простору који називамо државом којој свака шуша и шљам може да натури шта год хоће и да влада њоме, објасни ми онда макар, молио бих те,
freehandTo korišćenje " TO " - srednjeg roda, je li to neka interna fora koju ja ne razumem, ili ima neko drugo značenje ? Ako ti to ne razumeš onda jednostavno ne može imati značenje. Prosto. Ajd divi se malo Tasinim filozofskim dometima a propos duhovitosti.
freehand... jedna je u nizu "svi su isti" budalaština . I to sam hteo reći kroz "Tasino filozofsko praznoslovlje". I to je, valjda, i jasno. Nikakvo vređanje, nikakva pljuvačina. Apsolutno verujem da postoje ljudi čiji estetski i svaki drugi ukus Kesića gura ispod prihvatljivog nivoa. ili Vidojkovića. Ili ono. Ali da ih sve stavi u isti koš i na isti nivo - to je najobičniji bulšit.
Shvata on razliku. Teže je shvatiti - sličnost.
freehand A sve zajedno što si ovde naprlavio jedna je u nizu "svi su isti" budalaština .
Sve mi se nešto čini da opet nisi razumeo Tasu. Pa njemu je jasno, da za tebe ( i neke druge ) postoji razlika. Na one koji su " vaši" i " nisu vaši" Shvata on razliku. Teže je shvatiti - sličnost.
Apsolutno verujem da postoje ljudi čiji estetski i svaki drugi ukus Kesića gura ispod prihvatljivog nivoa. ili Vidojkovića. Ili ono. Ali da ih sve stavi u isti koš i na isti nivo - to je najobičniji bulšit.
Зашто је то за тебе булшит, а није ти булшит та прича да су Кулачин/Видојковић и Кесић "наши",
freehand Jednostavno . moje je mišljenje da Kesić jeste duhovit, iako ne blista svkai put, da su ona dvojica bez veze a da je ono na pinku protozoa u slini.
Raspravljati zašto privatne televizije na program stavljaju ovog ili onog sasvim je drugi par opanaka,
a Pera Lazić je bio car.
Поштуј и ти то што су за мене они слични. Покушао сам да објасним, стварно у ситна цревца, и зашто то мислим. Можда то теби изгледа као гомила неповезаних теза, али то проистиче из моје жеље да ти објасним зашто мислим то што мислим.
freehandЗашто је то за тебе булшит, а није ти булшит та прича да су Кулачин/Видојковић и Кесић "наши", Ne razumem kako si došao do ovog zaključka? Mislim, ja bih Anonimusove upadice zanemario, koliko god ti on njima išao niz dlaku i podupirao narativ. Nego stvarno me mrzi da se majem odgovarajući na komentare koji sadrže po deset teza, pa ni za glavu ni za rep. Jednostavno . moje je mišljenje da Kesić jeste duhovit, iako ne blista svkai put, da su ona dvojica bez veze a da je ono na pinku protozoa u slini. Raspravljati zašto privatne televizije na program stavljaju ovog ili onog sasvim je drugi par opanaka, a Pera Lazić je bio car.
anonymousfreehandЗашто је то за тебе булшит, а није ти булшит та прича да су Кулачин/Видојковић и Кесић "наши", Ne razumem kako si došao do ovog zaključka? Mislim, ja bih Anonimusove upadice zanemario, koliko god ti on njima išao niz dlaku i podupirao narativ. Nego stvarno me mrzi da se majem odgovarajući na komentare koji sadrže po deset teza, pa ni za glavu ni za rep. Jednostavno . moje je mišljenje da Kesić jeste duhovit, iako ne blista svkai put, da su ona dvojica bez veze a da je ono na pinku protozoa u slini. Raspravljati zašto privatne televizije na program stavljaju ovog ili onog sasvim je drugi par opanaka, a Pera Lazić je bio car. Da zanemariš moje upadice... Nije lepo. A i reagovao si upravo na moju upadicu - nisi je zanemario. Stavljanje pojedinih televizija,emisija ili tv likova u potpunosti u službu svakodnevne politike,nikako ne može biti smešno - pre je tragično. Politikanstvo koje je čak i duhovitost, stvarnu ili u pokušaju, upreglo i stavilo u službu pojedinih partijskih klika ili stranih država, onemogućava da pravi duh i humor ovog naroda ispliva na površinu u svoj svojoj lepoti. U toj instrumentalizaciji se ne razlikuju ni " naši " ni " njihovi" A dok je tako, dok ne shvatimo pogubnost njihovog "programa / humora" dok ne shvatimo da su u zagađivanju javnog medijskog prostora - isti, dok nam "naši" budu duhoviti, a oni koji nisu - ne, stvarni duh i humor ovog naroda neće moći da se probije i izađe na videlo. Molim te zanemari ovu upadicu. Ona nije donela ništa novo u odnosu na ono što je Tasa već istakao . Samo je pristup drugačiji. I možda je teza - samo jedna.
Поштуј и ти то што су за мене они слични.
freehand Sve ja to kapiram i sve je to ok. Samo ne razumem to kukanje na komesare trtmrt.
Ajd divi se malo Tasinim filozofskim dometima a propos duhovitosti.
Ti misliš da sam ja politikantska hulja,
Ti misliš da sam ja politikantska hulja, ja mislim da si ti patetični seronja. Ok, sve je to sukob mišljenja na jebenom internetu.
alseloneПоштуј и ти то што су за мене они слични. Zezas Taso da su ti Pajkic i Kesic slicni? Pa prvo sto u samom nivou humora nisu ni slicni. Jedno je smesno, drugo je tuzno. A sto je jos vaznije, u svojoj sustini nisu slicni. Ideja za pravljenjem emisije koja ismeva opoziciju je bedna, ulizivacka, jadna, dok je ideja za ismevanje vlasti pozitivna, demokratska, potrebna uvek i svugde itd.
U našem slučaju , nemaš vlast i opoziciju, već samo vlast i one druge koji još nisu, ali će sutra biti vlast. Prema tome, za budućnost ovog društva itekako je važno kritikovati i jedne i druge.
tasadebelifreehand Sve ja to kapiram i sve je to ok. Samo ne razumem to kukanje na komesare trtmrt. А чему је онда служило ово? Ajd divi se malo Tasinim filozofskim dometima a propos duhovitosti. Да није било те тзвоје реченице, не би било ни читавог овог низа коментара који су уследили. Дакле, чему је служила та реченица у коментару који није чак ни био упућен мени него Анонимусу? Дисквалификацији личности Тасе као саговорника? Јер та релченица свакако није била некакав аргумент за дотадашњу причу о јефтином политикантском хумору на нашим телевизијама. Требало је да послужи да се Таса дисквалификује као саговорник за даљу расправу. Е, па извини што то морам да ти кажем, али такав приступ много подсећа на оне поступке партијских комесара после Другог светског рата у Југославији када они нису давали никакав аргумент за оно што сами мисле него су једноставно лепили етикете (разне етикете типа: народни непријатељ, националиста, шовиниста, колаборант, ратни профитер и сл.) онима који другачије мисле и тако давали друштву разлог за прогон тог којем је етикета налепљена. Да те подсетим, због тога смо после Другог светског рата били ускраћени за једну Жанку Стокић, Станислава Кракова, Милоша Црњанског, Драгишу Васића... И то се после у овој Србији наставило и преко једног Пластичног исуса, па све до Голубњаче и Душка Радовића. Баш такав метод су примењивали ти партијски комесари у жељи да из јавног и културног простора Срба после Другог светског рата удаље оне неподобне, по њиховом мишљењу. Дисквалификација личности. Пази, није он само неко ко другачије мисли, него је и фукара, окорели криминалац, глуп, зао, подли човек итд. Разумеш шта хоћу да кажем. Дакле, ако се већ не слажеш са нечијим мишљењем, онда кажи ЗАШТО се не слажеш са нечијим мишљењем, а немој да дисквалификујеш личност тог неистомишљеника јер је баш то та комесарска метода о којој ти причам. Ti misliš da sam ja politikantska hulja, Ниси у праву, ја то не мислим. Ти си стекао такав утисак зато што сам ја после безуспешних апела да престанеш да лепиш около људима комесарске етикете (нисам ја једини на Блогу којем то радиш) решио да пробам да ти одговарам на исти начин као и ти мени: лепљењем етикета (чак иако не мислим заиста тако). Хтео сам тек да видим како ћеш ти да реагујеш киада се на тебе примени та метода коју ти користиш на Блогу Б92 у расправама. Тада си се ти обично позивао на пристојност и на то како такав начин комуникације не приличи једном просветном радниклу који васпитава нашу децу. И пошто сам видео како ти реагујеш када се са тобом комуницира на исти начин као што ти комуницираш са неистомишљеницима, престао сам то да радим. Као што видиш. Али и даље не мислим да си политикантска хуља. Мислим само да ти сопствена сујета не дозвољава да понеки пут и неком неистомишљенику и кажеш да си погрешио и да ниси у праву. Мени ние то тешко да кажем неистомишљеницима. Ево, ти добро знаш већ од раније шта ја заиста мислим о Титу. Ко зна колико пута смо то превртали овде. И не слажем се ни са тобом ни са Елојем о значају те историјске фигуре из историје Србије какав му се данас придаје. Али се слажем са вама када ми кажете: Имало је то доба својих предности у односу на данашње доба. Рецимо, у релативно јефтином а квалитетном образовању, па затим у јефтиним књигама до којуих је свако могао да дође, па затим у лечењу и оних људи који немају пара да плаћају то лечење итд. Наравно да су то биле предности. За мене јесу. Никаад не бих могао да студирам у данашњим условима узевши у обзир моје породично порекло и имовинско стање моје породице. И ја и то могу и теби и Елоју отворено да кажем да сте у праву када ми то поменете. Неће ми круна спасти с главе због тога. А то је оно што код тебе никада не постоји. Јер, боже мој, ја сам најпаметнији овде, је л' тако? Дакле, не мислим да си политикантска хуља, него само превише сујетан. Ti misliš da sam ja politikantska hulja, ja mislim da si ti patetični seronja. Ok, sve je to sukob mišljenja na jebenom internetu. Није то сукоб мишљења, политикантска хуља вс. патетични сероња. То је комесарска метода која се данас још назива и булшит. (Да те подсетим на дефиницију: Булшитери су људи којима до истине није стало, стало им је искључиво да својом комуникацијом са другима постигну неки себи пре тога задати циљ. Па ако се истина уклапа у постизање њиховог циља, у реду, а ако се не уклапа, баш их брига. Небитно им је. Битан је само и искључиво тај њихов циљ. А Франкфурт лепо каже да такав став према комуникацији урушава саме темеље наше цивилизације. )
c_h.arlie Taso, ako ti ikada bude bila potrebna obuka za skraćeno izražavanje, uvek ću ti biti na raspolaganju.
А васељена јефтиног инструментализованог политикантства у сврху индоктринације гледалаца свима њима побројанима је свакако заједичко пођубрено тле на којем настају и из којег расту до "популарности", ма шта год то значило.
anonymous Stavljanje pojedinih televizija,emisija ili tv likova u potpunosti u službu svakodnevne politike,nikako ne može biti smešno - pre je tragično. Politikanstvo koje je čak i duhovitost, stvarnu ili u pokušaju, upreglo i stavilo u službu pojedinih partijskih klika ili stranih država, onemogućava da pravi duh i humor ovog naroda ispliva na površinu u svoj svojoj lepoti. U toj instrumentalizaciji se ne razlikuju ni " naši " ni " njihovi" A dok je tako, dok ne shvatimo pogubnost njihovog "programa / humora" dok ne shvatimo da su u zagađivanju javnog medijskog prostora - isti, dok nam "naši" budu duhoviti, a oni koji nisu - ne, stvarni duh i humor ovog naroda neće moći da se probije i izađe na videlo.
Samo je pristup drugačiji. I možda je teza - samo jedna.
Самно, шта ћемо да радимо, Алсе, када се власт промени? Па садашња опозиција дође на власт, а садашња власт оде у опозицију? А Кесић и Пајкић наставе као што то раде и сада јер не могу баш тако лако да мењају газде и финансијере својих малих телевизијских егзибиција? Хоће ли онда Пајкић бити позитиван и демократски, а Кесић шљихтара?
alseloneU našem slučaju , nemaš vlast i opoziciju, već samo vlast i one druge koji još nisu, ali će sutra biti vlast. Prema tome, za budućnost ovog društva itekako je važno kritikovati i jedne i druge. I to je tacno, pogotovo sto se tice "opozicije" lopovskog tipa koja zeli ponovo da se uspentra na grbacu. To je isti DB-ovski klinac koji se smenjuje kako treba. Eno Djitler i ekipa oborili listu Belog. Na njih nisam ni mislio kada sam rekao "opozicija". Jebo ti tu oboziciju.
U našem slučaju , nemaš vlast i opoziciju, već samo vlast i one druge koji još nisu, ali će sutra biti vlast.
alselone Siguran sam da bi i pri promeni vlasti Kesic ponovo zezao vlast
Ima tu jos nesto. Meni su Indeksovci bili bogovi politickog humora. Obozavao sam ih. I onda sam pre godinu, dve pogledao ponovo neke od njihovih prestava. Smor. Puno fora kursadzijskog tipa. Daleko bolji od ove dvojice, naravno, ali i daleko losiji nego u mojim secanjima.
Nego smo mi tada imali taj pozitivan smeh pun nade u promene, a danas smo razocarani promenama (DS, ponovo, zasto ih stalno spominjem). Jer to je najvece sranje koje su uradili, ubili su duh i energiju, aj sto su pokrali pare, preseli im, nego sto vise niko nece ni da se sali posteno a kamoli da se ozbiljno bavi politikom.
stefan.hauzerU našem slučaju , nemaš vlast i opoziciju, već samo vlast i one druge koji još nisu, ali će sutra biti vlast. Voleo bih da imenuješ društva gde dolaze novi? Koje to društvo dozvoljava nove? Za nekog ko se hvali da zna da čita, ovo je i tanko i slabo, a i nije za prelaznu ocenu.
stefan.hauzer. DS može biti i najveća lopovska organzacija na svetu, ali ona je i dalje demokratična iznutra, s druge strane SNS je klasična diktatura - nekom je to dovoljna razlika.
Diktatura ? Pa još klasična.
alseloneСамно, шта ћемо да радимо, Алсе, када се власт промени? Па садашња опозиција дође на власт, а садашња власт оде у опозицију? А Кесић и Пајкић наставе као што то раде и сада јер не могу баш тако лако да мењају газде и финансијере својих малих телевизијских егзибиција? Хоће ли онда Пајкић бити позитиван и демократски, а Кесић шљихтара? Siguran sam da bi i pri promeni vlasti Kesic ponovo zezao vlast a Pajkic se ponovo ulizivao vlasti. Ali dobro, razumem sta hoces da kazes, i donekle se slazem. Ima tu jos nesto. Meni su Indeksovci bili bogovi politickog humora. Obozavao sam ih. I onda sam pre godinu, dve pogledao ponovo neke od njihovih prestava. Smor. Puno fora kursadzijskog tipa. Daleko bolji od ove dvojice, naravno, ali i daleko losiji nego u mojim secanjima. Nego smo mi tada imali taj pozitivan smeh pun nade u promene, a danas smo razocarani promenama (DS, ponovo, zasto ih stalno spominjem). Jer to je najvece sranje koje su uradili, ubili su duh i energiju, aj sto su pokrali pare, preseli im, nego sto vise niko nece ni da se sali posteno a kamoli da se ozbiljno bavi politikom.
anonymousc_h.arlie Taso, ako ti ikada bude bila potrebna obuka za skraćeno izražavanje, uvek ću ti biti na raspolaganju. Jebote Patak. Pošto čas ?
Free of charge.
c_h.arlieanonymousc_h.arlie Taso, ako ti ikada bude bila potrebna obuka za skraćeno izražavanje, uvek ću ti biti na raspolaganju. Jebote Patak. Pošto čas ? Free of charge.
c_h.arliealseloneСамно, шта ћемо да радимо, Алсе, када се власт промени? Па садашња опозиција дође на власт, а садашња власт оде у опозицију? А Кесић и Пајкић наставе као што то раде и сада јер не могу баш тако лако да мењају газде и финансијере својих малих телевизијских егзибиција? Хоће ли онда Пајкић бити позитиван и демократски, а Кесић шљихтара? Siguran sam da bi i pri promeni vlasti Kesic ponovo zezao vlast a Pajkic se ponovo ulizivao vlasti. Ali dobro, razumem sta hoces da kazes, i donekle se slazem. Ima tu jos nesto. Meni su Indeksovci bili bogovi politickog humora. Obozavao sam ih. I onda sam pre godinu, dve pogledao ponovo neke od njihovih prestava. Smor. Puno fora kursadzijskog tipa. Daleko bolji od ove dvojice, naravno, ali i daleko losiji nego u mojim secanjima. Nego smo mi tada imali taj pozitivan smeh pun nade u promene, a danas smo razocarani promenama (DS, ponovo, zasto ih stalno spominjem). Jer to je najvece sranje koje su uradili, ubili su duh i energiju, aj sto su pokrali pare, preseli im, nego sto vise niko nece ni da se sali posteno a kamoli da se ozbiljno bavi politikom. Saglasan ! Boldujem !
А смех је, Алсе, једно од најважнијих достигнућа које смо досегли откако смо људи.
Е, па извини што то морам да ти кажем, али такав приступ много подсећа на оне поступке партијских комесара после Другог светског рата у Југославији када они нису давали никакав аргумент за оно што сами мисле него су једноставно лепили етикете (разне етикете типа: народни непријатељ, националиста, шовиниста, колаборант, ратни профитер и сл.) онима који другачије мисле и тако давали друштву разлог за прогон тог којем је етикета налепљена.
freehand Taso: politički komesari nsu sinonim za etikete, nego za zabrane, kaštigovanje, robiju.
Od nas dvojice ja tebe nikad nisam banovao - što je legitimno, a tek ti nikad nisam obrisao ni jednu reč - što je gore od komesarskog. Jer menja stvarnost i natura laž u ništenju rečenog.
Sve ostalo što si napisao sastoji se od neistina i gluposti. Ali kratak je život da bi se tebi odgovaralo na svaku od izrečenih neistina ili gluposti.
Ни ја теби никада нисам обрисао ниједну реч
freehandНи ја теби никада нисам обрисао ниједну реч Ok, ako ti tako kažeš.
tasadebelifreehandНи ја теби никада нисам обрисао ниједну реч Ok, ako ti tako kažeš. Подсетим ме. Стварно не могу да се сетим те ситуације. (Осим тог бановања.)
freehandtasadebelifreehandНи ја теби никада нисам обрисао ниједну реч Ok, ako ti tako kažeš. Подсетим ме. Стварно не могу да се сетим те ситуације. (Осим тог бановања.) Pa tu gde si banovao tu si i pobrisao komentare koji su ti smetali.
niccoloJa lično slabo pratim situaciju u susednim državama, pa nisam mogao da doprinesem diskusiji.
Nooice bro!
mesan Tema prekomplikovana, prežvakana, bez svrhe?
ПРИЧА О СРБИМА Од војника чуо и забележио на Крфу Било је то у лето и на жаркој врућини. Господ беше заузет претешким бригама. Оне МУ у не даваху ни главе да дигне и само усрдна помоћ Светога Петра,вернога у помагача, олакшавала је донекле Његове божанске напоре. Радио је тако Господ једнога дана и бринуо кад, усред ових напора, зачу Он некакву необичну ларму која се са Земље подизала. а ларма, на коју се Oн најпре и не обзираше, иако на њу није навикао, постајала је све јача, жешћа и несноснија док Му, најзад, у ономе Његовоме небеском раду, стаде силно досађивати. Тада Господ, не могући даље да је подноси, остави перо, подиже главу, па ослушну и замисли се, трудећи се да појми оне чудне узроке једне тако нечувене и паклене узбуне. Али и поред свег Његовог божанског старања, то му не пође за руком. Изненађен тиме Господ се обрати светом Петру. — Петре — рече он благо. — Ово није без ништа. Не остаје нам друго него да ти лично сиђеш доле и увериш се шта значи ова ларма која нам обојици толико досађује. Смерно и кротко св. Петар поклони се тада Господу, обећавши да ће тачно испунити ову Његову жељу, па се брзо спреми и наврат-нанос сиђе на Земљу. Али не потраја дуго, врати се он натраг, и врати се брже него што је и сам Господ очекивао, па стаде пред Њега: — Господе — рече у он — ево испуних ја Твоју наредбу и сазнах оно што си желео. Урнебес онај доле на Земљи, а због кога нас двојица не могасмо ништа да радимо, не потиче ни од кога другог, већ главом од Срба, од оних који и иначе никада мира и спокојства давали нису. — Гле! — зачуди се ипак Господ. — Шта ми кажеш? Дакле од Срба? А шта би они хтели? — Срби — настави св. Петар — Срби хоће да ратују! — Да ратују? А с ким и зашто? — питаше Господ, а св. Петар одговори: — С Турцима, Господе! Због земље, веле, коју су им од предака отели. Тада се Господ понова замисли, а после мале почивке: — Па нека ратују — рече. — Нека им се таква жеља испуни! Али св. Петар усуди се да примети: — Господе — промуца он. — Ти рече нека ратују. Добро, и сâм сам за то. Али у том рату хоће ли они победити, или ће бити побеђени,јер и то ... — Петре — прекиде га Господ — тачно сам знао шта ћеш ме питати. И баш то хоћу да и ти кажеш, али да ми речеш по души:јеси ли за то да они победе или да их Турци победе. Реци ми, дакле, слободно, јер добро знаш да сам ја на твоје мишљење увек много полагао. Но на ово св. Петар оклеваше да одговори и снебиваше се, пошто у том часу не погађаше вољу Божију. — Е видиш, Петре, — приметиће Господ, изводећи га из забуне и кад се увери да светац још увек оклеваше — што се мене тиче Ја сам зато да их пустимо нека победе. Враг би га знао зашто и не знам теби, али су Мени ти Срби врло драги. Дакле нека победе, како сам казао!... И доиста, зби се онако како заповеди Господ. Нападоше Срби Турке још исте јесени , надбише их и Косово, толико оплакивано, осветише, па све то испунише лако, чудећи се и сами како без велике муке, са песмом и радосно, остварише оне вековне снове толиких својих нараштаја. И опет бијаше лето и Господ свеједнако а са св. Петром бакташе се и знојаше између безбројних и замршених рачуна што у их читава војска Његових светаца сваке године у то време на врховно одобрење подносаше. Али баш у јеку Његова тако мучна рада она чудна ларма понова Га узнемири. Господ беше добре воље замисли се мало, остави перо, подиже главу и опет благо позва св. Петра па му нареди да се понова потруди до Земље и тамо извиди у чему је ствар. И св. Петар сиђе, па се још брже неголи први пут поврати и још са самих рајских врата довикну Господу: — Господе, опет Срби! А са својим добрим изразом Господ га упита благо: — Но? А сад шта хоће? — Опет да ратују! — С ким, побогу? И зашто сад? — Бугарима. Не дају им, веле, оно што су отели од Турака! — Добро, а Бугари? — Они једва чекају,јер тврде да су у праву. — Па лепо нека ратују кад хоће — одобри Господ. — Само нас нека оставе на миру. И рекавши ово н се таман хтеде понова загњурити у сијасет оних светачких биланса, кад Га св. Петар опомену: — Господе — примети он. — Ти заповеди да ратују. Ама опет не рече ништа о победи. Ко ће победити треба и то да наредиш, јер нисам рад да међу нама било какав неспоразум због тога наступи. — Срби! — заповеди Господ кратко и руком даде знак да је разговор свршен. И опет се зби како рече Господ. И Срби победише браћу и вратише се кућама својим овенчани славом јунака, али још слађом од прве баш зато што то беху браћа коју су победили. А после тога опет прође година дана. век неуморан, милостив, добар и благ радио је Господ мирно своје послове, неизневерен никад од свога првог помагача, који и сам не познаваше одмор и сласти од њега. Бејаше опет лето и рачуни светаца заузимаху сву пажњу њихову, кад се намах, и опет са Земље, заори и затресе једна нова, али незапамћена узбуна од које се чињаше е ће и само небо проломити се. Узбуђен, а богами донекле и наљућен, Господ брзо дозва св. Петра па га одмах посла доле те да се и по трећи пут увери у чему је сад разлог пакленога овог новог урнебеса поред кога је већ и самом Њему немогуће да се својим пословима озбиљно посвети. Али се н изненади кад св. Петар и по трећи пут јави: — Срби, Господе! — Побогу! — узвикну тада Господ, трудећи се колико је год могао да сачува хладнокрвност и задржи ону божанску своју благост. — А шта би сад хтели? — И опет рат, Господе! — промуца св. Петар као да се он стиди уместо Срба. — А с ким, да од Мене нађеш? — не кријући своје узбуђење упита Господ. — ким сад? Зашто сад? — Сад са Швабом. Оће, веле, да их прогута! Поћутавши кратко време, Господ опет одсече: — Па нека буде! Ђаво нек’ их носи! Нека ратују! — Молим, а победа? — пожури се св. Петар са уобичајеним питањем, те да Га после не би узнемиравао. — Победа на њиховој страни! — одсече стрпљиви Господ, дајући руком знак св. Петру да се удаљи,јер хоће сам да остане. И понова се догоди како одлучи Господ. Однеше Срби победу над противником и на двема чувеним планинама њихове земље, на Церу и на Руднику, потукоше га до ноге и сломише потпуно. Када им неизбројна царска војска и силан плен од ње паде у руке, па се славно име њихово пренесе широм света, чији најбољи део и сам беше у пламену страшнога рата. Али тада, после такве победе, и за њихову несрећу, Срби се осилише, заборавише Бога спаситеља свога и расрдише га делима својим. силише се они и опише овим победама, па се пропише, завадише и покварише тако да онај скромни и поштени народ нико више није могао познати. Њиховом разметању није било краја, а хвале њихове нису се више могле подносити,јер стадоше омаловажавати чак и своје савезнике и у песмама певати како им јуначког такмаца на свету нема и како ће они сад „и Белгији у помоћ.“ И тако та дрека овакве њихове хвале и претње и онај заборав на Бога, досади и разгњеви самога Господа. Па озлојеђен тиме Господ позва св. Петра. — Петре, — рече му Он — верни мој, почуј ме што ћу ти сад, рећи. Чуј ме, дакле: ови Срби, незахвални овај народ, дојадили су ми; довде су ми дошли. — И ту Господ показа руком више главе. — Благост Моја и доброта Моја, Милосрђе Моје за њих и доброчинства Моја, о којима си се ти бар толико пута уверио, исцрпена су. Сам знаш да сам вазда био на њиховој страни и победе им досуђивао, будући увек широке руке за њих а на штету других. Али сад, сад ево признајем ти,ја их презирем и о њима више нећу ни да знам. Зато ти наређујем да их испред ојих очију уклониш! Нека нестану, несретници, нека пропадну, нека потону, нека сасвим ишчезну, земљу своју рођену нека изгубе, нека им се трага не зна, о њима, као што рекох, ни да чујем нећу! Разумеш ли ме, Петре, верни мој помагачу! А Св. Петар тресући се сав од овог страшног гнева Божијег, и збуњено чупкајући браду,једва изгогвори: — Разумем те, Господе. Досадили су!... И опет зби се тачно како рече Господ. Као бесни, нападоше, са свих страна, Србе силни непријатељи; земљу им опустошише, из ње их протераше, многе побише, а села и вароши попалише им и са земљом сравнише. Када многи поумираше, а што остаде изгуби се без трага, баш како Господ нареди, по мрачним гудурама, пећинама и шумама туђинским, те несташе као да никад ни постојали нису. И тек после тога смири се и ваздух и вода и небо и земља, те се у том миру Господ одаде бригама својим на које се никад више не потужи ни светоме Петру нити било коме другом небескоме свецу. И тако, у томе преданоме раду Господовом, пролажаху дани и месеци, све до једнога дана кад се наједанпут , а при особито доброј вољи својој, Господ опет не опомену Срба. Било је то у зиму, али кад уместо снега н беше пустио велику кишу те да би опрала људске крваве трагове којима је земља била испрскана. Седео је тако Господ са св. Петром и са њим ћаскао о свачему, па ће тек наједанпут рећи: — Ама, Перо! А св. Петар поклони се и одговори: — Молим, Господе! — Ама, бога ти, упитао бих те нешто. — Да чујем, Господе! — Ево — настави Господ. — Мислим малочас те на ово те на оно, па ми тек одједанпут нешто на ум падоше Срби. Да ли ти, тако ти Мене, знадеш шта би с њима, куд се дедоше ти људи, шта се с њима догоди? Јер, ево, ми на њих бесмо сасвим и заборавили. Св. Петар положи руку на срце. — Господе, — одговори он — а ко би и могао знати где су ти?! Као што се сећаш нареди ми и једнога дана, онда кад и оно додијаше, да их пошљем у бестрага, да их уклоним испред Твојих очију, како им се трага не би знало и ја, право да и кажем, тако и учиних. Од тада више никад на њих ни помислио нисам, е па откуд ћу сад знати где су! — Знам, знам, Петре, — настави Господ — лепо је то што си ти Моју наредбу извршио и сећам се Ја ње добро. Ама, брате, признаћеш и сам, и тако није право. Народ је то, братац, као и сваки други мој народ, и не може бити тако да ни Ја ни ти не знамо шта је са њима. Него ево шта: како смо ми иначе, углавном, отаљали наше послове и седимо овде тако рећи скрштених руку, право је и Мени драго да ти сиђеш доле и потражиш наше Србе. Као што рекох, немамо много посла и Ја могу неко време сам и без тебе, па ти зато дајем неограничено одсуство, све дотле док их, јаднике наше, ма где не нађеш. А после, видећемо шта ћемо с њима. Дакле спреми се, душе ти, па иди! И тако се св. Петар обрете на Земљи. Обрете се св. Петар на Земљи и стаде тражити Србе. Па их је тражио, тражио, али све узалуд. Нигде Срба ни од корова, као да су у земљу пропали. Где није ишао св. Петар и где није завиривао и распитивао, али њих нема па нема, те се он увелико забрину како ће Господу на очи изаћи. И тако све без резултата до једнога дана кад је мркла ноћ била и кад се прст пред оком није видео. Таман се св. Петар стао љутити на самога Господа што га по најгорем времену шаље ради Срба који су, по његовом мишљењу онакву судбину потпуно и заслужили, кад се наједном обрете над неким маслинама. Обрео се св. Петар над маслинама, натукао капуљачу на главу и све му цури киша низ њега у млазевима, кад му се уједанпут учини како међу тим маслинама, мокрим до сржи, миче нешто баш као да су живи створови. Тада он успори мало лет и баш лепо зачу где једна од оних прилика и чисто на српском опсова једну капку која јој је, како св. Петар логично закључи, морала пасти иза самога врата. „Тако ми Господа Бога, помисли он, ето по овој псовци, рекао бих да сам набасао где треба.“И би му мило и бог зна како што ће Божју вољу моћи испунити,јер дотле никад није било да наредбу Његову није извршио. Сада и у тој нади реши се он да облети неколико пута укруг и пође му за крилом да се задржи у месту, кад зачу некакав жагор. Ту се он згури и стаде прислушкивати па замало гласови они постадоше разговетнији и јасно се зачу некаква прозивка све познатих српских имена као што су Милун Јокић, Милован Кривокапић, Гојко Гиздавић и друга. Онда ова прозвата имена стадоше редом одговарати и то нека за, а нека против и св. Петар, кад то чу, умало не врисну од радости, јер му сад беше као дан јасно да то нико други не може бити до Срби, јер их ево затече на њиховом најмилијем послу — на гласању. Мада срећан, што их беше пронашао, претвори се он у старца просјака, те ти наједанпут сиђе међу њих. Али се брзо покаја св. Петар што је то учинио, јер у се душа стаде стезати од бола, видећи их како јадни и жалосни изгледају. Прибили се Срби уза оне мокре маслине, покрили се шаторским крилима, све по десеторица под једно, па, поцрнели, помодрели и мршави као аветиње, а поцепани као просјаци, те седе онамо према малој свећици, што се сваки час на оној киши гаси, и онде турили некакве кутије од конзерви и гласају. Чим су га угледали салетеше ти га они да седне, па га понудише пексимитом и конзервом што је још било остало,а онда једни навалише да гласа у црвену, а други у белу кутију, пошто се пре тога сви сложише да и он има право гласати. И тако гласа и св. Петар, први пут у животу, па после кад због овога наста велика свађа ратосиља се он свега и полете Господу. Велико је било нестрпљење у Господа кад је св. Петар наишао. А чим светац стаде пред Њега н га дочека: — Перо, вере ти, шта би? Говори, пронађе ли их? Једва те сачеках да чујем шта Ми доносиш. — Пронађох, Господе! — одахну уморно св. Петар. — А тако ти неба, где су? — Господе — продужи св. Петар — ено их на Крфу. — На Крфу? — запрепасти се Господ. — А шта раде? Како су? — Како су, питаш ме Господе? Покисли к’о несретници, пропали к’о нико, а гласају, па и мене натераше да гласам. И тада и сам Господ, кад чу ово од св. Петра, загрцну се и зацени од смеја, па кад се мало утиша: — Петре, — рече — ако ћемо право доста им је било. Него сад одмах душе ти, нареди: нека се изоблаче и добро на’ране, па после море нека пређу, нико да не фали, и земљи својој нека се приближе. А кад стигну тамо, одакле је могу гледати, на самом прагу њеном, око три године нека остану, и тек то кад се испуни и кад буду доказали да чувају заповести Моје и законе Моје да пазе, онда нека победе, земљу своју нека поврате и трипут је већом учине па од тада нека живе и владају у срећи и задовољству све докле траје света и века.